Srpski narod zaslužuje da izađe na izbore i slobodno glasa o svojoj budućnosti | Politika | DW | 05.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Srpski narod zaslužuje da izađe na izbore i slobodno glasa o svojoj budućnosti

Predsededavajuća Delegacijom EP za saradnju sa Srbijom Tanja Fajon u intrevjuu za DW ocenjuje da bi mudra odluka bila da se izbori ne održavaju u trenutku dok još traje pandemija, ali da vlasti u zemlji odlučuju.

 Tanja Fajon

Tanja Fajon

DW: U Srbiji je odlučeno da se zbog pandemije COVID19 odloženi parlamentrani i lokalni održe  21. jun. U prehodnih mesec i po dana u zemlji je na snazi bilo vanredno stanje uvedeno upravo u cilju suzbijanja kovid virusa. Koliko i na koji način je taj period uticao na promene u državi kada je reč o izbornim uslovima i demokrastkim standardima neophodnim za održavanje fer i slobodnih izbora?

Tanja Fajon: Prvo želim da uputim najtoplije pozdrave ljudima Srbije koji su pogođeni pandemijom COVID19 i da naglasim da EU, Slovenija i ja lično stojimo rame uz rame sa stanovnicima Srbije. Ono što u Srbiji danas vidimo jesu protesti i ozbiljna eskalcija napetosti koja se odvija putem medija, na ulicama pa čak i po krovovima. Društvo i zemlja su jako podeljeni. Treba jasno reći da je odgovornost svih političara da izbegavaju zapaljivi jezik, da se suprotstave govoru mržnje, izbegavaju dodatne društvene podele i da ne zavaravaju javnost informacijama kako pre tako i za vreme i posle izborne kampanje. Sada kad imamo datum izbora pozivam sve političare da se ponašaju odgovorno, da deesakalraju napetosti i da se ponovo fokusiraju na  svoje programe. Kada su u pitanju izbori prva poruka je da je neophodno da se izvrše sve obaveze za poboljšanje izbornih uslova. Posebno je potreban radikaln korak kada je reč o medijima, ulozi i regulaciji javnih emitera kao i hitna deesaklacija tenzija i uklanjaje govora mržnje i zastrašivanja.

Da li vidite pomake kada je reč o ispunjavanju preuzetih obaveza za poboljšanje izbornih uslova Srbiji koje su dogovorene početkom godine, nakon tri kruga medjustranačkih razgovora kojima ste posredovali ispred delegacije Evropskog paralamenta?

Vlada Srbije jeste napravila neka poboljšanja, ali još uvek su potrebne dalje izmene i to posebno u cilju smanjenja napetosti i poboljšanja medijskog okruženja, a da bi se stvorilo poverenje u izborni proces, kako od strane svih političkih stranaka tako i od šire društvene zajednice.

Da li je moguće sprovesti te izmene u narednih mesec i po dana kolikoj je ostalo do izbora? Ocena je da je vanredno stanje  samo još više produbilo politički jaz u Srbiji. Da li je to donelo dodatne prepreke onima koji  pokušavaju da postignu dovogor između vlasti i dela opozicije u Srbiji oko sprovovođenja izbora?

Situacija sigurno nije pogodna za neke brze izbore. Još uvek smo u globalnoj pandemiji i pitanje je kako je moguće napraviti uslove da ljudi imaju poverenja, da veruju da njihovo zdravlje neće biti dovedeno u pitanje. Srpski narod zaslužije da izađe na izbore i da slobodno da svoje glasove političkim strankama za koje veruje da će doneti bolju budućnost za njih i njihovu decu. Podsećam da priprema izbora podrazumeva i prisustvo međunarodnih posmatrača, uključujući i nas iz Evropskog parlamenta. Zamo da još postoje ograničenja putovanja i pitanje je da li će Srbija prihvatiti međunarodne posmatrače u tako kratkom vremenu. Mi ćemo sa našim partnerima iz drugih posmatračkih misija razmotriti situaciju kako bi videli da li će ograničenja zbog korone omogućiti raspoređivanje posmatrača kako bi međunarodna zajednica mogla dati svoju ocenu opštih ulova za sprovođenje izbora u junu.

U Srbiji je tokom vanrednog stanja došlo do jedinstvene situacije gde je podrška zdrvstvenim radnicima u borbi protiv COVID19 prerasla u tzv ”balkonski rat” između protivnika vlasti i onih koji podržavaju aktuelnu vast u zemlji. Koliko su građani Srbije u ovako mom trenutku spremni, motivisani i informisani da biraju svoju budućnost na izborima?

Kampanja u Srbiji je trajala i tokom vanrednog stanja, a pitanje je koliko građani imaju kredibilnih informacija. Hoću da vam iznesem primer Poljske koja će verovatno održati izbore 10. maja iako cela međunarodna zajednica kaže da to nije dobro zbog zdravlja ljudi. Kada neka vlast koristi pandemiju za svoje političke poene to nije ono što ljudi zaslužuju. Dobili smo zahtev opozicije, koja kaže da bi bilo bolje ako se izbori održe krajem ove godine. Verovatno bi to bila mudra odluka u trenutku kada još traje pandemija, ali na vlastima u zemlji je da odluče.

Nemačka fondacija Bertelsman u svom poslednjem Indeksu Transformcije ocenjuje da na Zapadnom Balklanu postoje ”defektne” i ”izrazito defektne” demokratije. Istovremneo se navodi da je Srbija ”najveći gubitnik” jer je u odnosu na pre dve godine najviše pala po pitanju indeksa demokratije. Ono što iz regiona uvek pitaju Brisel jeste da im pokaže izlaz iz ovakve situacije. Da li ga i u čemu Vi vidite?

Defektne demokratije postoje i u EU. U Mađarskoj i Poljskoj imamo ozbiljne probleme sa demokratijom. Dakle, postoji problem i sa naše strane, ali ja iskreno verujem da su proces proširenja na Zapadni Balkan i reforme koje se u tom procesu sprovode jedini i pravi put da se poboljša stanje demokratije, vladavine prava i medija. Za to su potrebni lideri koji imaju odgovornost i rade iskreno u korist građana. Srbija verovatno neće ni biti deo EU dok ne prođe kroz ozbiljne reforme. Onoga trenutka kada Srbija prođe kroz sve reforme onda će i demokratija doći na jedan novi nivo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android