Srpska „špaga“ na Vučićev način | Izbor iz štampe | DW | 25.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Srpska „špaga“ na Vučićev način

Od svrgavanja autokrate Miloševića, Kremlj je rado retorički podržavao Srbiju, ali je skupu pomoć još radije prepuštao Evropskoj uniji i Vašingtonu, piše Zidojče cajtung povodom srpske politike u ukrajinskoj krizi.

Nemačkim medijima poslednjih sedmica sve je zanimljivija pozicija zvaničnog Beograda tokom krize u Ukrajini. Tu poziciju – verbalno poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali istovremeno uzdržavanje od sankcija Rusiji – najbolje opisuje fraza špaga između Brisela i Moskve. Varijaciju fraze koristi i magazin Fokus u podnaslovu intervjua sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Naslov glasi: „Krim nije deo Rusije“, što je doduše ponešto uprošćena interpretacija Vučićevog odgovora. On je zapravo rekao: „Ne možemo da prihvatimo Krim kao deo Rusije. To bi značilo istovremeno priznavanje Kosova kao nezavisne države.“ Na pitanje novinara da li je Putin kritikovao ovakav stav Beograda, Vučić kaže: „Da, nezvanično.“

Predsednik srpske vlade je – osim pomena tradicionalnog prijateljstva sa Rusijom – priznao da uvođenje sankcija Moskvi ne bi bilo oportuno: „Srbija je u političkoj i ekonomskoj krizi. Zavisimo od ruskog gasa, najveći poreski platiša je većinski ruski koncern NIS. Kako Srbija da preživi ako uvede sankcije Moskvi?“ Na opasku novinarke da Srbija manevriše između Rusije i EU, Vučić kaže: „Ne manevrišemo. Jasno sam rekao Putinu i Medvedevu da Srbija ide kao EU. Kada sam se u Moskvi raspitivao za licence za izvoz Fijatovih automobila iz Srbije, rečeno mi je da je to moguće ako postanemo deo Evroazijske unije. Ali to mi nećemo!“ Mini-intervju na pola strane završava se pozivom nemačkim investitorima, posebno u automobilsku industriju i poljoprivredu.

Više prostora srpskoj špagi posvetio je danas ugledni dnevnik Zidojče cajtung. Tekst počinje opisom kafića Putin u Novom Sadu, ruski predsednik pozdravlja posetioce sa jedne slike u natprirodnoj veličini, iza njega je zlatna kupola pravoslavne crkve. „Putin je jedan od retkih političara koji su se suprotstavili američkoj hegemoniji. I on je prijatelj Srbije – kao i svi Rusi. Oni su nam vekovima uvek dolazili u pomoć“, kaže za minhenski list Radivoje Miljanić, vlasnik kafića i jedan od lidera Ruske partije. Dodaje se da Miljanić ima mnogo istomišljenika u Srbiji, da polovina Srba prema jednoj anketi vidi Rusiju kao najvećeg prijatelja (ubedljivo ispred pratilaca Grčke i Kine), da Rusija dominira energetskim sektorom i sanira uništenu železnicu… „Ipak, supstancijalna pomoć iz Moskve izostaje. Od svrgavanja autokrate Slobodana Miloševića, Kremlj je rado retorički podržavao Srbiju, ali je skupu pomoć još radije prepuštao Evropskoj uniji i Vašingtonu“, piše list, uz podatak da je EU (i njene članice pojedinačno) do sada dala Srbiji 3,6 milijardi evra, a SAD još 643 miliona.

„Ne čudi raskorak između osećaja i realnosti“, piše list i navodi jedan primer: „Simptomatični su bili izveštaji televizija i drugih medija koje kontroliše vlada o pomoći nakon katastrofalnih poplava: naspram nekoliko desetina pomagača iz Rusije stajalo je 360 spasilaca iz zemalja EU. Ipak, televizija pod državnom kontrolom i drugi mediji izveštavali su uglavnom o Rusima, pa je i većina Srba bila uverena da su Rusi najviše pomogli. (…) Ta diskrepanca nije slučajna. I posle svrgavanja Miloševića je Srbija sebe prikazivala kao jedinu žrtvu NATO, SAD, Evrope i Nemačke – to su najviše radili populisti i nacionalisti. Upravo oni vladaju u Beogradu od leta 2012, ali se, doduše, nisu vratili otvoreno nacionalističkoj retorici.“

Dopisnik Zidojčea beleži da pred konferenciju o Zapadnom Balkanu ( u četvrtak u Berlinu) Brisel polako gubi strpljenje sa beogradskom taktikom i jare i pare, i EU i Rusija. Prenosi se izjava jednog visokog funkcionera EU za Balkan insajt. On je rekao da se od Srbije očekuje potpuna primena spoljne politike EU, što u ovom slučaju znači uvođenje sankcija Rusiji. „Kafedžija Miljanić iz Novog Sada ogorčen je zbog takvih zahteva. Kao rusofil i funkcioner Ruske partije on je striktno protiv pristupanja EU. Ali rusofili su usamljeni sa tim zahtevom, nema ih ni u srpskom parlamentu. Prijateljstvo ili ne, tek 12 odsto Srba vidi Rusiju kao model za svoj zemlju. Uzori su mnogo više Švajcarska (26 odsto), Nemačka (19) i Norveška (14).“

Reklama