Srbiju opet vrebaju hladni radijatori?

Još se veliki broj građana Srbije dobro seća hladnih radijatora od prošle godine. Razlog: nesporazum Rusije i Ukrajine oko tranzita gasa, a Srbija ima tanke rezerve. Ove grejne sezone, ako je verovati političarima, takvih slika neće biti. Ministri iz srpske vlade navode da su ove godine mnogo bolje pripremljeni za eventualnu novu gasnu krizu. Ministar energetike Petar Škundrić tako kaže da je postignut aranžman sa Mađarskom o rezervisanju potrebnih količina gasa u skladištima u toj zemlji.

Situacija nije ništa bolja nego tokom poslednje gasne krize, jer skladište gasa Banatski Dvor i dalje nije završeno, kaže za Dojče vele Sijka Pištolova, urednik sajta Enerdži obzerver. Sa druge strane, zbog netransparentnosti čitavog procesa, niko ne zna koliko je plaćan i kada je kupovan gas koji bi trebalo da se skladišti u Mađarskoj, ističe Pištolova:

„Nije svejedno da li je gas kupovan tokom proleća, tokom leta, ili tokom jeseni, jer su velike razlike u ceni. Pa stoga ne znamo ni koliko smo gasa uskladištili u Mađarskoj, ni po kojoj ceni smo kupovali tako uskladišteni gas“.

Izvesne rezerve gasa u Mađarskoj su samo kratkoročna solucija, koja bi trebalo da pokaže kako vlasti, eto, nešto rade na pripremama za zimsku sezonu, smatra Sijka Pištolova:

„I sa kapacitetima koje smo iznajmili u Mađarskoj, u slučaju krize, mi nećemo biti u mogućnosti da pokrijemo kompletnu potražnju za gasom tokom zime u Srbiji. I ako bi došlo do krize opet bi mogli da računaju na snabdevanje samo prioritetni potrošači. Dakle, privreda i svi drugi bi opet ostali kratkih rukava“.

Krize uvek moguće - dok ne skoče cene

Urednik Energoportala Dragan Nedeljković kaže za Dojče vele da se energetski problemi Srbije moraju posmatrati u nešto širem kontekstu. Osnovni problem je netržišno ponašanje u toj oblasti, zarad kupovanja socijalnog mira. Vlasti obećavaju kako ove godine neće povećavati cene struje i gasa i onda nije čudno što Srbija spada među velike rasipnike energenata po kvadratnom metru ili glavi stanovnika, kaže Nedeljković:

„Zašto? Zato što su niske cene i onda niko ne vodi računa. Niti ima izolacije zgrada, niti ima onih ventila da se to smanji, nego otvorite prozor pa izluftirate. To ljudi ne rade u normalnom svetu gde su normalni odnosi. A na stranu što niske cene prosto mame na rasipanje“.

Račun za netržišno poslovanje u oblasti energetike stiže u vidu nelikvidnosti, i ciklusu uzajamnih dugovanja iz kojih privreda ne može da se izvuče, upozorava Dragan Nedeljković. Ako nemate ekonomske cene energije, problem nestašica će takođe stalno biti prisutan.

autor: Ivica Petrović, Beograd

odg. urednica: Sanja Blagojević