1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Srbija: Za i protiv ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka

16. februar 2021.

Ne prestaju polemike oko ideje ponovonog uvođenja vojnog roka u Srbiji. DW sumira: šta se time postiže, ko podržava, a ko se protivi toj ideji, koliko bi to koštalo i da li priča o tome služi da zamagli druge probleme?

https://p.dw.com/p/3pO3c
Foto: Alexander Demianchuk/TASS/Imago Images

Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović izjavio je 7. februara da će odluka o tome da li će u Srbiji biti vraćeno obavezno služenje vojnog roka biti doneta do septembra ili oktobra ove godine. Dva dana kasnije, Ministarstvo odbrane saopštilo je da su u toku pripreme za uvođenje predmeta „Osnove sistema odbrane Republike Srbije". On će biti fakultativnog tipa i namenjen učenicima trećeg i četvrtog razreda srednjih škola.

Onaj ko se odluči da sluša taj predmet – koji su učenici u Srbiji poslednji put u školama imali pre tridesetak godina – naučiće nešto o tome kako vojska funkcioniše i o „važnim stvarima koje se tiču tradicije i istorije naše vojske", objasnio je Stefanović. On je dodao da će časovi posvećeni odbrani počinjati intoniranjem himne Srbije i da je cilj jačanje patriotskog duha i identifikovanja mladih sa svojom zemljom.

Početkom godine i Aleksandar Vučić najavio mogućnost ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka, koji je u Srbiji ukinut 2011. godine. Za to ima i za i protiv argumenta, rekao je tada predsednik Srbije. „Stvari koje su za: time ćemo podići neka mesta, demografske centre. U tim mestima bismo podizali ili obnavljali kasarne, gde bi svaka vrsta ekonomske aktivnosti doprinela daljem ekonomskom razvoju tih mesta. A taj potez bi značajno unapredio i našu borbenu gotovost", rekao je Vučić.

Raspoloženje građana

„Istinomer" je tim povodom podsetio da je Vučić 2017. godine izjavio da je dobro imati profesionalnu vojsku i da ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka nije realno, iako bi „veliki deo" građana Srbije to želeo.

Od tada se, sudeći po istraživanjima iz septembra i oktobra 2020. Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), raspoloženje građana Srbije nije mnogo promenilo. „Skoro tri četvrtine građana smatra da je potrebno ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka. Međutim, kao glavne razloge za vraćanje obaveznog vojnog roka građani ističu red i disciplinu kod mladih (63%) i tradiciju (20%). Stiče se utisak da građani ne percipiraju vojni rok kao sredstvo odbrambene politike, već kao neku vrstu vaspitne ustanove", navedeno je u izveštaju BCBP.

Šta su bili ključni razlozi Ministarstva odbrane za donošenje odluke o razmatranju ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka? Koliko se osoba u Srbiji u poslednje tri godine prijavilo za doborovoljno služenje vojnog roka? Koliko profesionalaca u vojci u Srbiji na godišnjem nivou napusti vojsku i šta su u najvećem broj slučajeva razlozi za to? To su neka od pitanja koje je DW poslao Ministarstvu odbrane, ali do objavljivanja ovog teksta nijedan odgovor nije stigao.

Bezbednosni izazovi?

S kojim se novim bezbednosnim rizicima suočava Srbija, pa je za povećanje nacionalne bezbednosti neophodna vojna obaveza? To je pitanje koje je u svom izveštaju postavio BCBP, osvrćući se na činjenicu da su se neke zemlje odlučile na ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, pošto su procenile da se suočavaju sa spoljnim pretnjama.

„U Evropi se percepcija bezbednosnih pretnji promenila nakon izbijanja konflikta u Ukrajini i aneksije Krima 2014. godine", navodi BCBP. „Nakon toga, došlo je do buđenja rasprave o vojnom roku u mnogim evropskim zemljama, a pojedine države, poput same Ukrajine, kao i Švedske i Litvanije, su to i učinile u poslednjih nekoliko godina."

Istraživačica BCBP Marija Ignjatijević to je ponovila i u emisiji RTS-a 11. februara u kojoj je gost bio i ministar Stefanović. Ali, odgovor na pitanje šta su, kada je reč o bezbednosti, razlozi za razmatranje jednog takvog pitanja kao što je uvođenje obaveznog vojnog roka – nije dobila.

Ministar Stefanović je kao jedan od ključnih razloga za eventualno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka (koje bi, rekao je ministar, godišnje koštalo osam milijardi dinara) istakao činjenicu da se Srbija opredelila da bude vojno neutralna zemlja i da je za to potrebna snažna vojska koja ima dovoljno kapaciteta za sve svoje misije. „Nije vojska tu samo da ratuje. Jedna od njenih misija jeste i pomoć civilnim strukturama, npr. u slučaju vanrednih situacija", rekao je Stefanović.

Smanjenje broja vojnika

Delimičan odgovor na pitanje zbog čega se razmatra ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, možda se može pronaći u podacima kojima raspolaže BCBP – u poslednjih sedam godina za dobrovoljno služenje vojnog roka prijavilo se svega oko 11.000 ljudi, dok vojsku svake godine napusti 1.600 profesionalaca.

Vojnici na paradi 16.10.2014. u Beogradu
Vojnici na paradi 16.10.2014. u BeograduFoto: PIXSELL/picture-alliance

Ipak, pod znakom pitanja je da li bi obavezni vojni rok rešio probleme sa kojima se sada suočava vojska. „Na primer, u javnosti se govori i o nedostatku pilota ili vozača tenkova, a upravljanje borbenim vozilima predstavlja tipičan primer zadatka u kojem regruti na služenju obaveznog vojnog roka neće moći da odmene profesionalce", naveo je BCBP.

Ministarstvo odbrane nije odgovorilo ni na pitanje DW koji su razlozi zbog kojih profesionalci napuštaju vojsku. Po svemu sudeći to je posledica niskih plata i veoma loših uslova rada. „Nedostatak vojnika je dalje izazvao srozavanje ugleda svakog pripadnika, jer su obaveze i aktivnosti ostale iste, a broj izvršilaca je bio sve manji, pa smo došli u situaciju da se čak i podoficiri i mlađi oficiri angažuju na vojničkim poslovima, od stražarske službe do čišćenja kruga kasarne, itd", rekao je novinaru „Vremena" Davoru Lukaču jedan izvor koji je ranije bio u vojsci.

U analizi BCBP pod nazivom „Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane" iz marta 2020, navedeno je da su 2019. godine povećane plate profesionalnim vojnim licima, ali i da je Vojni sindikat Srbije kritikovao tu meru zbog linearnog povećanja i produbljivanja jaza između najviše i najmanje plaćenih u sistemu.

„Sindikat je u više navrata organizovao proteste pokušavajući da ukaže na loš materijalni i socijalni položaj pripadnika sistema odbrane. Kao glavni problemi navedene su niske osnovice za obračunavanje plata i niske prosečne zarade, male dnevnice za boravak na terenu i u Kopnenoj zoni bezbednosti", ističe BCBP.

Stefanović nije negirao da broj ljudi u vojsci opada zbog niskih plata, ali je razlog njihovog odlaska objasnio ekonomskim razvojem zemlje. „Vi sada imate jednu ozbiljnu konkurenciju u privredi za svaku platu u sektoru bezbednosti", rekao je na RTS-u ministar odbrane.

Nemoguća misija ili predizborna kampanja

Za neimenovanog sagovornika „Vremena" koji je nekada bio u vojsci, vraćanje obaveznog služenja vojnog roka nemoguća je misija i reč je o običnom političkom marketingu, dok je za Žene u crnom, udruženje feminističko antmilitarističke orijentacije, najava uvođenja obaveznog vojnog roka u funkciji permanentne predizborne kampanje.

Šta god da je razlog, pre donošenja odluke o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka svoje mišljenje moraće da dâ Generalštab, a o tome bi trebalo da bude organizovana i javna rasprava.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android