Srbija: tri dijaloga uoči izbora | Politika | DW | 07.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Srbija: tri dijaloga uoči izbora

Izbori u Srbiji se približavaju, a dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima ne uliva previše optimizma. Čini se da je jedino važno – privoleti opoziciju da učestvuje na izborima.

Datum izbora u Srbiji još nije konačno poznat, ali je u svakom slučaju ostalo veoma malo vremena da se postigne neki konkretan dogovor vlasti i opozicije oko izbornih uslova. Trenutno je jedino izvesno da će se oni održati u aprilu naredne godine, a kao mogući datumi pominju se 3. i 17. april – preskočen je 10. april, jer je, kako naglašavaju predstavnici vlasti, „to dan stvaranja Nezavisne države Hrvatske (NDH)“.

Dijalog vlasti i opozicije se očekivano odvija usporeno i bez skoro ikakvih konkretnih rezultata. Nedavno je, nakon poslednje runde dijaloga sa opozicionim strankama koje ne žele strano posredovanje, u medijima osvanuo nekakav nezvanični papir koji je samo ogolio beznadežnost dijaloga.

-pročitajte još: Šminkanje režima pred izbore

Učesnici tog dijaloga stidljivo su komentarisali da se taj dokument „ne bavi važnim stvarima“, ali su prećutali da im ni ta kvazipatriotska oblanda – da ne žele pomoć stranaca,nije pomogla da odobrovolje vlast na ustupke. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je sve predloge o razdvajanju izbora, nije odustao od toga da bude nosilac lista na svim izborima, a jedino što je postignuto jeste velikodušno obećanje vlasti da će sedam dana pred izbore (možda) prestati s funkcionerskom kampanjom.

Nastavak dijaloga vlasti i opozicije uz posredovanje Evropske unije (EU) najavljuje se za drugu polovinu septembra, ali i taj kolosek dijaloga ne uliva previše optimizma. Stoga i lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas kaže „da ne očekuje previše od papira iz Brisela“. Tako se praktično nekoliko meseci uoči izbora pokazuje da je vlastima zbog EU važno da postoji privid dijaloga, ali da će ključni zahtevi izgleda ostati neispunjeni.

Dragan Đilas ne očekuje previše od Brisela

Dragan Đilas ne očekuje previše od Brisela

Nemoguće promene do izbora

Važnija od papira je situacija na terenu, a tu se baš ništa nije promenilo, ocenjuje za DW Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). „To se posebno odnosi na situaciju u medijima, što pokazuje i naš monitoring medija, koji su pod potpunom kontrolom predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, kaže Gavrilović.

„U državi gde nema javnosti nema pregovora i dogovora. S druge strane je poražavajuće da se pregovara o poštovanju zakona u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU. I na kraju, situacija u praksi je takva da se ona ne može promeniti u narednih šest meseci“, smatra Gavrilović.

-pročitajte još: Fantomski dijalog i predizborna buka

Poruka EU: svi na izbore?

Suštinski jedini rezultat koji je vlast postigla ovom simulacijom dijaloga jeste da se opozicija privoli da izađe na izbore, komentariše za DW novinar Đorđe Vlajić: „Vlastima je zapravo bitno da ne dođe do delegitimizacije izbora. Pretpostavljam da će negde u tom smislu biti i ono što će poručiti evroposlanici, a poruku takve vrste ’svi na izbore’ smo, čini mi se, već dobili“, napominje Vlajić.

Dijalog koji Aleksandar Vučić vodi sa opozicijom koja ne želi prisustvo stranaca služi samo tome da snizi cenu dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU, primećuje Zoran Gavrilović. „BIRODI je inače bio pozvan na sastanak s vladinom komisijom gde se razgovaralo o preporukama ODIHR-a za poboljšanje izbornog procesa. Ključni utisak sa tog sastanka jeste da vlast uopšte nije htela da razgovara o dve stvari: o Regulatornom telu za elektronske medije (REM) i sa njim povezanim medijima, i o položaju Aleksandra Vučića u izbornoj kampanji“, naglašava Gavrilović.

Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna 2020.

Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna 2020.

Vlast je nepopravljiva

Opozicioni lideri već više puta su upozorili da je na neki način poražavajuće da se u Srbiji polemiše o izbornim uslovima, jer su izborna pravila regulisana zakonima, i sada bi te zakone samo trebalo sprovoditi. Đorđe Vlajić skreće pažnju „da zakoni daju izvestan okvir za fer ponašanje u izbornom procesu, ali da je pitanje kako kontrolisati primenu tih zakona“.

„Ali, neka mi sada neko objasni ko je taj ko će kontrolisati i sprečiti ’bugarske vozove’, crne džipove s nabildovanim momcima koji obilaze biračka mesta i zastrašuju ljude ili ih prisiljavaju da glasaju. Imali smo i slučajeve snimljenih uticaja na birače, ali je odlučeno da to nije krivično delo. Šta god se formalno dogovorilo u tim dijalozima, mislim da je nemoguće da će se izborni uslovi popraviti, jer je nemoguće popraviti ovu vlast. Ona ne želi da se popravi, ovo je njen prostor i njen ambijent“, napominje Đorđe Vlajić.

-pročitajte još: Opozicija u Srbiji: revanšizam i lustracija

Stav Dragana Đilasa da ne očekuje previše ni od Brisela, Zoran Gavrilović tumači „kao rezignaciju zbog politike EU u Srbiji, što se može razumeti, ali je teško opravdati. Ljudi koji su se bavili politikom pre Vučića negde nisu priznali svoje greške i obećali da se to više neće desiti, i zato sada imamo nekih milion i po birača koji nisu ni za vlast ni za opoziciju“, kaže Gavrilović.

Đorđe Vlajić dodaje „da je svima jasno da je drugi bojkot besmislen, ali je sada pre svega ključno pitanje kako napraviti taj fer izborni ambijent“.

Lideri SPS-a Ivica Dačić i SNS-a Aleksandar Vučić

Lideri SPS-a Ivica Dačić i SNS-a Aleksandar Vučić

SPS traži spas

Uporedo s dijalogom vlasti i opozicije, odvija se i dijalog unutar vladajuće koalicije. Socijalistička partija Srbije (SPS) već izvesno vreme nudi još tešnju saradnju Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i forsira ideju o zajedničkom nastupu na izborima. Ukoliko se ponovi bojkot izbora, potencijalno utapanje SPS u SNS bi Srbiju zaista dovelo u status jednopartijske države.

SNS mudro ćuti na ove predloge o zajedničkom nastupu i, kako objašnjava Zoran Gavrilović, „SPS je stranka na izdisaju. To je stranka koja je rentirala svoj politički rejting za pojedine funkcije. Vrh SPS je sada procenio da će na ovaj način politički preživeti, i da je to spas da sačuvaju svoje javne funkcije dok će njihovi birači biti prepušteni Aleksandru Vučiću“.

Slučaj SPS mnoge donekle podseća na utapanje pokreta SPAS Aleksandra Šapića u SNS i, kako ističe Đorđe Vlajić, „to su sve saradničke stranke koje su prosto deo ovog političkog sistema. SPS je stariji od SNS, ali njihova politička moć je sada takva da zavise od volje Naprednjaka. To je prosto stranka koja je na vlasti decenijama i ona nije sposobna da funkcioniše kao opozicija“, zaključuje Vlajić.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu