1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Opre Roma Srbija
Opre Roma SrbijaFoto: Privat

Srbija – sve češće se čuje glas mladih Roma

Maja Radu
22. februar 2022.

Mladi Romi slabo poznaju prava koja imaju kao pripadnici ove manjine u Srbiji, niti znaju kome treba da se obrate ukoliko ne mogu da ih ostvare. Da bi se to promenilo – pomažu i aktivisti pokreta „Opre Roma“.

https://p.dw.com/p/47Nga

Više od polovine Roma u Srbiji ne poznaje svoja prava niti mehanizme protiv diskriminacije, pokazalo je istraživanje „Percepcija Roma o diskriminaciji“ koje je urađeno na inicijativu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji i koje je podržala nemačka nevladina organizacija GIZ.

To za DW potvrđuje i Jelena Isaković (32) pravnica iz Kragujevca i aktivistkinja u pokretu Opre Roma (Gore Romi).

„Većina mojih sunarodnika nije upoznata sa merama zaštite sadržanim u Zakonu o zaštiti od diskriminacije ili sa institucijom Poverenika za zaštitu rodne ravnopravnosti, kao i Zaštitnikom prava građana.“

Emanuel Jašarević, (21) iz Leskovca, član omladinskog Odbora UNICEF-a u Srbiji i takođe aktivista Opre Roma, kaže za DW da veliki broj Roma nije čuo za institucije koje im mogu pomoći i dodaje: „Ali takođe verujem i da postoji jedan ogroman broj Roma koji su prosto izgubili poverenje u institucije.“

Šta je Opre Roma?

Opre Roma je nevladina organizacija osnovana 2019. kao „odgovor na izazove socijalne nejednakosti sa kojima se suočava romska zajednica u Srbiji“. Pokret deluje širom Srbije, okuplja mlade Rome radi pronalaženja i jačanja istinskog romskog identiteta.

„To uključuje i rušenje podela i predrasuda unutar same romske zajednice“, kaže jedan od osnivača Opre Roma, Stevica Nikolić (27) iz Novog Sada.

Stevica Nikolić
Stevica NikolićFoto: Privat

„Da li smo zadovoljni položajem u kojem se sada nalazimo? Ne, jer smo deo šireg konteksta i nismo jedini kontrolori našeg života. Zato postoji pokret Opre Roma u Srbiji, kako bismo mi kao zajednica mogli da preuzmemo kontrolu nad svojim životima“, kaže Nikolić i dodaje:

„Poznavanjem i razumevanjem naše istorije i tradicije političke emancipacije možemo da napravimo bolju romsku politiku u budućnosti. U naš pokret je dobrodošao svako ko veruje i podržava ideju da napredak romske zajednice znači i napredak Srbije. Ne pripadamo nijednoj političkoj partiji. Mi smo deo transnacionalne mreže romskih pokreta koji rade na građanskom učešću Roma u političkom životu širom Evrope. Podržava nas Kancelarija za Romske inicijative iz Fondacije za otvoreno društvo.“

 Aktivisti pokreta pokrenuli su i prvi podkast sa romskom tematikom Mahala Voices. U pripremi su i četiri dokumentarna filma koji će se emitovati na društvenim mrežama pokreta krajem februara, a teme su Romi na marginama društva. 

Pomoć u sistemu obrazovanja

Zlata Ristić (28) nije na marginama društva. Živi u Beogradu i radi kao instruktorka plesa i članica je već poznate muzičke grupe Pretty loud od njenog osnivanja. Ona u razgovoru za DW kaže da mnogo njenih prijatelja radi u različitim romskim organizacijama i da se na taj način informiše o pravima koja Romi imaju.

Zlata Ristić
Zlata RistićFoto: Privat

„Najbitnije je da ne kriju svoj romski identitet i budu ponosni na njega. Smatram da se afirtmativne mere za upis u srednje škole i na fakultete ne koriste u dovoljnoj meri. Mnogi mladi roditelji u okruženju u kojem živim, ne znaju za to pravo.“

Zlata Ristić je istakla da romska deca u školske klupe najčešće ne dolaze sa istim početnim položajem i znanjem u odnosu na decu iz većinske populacije. Mali broj romske dece pohađa pripremni predškolski program. Problem predstavlja i nedovoljno poznavanje srpskog jezika, kao nepovoljna materijalna situacija porodica iz kojih dolaze.

Takozvane afirmativne mere pomažu učenicima romske nacionalnosti da se upišu u srednju školu. Pravo na njih imaju romska deca koja završavaju osmi razred. Za sve informacije roditelji se mogu obratiti osnovnoj školi koju dete pohađa ili lokalnoj kancelariji koordinatora za romska pitanja, kao i nekoj od romskih nevladinih organizacija.

A budući studenti koji žele da polažu prijemni ispit po afirmativnim merama i tako dobiju dodatne bodove, pored regularne dokumentacije moraju fakultetu da dostave i izjavu da su pripadnici romske nacionalne manjine.

Mladi u medijima: dominira crna hronika

No posle završenog obrazovanja treba naći odgovarajući posao. S tim u vezi pravnica Jelena Isaković kaže: „Srbija pokušava decenijama da izvrši inkluziju i integraciju Roma i Romkinja u svoj sistem, napori se vide i prepoznaju, ali se delimično implementiraju. Romi i Romkinje i kada završe srednje škole i fakultete, teško pronalaze posao. Na rukovodećim mestima nas nema.“

Ali, zato Roma ima po crnim hronikama. „Mediji jako malo govore o Romima. U medijskom okruženju u Srbiji informisanost građanki i građana je problematična sama po sebi. Činjenica da da se mladi ne informišu toliko iz mejnstrim medija (niti im se mejnstrim mediji obraćaju), već pre svega informišu se na društvenim mrežama, od svojih vršnjaka i vršnjakinja. Mladi u srpskim medijima pretežno su predstavljeni kao vulgarni, nasilni i veliki deo sadržaja koji se bavi mladima čini crna hronika. Ako se i pominju mladi Romi, velika šansa je da to bude baš u crnoj hronici“, kaže za DW Ivana Jeleča, direktorka Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan koji je učestvovao u  istraživanju „Mladi u medijskom ogledalu 2021.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi
Preskoči sledeću sekciju Srodne teme