Srbija – sigurna kuća za begunce?
7. februar 2020.
Nadležni organi u Srbiji već pet i po godina nisu odgovorili na zahteve Bugarske za izručenjem bugarskog tajkuna Cvetana Vasileva. Sofija se zbog toga požalila evropskim institucijama – Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope i Evropskom komitetu za probleme kriminala.
Predsednik Nove stranke Zoran Živković tvrdi da je razlog za to bliska veza bugarskog biznismena i vrha srpske države: „Srbija štiti bugarskog biznismena Cvetana Vasileva, za kojim je raspisana crvena Interpolova poternica i odbija da ga izruči Bugarskoj, jer finansira vlast Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS)“, izjavio je Živković novinarima u Skupštini Srbije. Predsednik Nove stranke smatra da je to jedan od razloga sporih evropskih integracija Srbije i stoga je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da reaguje zbog te poternice i žalbe Bugarske.
Finansijer vlasti?
Biznismen Cvetan Vasilev se u Srbiji pojavljuje 2012. godine kada privatizuje Srpsku fabriku stakla iz Paraćina; u Srbiju se doseljava dve godine kasnije, i to svega deset dana pre nego što je za njim raspisana međunarodna poternica zbog pronevere 1,3 milijarde evra, što je ugrozilo stabilnost bugarskog bankarskog sistema. Viši sud u Beogradu u dva navrata je odlučio da su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje, ali je Apelacioni sud oba puta poništio te odluke.
Novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Jelena Radivojević za DW ističe: „Mi se u KRIK-u time nismo bavili, pa tako nemamo ni dokaza za tvrdnje o finansiranju vladajućih partija“, ali istovremeno navodi i nekoliko činjenica u vezi s bugarskim biznismenom:
„Nesumnjivo je da se Vasilev pojavljuje u Srbiji 2012. godine i da je tada najavljivan kao spasilac Srpske fabrike stakla u Paraćinu. Nešto kasnije donirao je Fondaciju Dragice Nikolić, supruge tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, što je već dovelo do izvesnih sumnji, jer je upravo u to vreme protiv Vasileva pokrenuta istraga u Bugarskoj“, navodi naša sagovornica.
Ima za fondaciju – nema za fabriku
Jelena Radivojević objašnjava da je u vreme donacije Fondaciji Dragica Nikolić, Cvetan Vasilev već napravio ogromne dugove prema državi kao vlasnik Srpske fabrike stakla i da je prestao da plaća račune i dažbine. „Stoga sa jedne strane nije bilo jasno kako Vasilev ima novca za humanitarne akcije, a sa druge nema za fabriku koju je privatizovao, i koja je na kraju otišla u stečaj, a radnici ostali bez posla“, navodi Jelena Radivojević.
Tomislav Nikolić je poricao da to ima veze s tim da je zbog toga Vasilev u Srbiji pronašao sigurnu kuću, nastavlja novinarka KRIK-a: „Rekao je da nema nikakve lične kontakte s Vasilevim, i da je to bilo u vreme poplava, da je Vasilev pomogao Srbiju, i onda je naveo da je to bio samo mali deo donacija koje je fondacija prikupila. Tokom prošle godine bilo je spekulacija u medijima da je Vasilev dobio azil u Srbiji, ali za tako nešto nikada nije stigla potvrda zvaničnih institucija“, kaže Jelena Radivojević.
Korupcija ili tehnički razlozi?
Činjenica da ovaj slučaj traje već pet i po godina u svakom slučaju izaziva sumnju da za to postoje neki razlozi, smatra advokat i bivši koministar policije Božo Prelević.
„Da li ti razlozi spadaju u domen korupcije, jer se u praksi iza toga uvek krije neka vrsta koristi, ili su to prosto neki proceduralni razlozi, možemo samo da nagađamo. Sud tu praktično ima da ustanovi nečiji identitet i da vidi ima li osnovnih dokaza za tvrdnje bugarske strane. Najverovatnije je to sve sada u nekoj nijansi tehničkih grešaka, ili sud smatra da sve to nije dovoljno obrazloženo“, kaže Prelević za DW.
Jelena Radivojević navodi upravo takva obrazloženja Apelacionog suda i kaže da je „uvek bila reč o nekim tehničkim stvarima, i da nešto nije bilo lepo obrazloženo. Nisu, dakle, bili nikakvi faktički razlozi iz samog obrazloženja zašto bi on trebalo ili ne da bude izručen, već samo da nisu ispoštovane sve procedure koje su trebale da budu ispoštovane“.
Srbija – raj za begunce
Pojedine zemlje ponekad odbijaju izručenje jer nisu sigurne da će optuženi u svojoj zemlji imati fer suđenje, ali Božo Prelević primećuje da tako nešto najverovatnije nije razlog odugovlačenja ovog slučaja.
„Posebno ako se prisetimo da je Srbija svojevremeno Turskoj izručila čoveka za koga vam je iz Ujedinjenih nacija rečeno da neće imati pravo na pošteno suđenje. Nisam siguran da bi Bugarska, pored svih monitoringa Evropske unije, mogla da se na ovaj način bavi političkim progonom nekakvih neistomišljenika“, smatra Prelević.
Novinarka KRIK-a kaže da nije poznato da li je srpska strana u nekakvim kontaktima ministarstava pravde ponudila Bugarskoj strani bilo kakvo objašnjenje zbog odugovlačenja čitavog procesa. „Bugarski tužilac je inače više puta ponovio da bi Evropska unija trebalo da razmotri da li Srbija zaista želi vladavinu prava, kada ovako ignoriše jedan zahtev za izručenjem bugarskog državljanina“, ističe Jelena Radivojević.
Cvetan Vasilev pri tom nije jedini begunac koji je utočište našao u Srbiji. Bivši rumunski poslanik i biznismen Sebastijan Gica je u julu 2018. dobio azil u Srbiji zbog „pretnje progonom u zemlji porekla usled političkog mišljenja“. Rumunija je takođe zahtevala izručenje, ali je sud u Rumuniji marta 2019 povukao poternicu za Gicom.
Bivša premijerka Tajlanda Jingluk Šinavatra, koja je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije, postala je državljanka Srbije 2019 godine. Pored njih, utočište u Srbiji pronalaze i kriminalci iz regiona, pre svega iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Pomenute afere dovele su do toga da KRIK na svojim stranicama Srbiju navede kao „raj za begunce“.