Srbija – rat živaca vlasti i opozicije | Politika | DW | 27.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Srbija – rat živaca vlasti i opozicije

Dilema nije razrešena: Srpska napredna stranka je, nakon sednice Predsedništva partije, odlučila da „najavi najavu“ izbora u Srbiji. Razmišlja se o dva termina – jun ove ili proleće naredne godine. Od čega to zavisi?

Javnost u Srbiji još jednom je ostala uskraćena za konkretnu odluku. Umesto toga, obećano je da će se navodno uskoro znati konačan stav, i naglašeno da vrh Srpske napredne stranke (SNS) naginje ka što skorijem datumu izbora.

Taj stav je relativno lako razumeti, jer je rejting vlasti, i pored višemesečnih protesta u Srbiji, i dalje veoma visok. Trebalo bi napomenuti da bi izbori na proleće 2020. godine zapravo bili redovni i njih bi trebalo posmatrati kao malo verovatno rešenje. Ako se vlast, pak, odluči za izbore u junu, oni bi morali biti raspisani već u aprilu.

Novi pi-ar – stare pretnje

Sednica Predsedništva SNS je inače bila još jedna pi-ar manifestacija vladajuće stranke i njenog predsednika Aleksandra Vučića, koji je javnost snabdeo veoma važnim podacima o „tačnom broju demonstranata“ na protestima opozicije, iznoseći pri tom prilično besmisleno niske brojke prisutnih.

Ali, i te skromne brojke od hiljadu i nešto ljudi nisu navedene slučajno, i jedan su od elemenata zastrašivanja naprednjačkog režima: znamo, dakle, svakoga u glavu, imamo vaše brojeve telefona, adrese i rentgenske snimke. Takve „veliki brat vas posmatra“ poruke, deo su sada već standardnog naprednjačkog repertoara preventivnih pretnji slobodnomislećim građanima Srbije koji već mesecima šetaju ulicama srpskih gradova.

Trougao odluke

Oklevanje Aleksandra Vučića da prelomi hoće li se najzad ići na vanredne parlamentarne izbore je donekle razumljivo za Nevena Cvetićanina iz Instituta društvenih nauka. Cvetićanin za DW kaže da se srpska politička dinamika odvija u trouglu vlast-opozicija-međunarodni faktor i da od toga zavisi kada će biti raspisani izbori.

„Sasvim je moguće da oni budu i na jesen, kada se budu završili takozvani evropski izbori i vidi tamošnji novi odnos snaga. Tu je zatim eventualni stav opozicije oko mogućeg bojkota izbora, kao i dešavanja oko Kosova gde je stranama u pregovorima potreban legitimitet. Tako da svako ima svoje dileme: vlast kada da raspiše izbore, opozicija da li učestvuje ili ih bojkotuje i međunarodne sile da li će podržati te izbore“, ističe Cvetićanin.

Vučićevo oklevanje je prosto njegova kalkulacija šta će tim izborima dobiti, naročito ako te izbore opozicija bojkotuje, kaže za DW Slobodan Georgiev, novinar BIRN-a. „Šta će njemu izbori na kojima će, pored SNS, učestvovati Čeda i Čanak? Čini mi se da možemo doći u situaciju da on te izbore raspiše 12. aprila, što je zanimljivo imajući najavljeni miting opozicije 13. aprila u Beogradu, kao i najavljene mitinge SNS u Novom Sadu 12. aprila i u Beogradu 19. aprila. Zato mislim da će odluka o izborima svakako biti u senci potencijalnog nastavka protesta opozicije i njenih daljih poteza“, ističe Georgiev.

Protesti se nastavljaju?

Raspisivanje izbora neće prekinuti građanske proteste i skloniti ljude s ulica, uveren je Georgiev. „Neke stvari su izrečene, neke stvari su se dogodile, nešto je zatraženo – dakle, bez promene izbornih uslova i neke atmosfere, ljudi neće ići na te izbore. Vučić često podsmešljivo govori o malom broju ljudi na ulicama i niskom rejtingu Saveza za Srbiju, ali tu bi moglo da mu se postavi pitanje: Ako je sve to toliko nebitno, zašto se toliko time baviš i zašto ne radiš neke važnije stvari? Očigledno da to baš nije tako kako on pokušava da predstavi javnosti“, skreće pažnju Georgiev.

Protest gegen den serbischen Präsidenten Vucic in Belgrad

Opozicija najavljuje veliki miting za 13. april u Beogradu

Situaciju između vlasti i opozicije Neven Cvetićanin vidi kao neku vrstu rata živaca: „Činjenica je da nam u tom smislu nedostaje neki bazični društveno-politički dijalog. Ako postoje barikade na svim stranama, to teško može doneti institucionalnu stabilnost“, napominje Cvetićanin.

Nema dijaloga sa fašistima i tajkunima

A u tom smislu se stvari nisu pomerile sa mrtve tačke. Aleksandru Vučići dijalog sa opozicijom nije ni na kraj pameti, i toj činjenici su samo dodate sveže uvrede na račun opozicionih lidera. Predsednik SNS naglasio je da „nema nameru da razgovara sa fašistom Boškom Obradovićem, kao i tajkunima Draganom Đilasom i Vukom Jeremić“. Jeremić je, inače, preko noći dobio novi čin tajkuna u Vučićevoj nomenklaturi za opoziciju.

„Ta linija komunikacije je davno prekinuta i prosto Vučićeva narav i politička vizija je takva da on sada ne može da kaže: ’Evo, ja sam preterao’. A s druge strane, i opozicija je slala poruke da s njim nema nikakvog razgovora. Tako da je to sada jedna pat-pozicija. Opoziciju zovu fašistima, a opozicija preti hapšenjima i to takođe podstiče tenzije, i prosto ne vidim kako će tu neko prvi da popusti“, kaže Georgiev.

Nova globalna dinamika

Aleksandar Vučić je proteste opozicije opisao kao nasilne, a najave mogućih blokada institucija i saobraćajnica vidi kao „fašističke metode iz Hitlerovog doba“. To sada već prečesto etiketiranje političkih protivnika terminima iz jednog od najmračnijih perioda ljudske istorije, za Nevena Cvetićanina je, između ostalog, deo jednog šireg globalnog fenomena.

„Ako se to može oceniti kao neka olakšavajuća okolnost, takve obračune i etiketiranje političkih protivnika imate u čitavoj Evropi, pa i u Americi. Trenutno se, ne samo u Srbiji, nego i u Britaniji, protivnici Bregzita prevoze autobusima u London na proteste. To je jedna nova uzavrela dinamika u međunarodnim odnosima koja se reflektuje i na Balkan i na Srbiju“, navodi Cvetićanin.

Slobodan Georgiev napominje da je to način političkog delovanja radikala, i da se tu ništa nije promenilo u proteklih 25 godina političkog delovanja Aleksandra Vučića.

„Tako oni funkcionišu – udaraj gde stigneš. Vučić jeste u jednom trenutku shvatio da bi trebalo da sarađuje sa još nekim ko nije Sadam Husein. Pre nego što je postao proevropljanin, njegova jedina spoljnopolitička poseta je bila Bagdadu u vreme Sadama sa Šešeljem. Mislim da je to pre svega upućeno njegovim biračima da im pokaže kakva im to pretnja dolazi od opozicije“, ocenjuje Georgiev.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM