Srbija: porez mora da se plati – ali po kojim stopama? | Evropa | DW | 07.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Srbija: porez mora da se plati – ali po kojim stopama?

Frilenseri u Srbiji već dva meseca vode bitku sa Poreskom upravom i Ministarstvom finansija koji od nedavno i za njih primenjuju Zakon o porezu na dohodak građana iz 2001. DW je potražio odgovore kod poreskog savetnika.

Nakon poziva Poreske uprave Srbije pojedinim slobodnjacima da plate poreze i doprinose za prethodnih pet godina, formirano je Udruženje radnika na internetu koje broji više hiljada članova. Oni pokušavaju da uspostave bilo kakav dijalog s nadležnim institucijama i da na taj način dođu do sistemskog rešenja za veliki broj onih koji rade preko interneta.

Milan Pogačar iz tog Udruženja za DW kaže: „Pre svega, zahtevamo potpunu obustavu postupaka kako bi se sprečila devastacija ogromnog broja porodica i to usred pandemije i prateće ekonomske krize kojima se ne nazire kraj. Drugi zahtev je da se država po prvi put aktivno angažuje u vezi sa ovom problematikom i uloži napor da se građani i građanke izvedu iz crne i sive zone što je u interesu i nama i državi. Ako se radom na internetu u Srbiji bavi više desetina hiljada pretežno mladih ljudi, jasno je da se taj novi oblik rada sa svim svojim specifičnostima mora jasno definisati, urediti i naći u Zakonu o radu i svim relevantnim aktima."

Objašnjenje Poreske uprave

Međutim, ni Ministarstvo finansija, ni Poreska uprava do sada nisu smatrale da nešto treba da se razmatra i dogovara. Ipak, u odgovorima za DW, Poreska uprava navodi da svi poreski zakoni koje ona administrira imaju primenu od dana stupanja na snagu, među njima i Zakon o porezu na dohodak građana iz 2001. godine.

„Obaveza fizičkog lica koje ostvari prihode iz inostranstva je da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda i da plati pripadajući porez i doprinose. Prihod fizičkih lica ostvaren u inostranstvu se oporezuje prema Zakonu o porezu na dohodak građana. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove. Na taj iznos se obračunava porez po stopi od 20 odsto i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 odsto. Ukoliko lice nije zaposleno, obračunava se i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 odsto. Poreski obveznici imaju pravo da umanje obavezu na porez koji je plaćen u drugoj državi, ukoliko su na taj prihod platili porez u toj državi, prema Ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja", stoji u odgovoru Poreske uprave.

Frilenseri u Srbiji naglašavaju da se slažu da treba plaćati porez, ali pitaju zašto to do sada niko nije rekao, zašto baš sada i zašto za prethodnih pet godina? U Poreskoj upravi odgovaraju da oni mogu da vrše utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja (bilo kada) sve dok ne nastupi zastarelost. A ona nastupa nakon pet godina.

Nefunkcionalna Poreska uprava

Razlog zašto se sve ovo tek sada rešava je „nefunkcionalna Poreska uprava", kaže za DW Poreski savetnik Nebojša Stojmenović.

Nebojša Stojmenović

Nebojša Stojmenović

Prema njegovim rečima, svi treba da plate porez, ali „Poreska uprava svih ovih godina nije vršila svoju osnovnu funkciju, nije vršila kontrolu. Ljudi su dovedeni u zabludu da može da se prođe bez plaćanja poreza. Vrlo često se dešavalo da ta grupa ljudi bude pogrešno obaveštena od strane zaposlenih u Poreskoj upravi da se ta vrsta prihoda ne kontroliše. Ne mali broj je pokušavao i tražio informaciju i kod banaka i kod Poreske uprave da li se, i koji porez se plaća na prihode koji oni ostvaruju. Međutim, odgovor je uvek bio 'to niko ne kontroliše'".

„U čitavoj ovoj situaciji, jedna činjenica je nesporna", kaže Stojmenović, „na taj prihod je morao da se plaća porez. Po kojim stopama, to je već tehnička stvar koja se utvrdi na osnovu toga od čega potiče prihod. Da li je od rada, da li je od autorskih prava, da li ima osiguranje po nekom drugom osnovu, da li je u radnom odnosu… Od toga sve zavisi koja će visina biti poreskih obaveza“.

Mesečni porez do 70.000 dinara?

Za frilensera, pojedinca, nebitno je da li plaća poreze za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), za zdravstveno ili za nešto treće, već koliko od onoga što je zaradio treba da izdvoji da plati državi. Kako u Srbiji najveći broj frilensera zarađuje između 1.000 i 1.500 evra, porezi za poslednjih pet godina će iznositi između 40 - 70.000 dinara na mesečnom nivou, u zavisnosti od toga da li osoba ima neki vid obaveznog osiguranja. Nebojša Stojmenović objašnjava nekoliko opcija:

„Ako je osiguran po nekom drugom osnovu, on treba da plaća samo PIO, zdravstveno ne mora da plaća. Neki plaćaju penzijsko osiguranje privatno, to je dobrovoljno, on svejedno mora da plaća PIO državi i na taj način ostvaruje pravo na penziju. Čak i kada je fizičko lice bilo u radnom odnosu, ili imalo preduzetničku radnju, ili imalo neki osnov osiguranja u Srbiji po kome je postojala obaveza plaćanja doprinosa, doprinos za PIO se, po našim zakonima, plaća po svim osnovama – do petostrukog iznosa. U ovoj godini je to četiri miliona i 400.000 dinara“, kaže Stojmenović i objašnjava da je razlog za to što bi u suprotnom država morala da isplaćuje preveliku penziju.

Šta ako ne mogu da platim?

A šta će biti sa onima koji svoj novac primaju iz zemalja sa kojima Srbija ima Sporazum o dvostrukom oporezivanju? Stojmenović potvrđuje odgovor Poreske uprave i dodaje se taj plaćeni porez u drugoj državi računa kao „poreski kredit", a u Srbiji se plaća razlika zajedno sa doprinosima PIO i zdravstveno, i to ukoliko je osoba nezaposlena. U suprotnom – samo doprinosi za PIO.

Siniša Mali, 2014.

Siniša Mali, 2014.

Kako se frilenseri žale na prevelike iznose koje moraju da plate, pitali smo Poresku upravu i šta u slučaju da ne mogu da plate sve zaostale poreze i doprinose. U toj instituciji kažu da „na obrazloženi zahtev poreskog obveznika može da se odloži plaćanje dugovanog poreza pod uslovom da plaćanje predstavlja neprimereno veliko opterećenje i nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku".

U svakom slučaju, i dalje ostaju nejasne mnoge pojedinosti oko svih tih novina. Ministar Siniša Mali je pre par dana najavio da će se tokom naredne godine pripremati novi set Zakona o porezu na dohodak građana, a za narednu godinu je najavio i razgovor sa Udruženjima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android