Srbija pokušava da bude neutralna | Izbor iz štampe | DW | 22.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Srbija pokušava da bude neutralna

Konfrontacija Istoka i Zapada primorala je balkanske zemlje na jasnije pozicioniranje. To je posebno riskantno za Srbiju, jer je Beograd zavistan i od Brisela, i od Moskve, komentariše Noje cirher cajtung.

„Zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji, Brisel je već upozorio na moguće probleme u slučaju zloupotrebe tržišnog vakuuma, nastalog nakon uvođenja sankcija Moskvi. Međutim, otkako je Rusija uvela embargo na uvoz namirnica iz Evropske unije, u igri su neizbežno dobavljači iz drugih zemalja. I dok se Turska ne uzbuđuje preterano zbog upozorenja iz Brisela, države kandidati za članstvo u EU sa balkanskih prostora su signale evropskih partnera ozbiljno shvatile. Albanija i Crna Gora su brže-bolje zauzele briselski kurs. U slučaju Makedonije, a posebno Srbije, to neće biti nimalo lako“, primećuje švajcarski dnevnik.

„U Srbiji su mere protiv Moskve nepopularne – ali ne samo zbog ekonomskih razloga. Nakon Nemačke i Italije, Rusija je Srbiji treći najvažniji trgovinski partner. Beograd je, pored ostalog, potpuno zavistan od ruskog gasa. Ukoliko bi došlo do povećanja cena gasa tom tržištu, Srbija bi bankrotirala. Istovremeno, embargo Rusije na uvoz namirnica iz EU otvorio je mogućnost za srpske poljoprivrednike, jer Beograd sa Moskvom ima sporazum o bescarinskoj privrednoj saradnji. Izvoz srpskih proizvoda na rusko tržište povećan je i pre zapadno-istočnjačkog ekonomskog sukoba. Proizvođači mlečnih proizvoda, voća i povrća u Srbiji, iz Rusije dobijaju sve više narudžbina“, navodi se dalje u tekstu, u kome se tvrdi, da se zbog sukoba u Ukrajini, Beograd našao između „čekića i nakovnja“ i podseća da su Srbi prema Rusiji prijateljski naklonjeni. Imajući vidu vezu između pravoslavnih crkava, tzv. „slovensko srodstvo“ i rusku podršku početkom 19. veka, „Srbija bi se sebi pucala u nogu, ako bi podržala sankcije Zapada“, poručio je ruski ambasador u Beogradu.

Zbog Kosova neutralno i o Krimu?

„Vlada Srbije je u velikoj dilemi i na raspolaganju ima sve manje manevarskog prostora između Istoka i Zapada. Ipak, Beograd se i dalje drži neutralne politike. Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine (zajedno sa Krimom), ali ne podržava sankcije Zapada prema Moskvi. To što rusko anektiranje Krima nije priznato, naravno ima veze sa Kosovom“, primećuje Noje cirher cajtung.

Ništa manje sporno nije ni pitanje projekta gasovoda Južni tok, koji bi (i preko Srbije) trebalo da omogući isporuku gasa Austriji i Italiji. Evropska unija pokušava to da spreči, jer Gasprom insistira da zadrži monopol nad isporukom i distribucijom gasa. „Bugarska je zbog velikog pritiska morala da počne sa radovima. Austrija i Mađarska su sporazume o započinjanju radova takođe potpisale. To je početkom jula učinila i Srbija. Sporazum podrazumeva izgradnju 600 kilometara dugog gasovoda. Investicija se procenjuje na 2,1 milijardu evra. Beograd će svoj deo troškova pokriti naplatom tranzitne takse, tako barem veruje premijer Aleksandar Vučić. Zahvaljujući tako sklopljenom dogovoru sa Moskvom, Beograd nije suočen s rizikom“, analizira dalje švajcarski list.

Ipak, nije sve tako jednostavno. Brisel ima mogućnost da „povuče ručnu“, već koliko naredne godine, kada bi trebalo da bude otvoreno prvo poglavlje u pregovorima o članstvu. „Tako će preuzimanje Briselskog kursa (protiv Moskve) postati kriterijum u pregovorima, mada pregovori o članstvu mogu da potraju čitavu deceniju. Zbog toga će pritisak Evropske unije imati nešto slabiji efekat.“

Nove neizvesnosti u 2015.

Noje cirher cajtung se u osvrtu na pitanje neutralnosti Beograd, pored ostalog, poziva i na ocenu jednog neimenovanoh nemačkog diplomate, koji veruje „da se Berlin još neko vreme neće mešati, ali da će Nemačka, kao uticajna evropska sila, u jednom trenutku, prestati da toleriše neutralnost zemlja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.“

Srbija će 2015. godine preuzeti ulogu predsedavajuće Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), podseća list. „S obzirom na posredovanje u ukrajinskoj krizi, biće to veliki izazov za Srbiju. Zbog toga se već sada na relaciji Bern-Beograd vode konsultacije. Za Srbiju predsedavajuća uloga stiže u nepovoljnom trenutku. Rizici su veliki, jer su šanse za opstanak srpske neutralnost minimalne. U diplomatskim krugovima se već sada diskutuje o mogućnosti da i nakon srpskog preuzimanja funkcije predsedavajućeg, švajcarske diplomate ostane involvirane u rešavanju ukrajinske krize“, zaključuje švajcarski dnevnik.