Srbija: Oštar start izborne kampanje – potencijal za nasilje | Politika | DW | 13.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Srbija: Oštar start izborne kampanje – potencijal za nasilje

Predizborna kampanja u Srbiji je krenula u prilično oštrom pravcu, iako su još uvek na snazi epidemiološke mere. Prvi utisak jeste da je, zarad političke borbe, zdravlje građana potpuno gurnuto u drugi plan.

Napetost između vlasti i opozicije krenula je još tokom trajanja vanrednog stanja, i samo je dobila zamah nakon njegovog ukidanja. Kao odgovor na besomučnu kampanju vlasti protiv opozicije, najpre su krenula povremena opoziciona okupljanja, a sve se nastavilo koškanjima ispred državnih institucija. Štrajk glađu je zatim nastavio nezavisni poslanik Miladin Ševarlić, koji je od njega brzo odustao, ali je štrajk glađu ispred Skupštine Srbije kao deo aktivnog bojkota nastavio lider Dveri Boško Obradović.

Odgovor vlasti je po običaju bio bizaran, jer je dvoje poslanika Srpske napredne stranke (SNS) takođe stupilo u štrajk glađu „zbog opozicione kontrole pravosuđa“. Kako to nije bilo dovoljno, pristalice vlasti su se okupile u velikom broju ispred srpskog parlamenta kako bi protestovale protiv štrajka glađu Boška Obradovića, za šta predsednik SNS Aleksandar Vučić kaže da je reč o spontanom okupljanju.

-pročitajte još: Frankfurter rundšau: Vučić žuri na izbore pre recesije

Vlast kroz izazivanje sukoba

Koliko će opozicija svojima akcijama uspeti da možda čak i odloži junske izbore, ili će vlast nastaviti da tvrdoglavo podstiče sukobe unutar srpskog društva, pitanje je trenutno bez odgovora.

U svakom slučaju, politikolog Duško Radosavljević za DW ističe „da je dobro primećeno da predizborna kampanja ne može ići nakon dva meseca ličnih i kolektivnih frustracija, jer su ljudi bukvalno bili u kućnom pritvoru. I sada imamo situaciju da se, umesto letnje pauze, iz tih frustracija i histerije kreće u kampanju gde se ne biraju sredstva, gde je ulog veoma veliki i gde se samo očekuje gde će buknuti požar“.

„Mislim da bi morala da se povuče ručna kočnica i da se nekako vratimo pregovorima. Ako neko misli da bi trebalo da uzme vlast u naredne četiri godine tako što će izazvati sukobe, onda svakome u zemlji mora biti jasno da se približavamo granici nakon koje nema povratka“, upozorava Radosavljević.

Policija razdvaja pristalice vlasti i opozicije ispred Skupštine Srbije

Policija razdvaja pristalice vlasti i opozicije ispred Skupštine Srbije

Umesto solidarnosti – podeljeno društvo

Očito je da smo iz tog dvomesečnog pandemijskog ritma umesto neke povećane solidarnosti izašli kao totalno podeljeno društvo, ističe za DW novinar Nedim Sejdinović.

„Vidimo da postoji ogroman potencijal za nasilje i ja se iskreno pribojavam kuda sve to vodi. Vlasti vidim kao glavnog generatora te atmosfere straha i nasilja, jer one na svaku kritiku opozicije, ili na svaki protest građana, reaguju veoma žestoko i tako sve dublje dele ovo društvo“, kaže Sejdinović.

Nedim Sejdinović se slaže da je zaista bizarno da vlast za kontrolu pravosuđa optužuje opozicione lidere poput Dragana Đilasa i napominje da „vlast zaista ima ogroman uticaj na pravosuđe. To je samo još jedan čin sluđivanja građana“.

Vlast kao opozicija

Reč je zapravo o tome, nastavlja Sejdinović, da se najpre obesmisli štrajk glađu koji je pokrenuo Boško Obradović. „A sa druge strane, vi imate već osam godina vlast SNS koja se ponaša kao opozicija. Stalno se jednom delu biračkog tela šalje poruka da Srbijom vladaju neki drugi ljudi, a ne oni, i da se oni sa njima bore“.

Okupljanje većeg broja ljudi pokazuje da vlasti uopšte ne zanima koliko će ljudi biti zaraženo, samo je važno obezbediti mandat na još četiri godine, kaže Duško Radosavljević. „Kada vi negde dovedete više stotina ili hiljada ljudi, ti su ljudi prosto potrošna roba. I naravno da je teško poverovati da je sve to delo nekih anonimnih grupa, već je to, kao i ono paljenje baklji po krovovima, rezultat organizovane režije“, smatra Radosavljević.

Demonstracije ispred skupštine - neposredno po ukidanju vanrednog stanja

Demonstracije ispred skupštine - neposredno po ukidanju vanrednog stanja

Kako sprovesti aktivan bojkot?

Kada je reč o bojkotu izbora i metodama „aktivnog bojkota“ za koje se zalaže Boško Obradović, Duško Radosavljević skreće pažnju da moramo znati o čemu zapravo govorimo:

„Kakav je to aktivan bojkot, da li je to neki borbeni bojkot? Postoji nešto što se zove građanska neposlušnost, ali tu sad već govorimo o kapacitetima opozicije. Može li recimo Savez za Srbiju sutra organizovati da niko ne koristi gradski saobraćaj, ili da niko ne gleda televiziju? Ili da ljudi ne plaćaju porez? Može li izvesti 150.000 ljudi u Beogradu i da svi sednu na ulicu“, pita se taj politikolog.

Naši sagovornici ocenjuju da je teško očekivati da će uspešno moći da bude kontrolisana sadašnja količina nasilja, mržnje i negativne energije. „Čini mi se da kao društvo srljamo u opasnu situaciju u kojoj možemo očekivati čitav niz za sada pojedinačnih incidenata, koji vrlo lako mogu da eskaliraju. Posmatrajući medije i društvene mreže, prilično sam zabrinut količinom podsticanja na nasilje koja se tu može sresti“, napominje Nedim Sejdinović.

Osnovni je problem šta sada vlasti tim akcijama žele da postignu, dodaje Duško Radosavljević, jer „šta je trebalo da uradi tih par hiljada ljudi koje su doveliv – da prebiju samog Boška Obradovića ili tu nekolicinu ljudi koji njega podržavaju? A svakako su bili brojniji. Možda glavni razlog za sve što se dešava jeste to što se Aleksandar Vučić, otkako je izabran za predsednika, nikada nije ponašao kao predsednik države i svih građana, već kao predsednik svoje stranke“, zaključuje Radosavljević.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama