Srbija: loš standard – zagađen vazduh | Politika | DW | 01.02.2019

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Srbija: loš standard – zagađen vazduh

Beograd je juče bio najzagađenija prestonica sveta. Pre nekoliko dana mediji su preneli i vest da je Niš najzagađeniji u Srbiji. I dok mnogi strahuju da im je ugroženo zdravlje, drugi uveravaju da za paniku nema mesta.

Niš je grad sa lošim standardom. I lošim vazduhom. Iako na prvi pogled možda ne izgleda tako, te dve stvari su povezane. To posebno pokazuju zimski meseci u sezoni grejanja.

„I u Nišu i u drugim većim gradovima Srbije, zagađen vazduh posledica je emisije polutanata iz industrije, saobraćaja, a naročito u zimskim mesecima iz individualnih ložišta“, kaže za DW sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Niša Ivana Krstić. „Zbog toga u prethodnom periodu imamo povećanu koncentraciju čestica PM 10 u vazduhu.“

Reč je o sitnim česticama prašine promera 10 mikrometara. U njima se međutim nalaze i teški metali, poput olova, arsena, kadmijuma i nikla. Predstavnica Grada Niša, međutim, uverava da su one u dozvoljenim granicama i da je merenjima utvrđeno da je koncentracija na primer olova bila 0,018 mikrograma po metru kubnom, dok je njegova granična vrednost do jednog mikrograma.

„To pokazuje da teških metala gotovo i nema“, kaže Ivana Krstić i dodaje da su merenja na dve lokacije u gradu u 2018. pokazala „da smo samo 56 dana godišnje imali prekoračenje isključivo čestica PM10 kada je prosečna koncentracija bila 40 mikrograma po metru kubnom. I nisu se merile samo čestice koje zagađuju vazduh, već i oksidi sumpora, azota, čađ i ozon. Drugi teški metali nisu ni registrovani, i nema potrebe za panikom“, ističe Ivana Krstić.

Luftverschmutzung Nis Serbien

Niü: prekoračenje „samo 56 dana godišnje“

Predstavnica Sekretarijata za zaštitu životne sredine Niša kaže da grad radi sve što može, a to je „pre svega merenje, koje je bitno, jer onda znamo kakav vazduh udišemo“.

Najbolje na gas, ali je skup priključak

Istina, gradska toplana radi na gas, ali neke škole i institucije i dalje koriste mazut i ugalj. Istovremeno, zbog previsoke, u poslednje dve godine oko 2.500 stanova isključilo se sa toplane. Najveći broj Nišlija –oko polovine – greje se na drva, dok 30 odsto grejanje plaća Toplani. U preostalih 20 procenata spadaju individualni kotlovi i postrojenja, kao i grejanje na struju.

Samo jedan odsto Nišlija greje se na na gas – najekološkiji način – iako je gasifikacija većeg dela grada urađena još 2003. godine. Jedan od razloga je visoka cena uvođenja takvog grejanja, za šta je u startu potrebno oko 2.500 evra – za priključak, taksu za ateste, projekat, i gasni kotao.

Drugi razlog je neinformisanost građana da je grejanje na gas jeftinije čak i od grejanja na drva. Poređenja radi, grejanje za kuću od 180 kvadrata na drva košta oko 1.000 evra godišnje, odnosno po 200 evra za pet zimskih meseci, a kuća sa istom kvadraturom za gas potroši oko 100 evra mesečno, a u tu cenu ulazi i grejanje vode i korišćenje šporeta i drugih kućnih uređaja.

Luftverschmutzung Nis Serbien

Uzroci zagađenja: grejanje na drva, dotrajali automobili, industrija...

„Kao dugoročnu meru“, kaže za DW inženjer energetike Goran Ljubisavljević, „trebalo bi forsirati dobru izolaciju objekata, jer će se tako dodatno smanjiti zagađenje – a posebno što neracionalno korišćenje drveta izaziva i masovnu seču šuma, što je takođe izazivač zagađenja i dodatno izaziva eroziju tla. Takođe, trebalo bi promovisati grejanje na gas, i tako što će država smanjiti visoke takse“.

Kako se uopšte meri?

Međutim, grejanje na drva je samo prvi u nizu zagađivača, među kojima su i dotrajali automobili i industrija, što se takođe nalazi u izveštajima merenja. Ipak, da bismo imali relevantne izveštaje, moramo imati i relevantne podatke, smatra prof. dr Amelija Đorđević.

„Ako pogledamo izveštaje u jednom dužem vremenskom periodu, videće se da smo imali i razne oscilacije, a te oscilacije su vezane za različite pristupe u pogledu rasporeda mernih mesta, i odluke o merenju pojedinih supstanci. Na teritoriji Niša se prate supstance koje spadaju u grupu standardno zagađujućih supstanci. Jedan izuzetak je bio ugljen monoksid koji se pratio do 2012. godine i tada smo imali velika prekoračenja kada je vazduh spadao u III kategoriju, što je poslednja kategorija kvaliteta vazduha. Onda je zaustavljeno merenje ugljen monoksida, pa smo onda bili u I kategoriji. Potom, prema uredbi iz 2010. godine, prate se PM čestice 10 i PM čestice 2.5, gde su se opet pojavila prekoračenja štetnih materija“, kaže prof. dr Amelija Đorđević.

Ona dodaje i da je Agencija za zaštitu životne sredine u izveštaju za 2017. godinu niški vazduh ponovo svrstala u III kategoriju. Dodaje da u irelevante podatke, osim (ne)merenja različitih supstanci, spada i činjenica da se zagađenje od izduvnih gasova motornih vozila prati jednom nedeljno i to od 1 sat posle ponoći.

Prof. dr Amelija Đorđević

Prof. dr Amelija Đorđević: Za relevantne izveštaje potrebni su relevantni podaci

„Ne možemo da ne uzmemo u obzir ni sam kotlinski položaj Niša. To treba uzeti u obzir u rešavanju problema, jer on ne može sam od sebe da se poboljša. Zato bi bilo dobro da se vodi računa gde će se industrijska zona u gradu formirati“, ističe profesorka Đorđević.

Kancerogene čestice

I u Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da merenja koja se vrše u gradovima Srbije preliminarni podaci koji tek u izradi godišnjeg izveštaja podležu konačnoj selekciji potpune pouzdanosti. Takođe, da je na obe automatske stanice u Nišu u prethodnom periodu bilo prekoračenja dnevne granice vrednosti za PM10, a da za PM 2.5 nije ni definisana granična vrednost.

U Institutu za javno zdravlje Batut kažu da i Svetska zdravstvena organizacija PM čestice smatra kancerogenim, povezujući ih pre svega sa karcinomom pluća. „Međutim, povezano s karakterom prisutnih hemijskih komponenti čestica, dugotrajna izloženost njima može se dovesti u vezu s nastankom hroničnih respiratornih oboljenja, hronične opstruktivne bolesti pluća i sl, kao i sa različitim problemima koji za posledice imaju srčani i moždani infarkt“, navode u odgovoru za DW instituta Batut.

To bi, osim Nišlija, trebalo da znaju i građani Valjeva, Užica, Kosjerića, Beograda, Kraljeva i Sremske Mitrovice koji takođe imaju slične probleme. Za to vreme Leskovčani, Kruševljani i Kragujevčani mogu „mirno da spavaju“, jer se kod njih štetne čestice i ne mere.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM