Srbija – izborni uslovi u drugom planu?

Nesređeni birački spiskovi, medijski teror, satanizovanje bilo kakvog opozicionog delovanja, pretvaranje policije u službu partije na vlasti, sprega policije i kriminalaca za borbu protiv opozicije – to je samo deo arsenala manupulacija i nasilja kojima se služi vlast u Srbiji.

Čitav taj arsenal, ali i više od toga, zabeležen je i na nedavnim lokalnim izborima. Posmatrači navode da se tu i ne može govoriti o regularnim izborima, jer je količina pritisaka, kršenja zakona i zloupotreba jednostavno bila prevelika.

Izbori ne rešavaju krizu?

Studentsko-građanske liste ipak su se upustile u takvu neravnopravnu borbu, ali je to povod mnogima da postave pitanje zašto se pristaje na takve izbore bez promene izbornih uslova.

Ključni problem je sada visok nivo polarizacije u društvu, upozorava za DW Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji.

„U toj društvenoj i političkoj klimi ne postoji ni minimum tolerancije za bilo kakav širi dijalog, tako da je priča o izbornim uslovima u drugom planu, jer takvi razgovori bi podrazumevali nekakvo smirivanje konflikata i minimum uzajamnog poverenja. Ovo će verovatno biti izborna godina, ali ne očekujem da će se izborni uslovi popraviti. Ali, ako vi budete imali izbore koji neće razrešiti ovu društveno-političku krizu, onda je pitanje kakav je smisao tih izbora“, kaže Stojiljković.

Vlast nije sagovornik

Istu ocenu, ali na nešto direktniji način, iznosi i Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke (DS), koja inače bojkotuje rad parlamenta.

„Tema izbornih uslova je prisutna, ali mi nemamo s kim da razgovaramo. Mi imamo čoveka koji želi da krade izbore i koji nema nameru da ni za pedalj popravi izborne uslove. Iluzorno je stoga o tome razgovarati unutar parlamenta ili drugih državnih institucija. O tome se razgovara u okviru opozicionih i studentskih krugova, ali takođe moram da kažem da mi ovde ne govorimo o izborima, već o borbi građana protiv mafije. Mi smo zbog toga i napustili parlament i ne želimo da učestvujemo u toj farsi koja se zove Komisija za uređenje biračkog spiska“, ističe Milivojević za DW.

Rešavanje kvadrature kruga

Ako se razmišlja o tome u kom pravcu bi trebalo da se pritisak usmeri – vlast ili međunarodna zajednica – profesor Stojiljković primećuje da je „Evropska unija jedina relevantna adresa koja može da ocenjuje i posmatra izborne uslove. A ona se drži blago rečeno licemerno. Tu imamo jednu načelnu kritiku i izvršna tela EU koja vode računa o nekim geostrateškim interesima. Ali, isto tako moramo biti svesni da je ovo vlast koja neće lako i mirno sići. To opet mora biti kroz neke izbore i vi sada pokušajte da rešite tu kvadraturu kruga“, smatra naš sagovornik.

Srđan Milivojević s druge strane upozorava kako je „teško očekivati da postoje bilo kakvi mehanizmi koji će mafiju naterati da raspiše poštene izbore posle kojih će ići u zatvor. Nema tih ni domaćih ni međunarodnih mehanizama koji će ih na to naterati. Aleksandar Vučić je na ovim lokalnim izborima pokazao svoje shvatanje izbora i to je ličilo na sve samo ne na izbore. Tamo gde policija asistira kriminalcima u krađi izbora mi ne možemo da govorimo o normalnim izbornim uslovima“, skreće pažnju Milivojević.

Nova klasa u gradovima

Kao jedan od razloga optimizma opozicije, i olakog zaborava izbornih uslova, vidi se i stav da će Vučiću biti daleko teže da izborne mahinacije sprovede na čitavoj teritoriji Srbije u slučaju parlamentarnih izbora. Zabluda ili racionalno razmišljanje?

„Tačno je da će lošije prolaziti u velikim gradovima“, kaže Zoran Stojiljković, i dodaje da se „ipak mora imati u vidu da je teško dobiti izbore ako ne zadrete u biračko telo penzionera i starijih od 65 godina kojih je 1.800.000, što je efektivna trećina prisutnog biračkog tela. Istovremeno, vlast čvrsto drži javni sektor. Oni su neka nova klasa, i oni su upravo koncentrisani u velikim gradovima. Zaposlili su stotine hiljada ljudi koji nemaju realan posao, ali su dobili radno mesto, recimo da botuju ili već nešto slično. Dobar deo i dalje sledi vođu. Imate veliki broj novih tajkuna. I svi oni će svakako braniti neke svoje pozicije“, ocenjuje profesor Stojiljković.

Svet ne mari za bojkot izbora

Predsednik DS smatra da „izbori mogu i da se bojkotuju zbog nedostatka poštenih izbornih uslova“, ali i podseća „kako su izbori bojkotovani 2020 godine, tada smo dobili jednopartijski parlament koji je promenio Ustav, i svet je te izbore priznao. Međunarodni posmatrači su 2022 godine naveli kako od Drugog svetskog rata nisu videli tako besprizornu krađu izbora, ali se nakon par meseci Aleksandar Vučić ponovo pojavio u međunarodnoj javnosti. Mi imamo galopirajuću diktaturu, ali vidimo da mnogi i dalje to nazivaju nekakvim autokratskim tendencijama“, upozorava Milivojević.

Režim napada kontrolore izbora

Opoziciono nastrojeni građani smatraju da se na izbore mora izaći i da je veoma važna stvar – mnogo bolja kontrola izbornog procesa. Međutim, ako se pogledaju najnovije akcije vlasti koja privodi i hapsi upravo posmatrače i kontrolore izbora, kao i pripadnike građanskih zborova, to daje jednu novu dimenziju represiji.

Zoran Stojiljković smatra da „tu svakako mora postojati jedan broj ljudi koji imaju tu vrstu građanske hrabrosti. S ovakvim režimom se mora prihvatiti deo rizika od onih koji će se naći na opozicionom listama, do aktivnih učesnika. Veliki broj ljudi nema tu vrstu hrabrosti i sva istraživanja pokazuju da više vole demokraturu i imaju autoritarni mentalitet. To je prosek Srbije, ali to se pomera ako imate jednu manjinu koja je odlučna da svojim ličnim doprinosom podstiču i druge“, navodi Stojiljković.

Nacrt novog Zakona o policiji se takođe prilagođava potrebama izbornog dana, dodaje Srđan Milivojević, i ističe da se „to isto radi i sa službama bezbednosti i pravosuđem. Ispod radara prolazi da se zbog loših rezultata Vučić obračunava i sa svojima, ali takođe i sa opozicijom. Ali, ako mene pitate mislim da je Vučić svestan da će sa svim tim resursima i zastrašivanjem ipak izgubiti izbore“, zaključuje Srđan Milivojević za DW.