1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Srbija i izbeglice: „Resursi pri kraju“

5. oktobar 2016.

Niti je izbeglička kriza prošla, niti je Balkanska ruta zatvorena, poruka je konferencije na kojoj u Beogradu učestvuju predstavnici lokalnih samouprava iz pet zemalja. Grad Beograd poručuje da su im resursi pri kraju.

https://p.dw.com/p/2QsU4
Serbien Neues Flüchtlingscamp in Belgrad
Foto: DW/L. Tomic

U utorak je oko 300 izbeglica i migranata iz centra Beograda krenulo peške ka Mađarskoj u znak protesta što im ta zemlja onemogućava prolazak ka zapadnoj Evropi. Mediji su prenosili da se ta grupa u parku kod autobuske stanice pokoškala sa drugom, koja nije htela da učestvuje u protestnom maršu. Iz Beograda su ispraćeni s policijskom pratnjom i medijskim napisima poput: Migranti protutnjali kroz Beograd", „Migranti koče izgradnju Beograda na vodi", „Anarhisti pokrenuli migrante iz Beograda"… Predsednik Tomislav Nikolić ponovio je da Srbija ne sme biti karantin za migrante i založio se za zatvaranje granice. Sve u svemu, ni traga od one prošlogodišnje gostoljubivosti kada se premijer Aleksandar Vučić demonstrativno fotografisao sa izbeglicama i obećavao da Srbija nikada neće biti kao Mađarska.

U toj atmosferi predstavnici deset gradova i opština iz pet država koje se nalaze na takozvanoj Balkanskoj ruti ka Evropskoj uniji sastali su se u Beogradu na konferenciji „Migracija, raseljavanje i vitalnost zajednice" kako bi unapredili koordinaciju i razmenili iskustva. Uglavnom ističu da je toliki priliv izbeglica veliki pritisak na infrastrukturu i budžete. Migracije su povećale pritisak na servise poput sistema zdravstva, obrazovanja, komunalnih usluga, a sve to ugrožava i same lokalne zajednice i njihov održivi razvoj, kažu oni. Prema procenama UHCR, od zemalja Balkana najugroženije su Srbija i Makedonija, a samo tom, glavnom rutom preko Balkana, tokom 2015. prošlo je preko 900.000 izbeglica.

Pogođene siromašne opštine

Ivan Bošnjak, državni sekretar u srpskom Ministarstvu javne uprave i lokalne samouprave, skreće pažnju na činjenicu da su migracijama najviše pogođene male i pogranične opštine u Srbiji koje su ujedno i najsiromašnije. Kako je u Srbiji usledila i promena sistema finansiranja lokalnih vlasti, one će u narednom periodu imati procentualno manje sredstava na raspolaganju, što će samo dodatno pojačati pritisak na te sredine. Međutim, Bošnjak napominje da su uprkos svemu te sredine pokazale i izdržljivost i gostoljubivost, i to u situaciji kada je Srbijom prolazilo i do 10.000 ljudi dnevno.

Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, napominje da Balkanska ruta nije zatvorena, i da je kroz Srbiju ove godine prošlo oko 100.000 migranata. Trenutno u Srbiji boravi oko 7.000 ljudi, kaže Ivanišević. Od tog broja, dodaje, malo je došljaka iz Sirije, a mnogo više iz Avganistana, Pakistana i Maroka. Srbija čini sve što može da niko ne oseti teret te krize, ali u tom smislu traži i pomoć kako ne bi bila primorana da menja svoju politiku prema migrantskoj krizi, naveo je Ivanišević.

„Tapšanje po ramenu nije dovoljno"

Glavni grad Srbije Beograd je takođe na udaru, naglasio je zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović. „Čini mi se da su Beograd, ali i čitava Srbija, pokazali veliku otpornost. Mi znamo šta je izbeglička kriza", kaže Mladenović, „jer je Srbija već bila suočena sa velikim brojem izbeglica tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Možda smo se upravo zbog toga i nešto bolje snašli u migrantskoj krizi."

Zamenik gradonačelnika navodi da kroz grad svakodnevno prođe između 1.500 i 4.000 ljudi, da se oni uglavnom smeštaju u gradske parkove i da odražavanje zdravlja i snabdevanje u toj situaciji crpi velike resurse. To je značilo svakodnevno angažovanje 60 ljudi u tri smene, sa desetak vozila, a svakog dana je iza tih ljudi iz centra grada odvoženo osam kamiona smeća. Ne bi li izbegao okupljanje ljudi po parkovima, otvoren je i centar za migrante u Krnjači otvoren. On, međutim, prima do 1.000 ljudi i stalno je pun. Grad Beograd je sve to finansirao iz svog budžeta i Mladenović stoga apeluje na finansijsku pomoć, posebno kada je reč o zdravstvenim i komunalnim servisima, jer kako kaže „tapšanje po ramenu nije dovoljno“.

Serbien Kelebija Fotoreportage Diego Cupolo an ungarischer Grenze
Kod mađarske ograde je kraj putaFoto: DW/D. Cupolo

Andreja Mladenović za DW kaže da je značajan deo zdravstvenih resursa Beograda bio usmeren za potrebe migranata, kao i raznih drugih službi, i da su to bili ozbiljni troškovi. „Mi sada upravo zbog toga insistiramo na boravku migranata u Krnjači jer u narednom periodu bismo želeli da izbegnemo tu vrstu skupova na otvorenom. Zato i apelujemo na pomoć, kako bi se izbeglo da lokalna zajednica zbog svega toga stekne otpor prema migrantima jer jednostavno deo redovnih usluga koje bi trebalo da idu ka građanima moraju da budu usmerene ka zbrinjavanju migranata. To ne smemo da dozvolimo, ali isto tako moram da kažem i da su naši resursi pri kraju."

„Srbija na pozitivnoj strani"

„Neću biti prva koja će reći da su se Beograd i Srbija tokom migrantske krize postavili daleko bolje od mnogih evropskih zemalja", kaže za DW Sonja Liht, predsednica Beogradskog centra za političku izuzetnost. „Mislim da je to i prepoznato, naročito dok je Balkanska ruta bila sasvim otvorena tokom prošle godine. Činjenica jeste da ne postoji zajednička evropska politika prema migracijama, ali ja mislim da mi i dalje jesmo na pozitivnoj strani jer se ne ponašamo kao neki koji jesu članovi EU, ali se ponašaju dosta neevropski u svemu tome."