Srbija i Crna Gora: Zbijanje redova zbog kriza u svetu | Politika | DW | 30.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Srbija i Crna Gora: Zbijanje redova zbog kriza u svetu

Za svoju prvu zvaničnu posetu u regionu, nakon što je imenovan za premijera Crne Gore, Dritan Abazović je izabrao Srbiju. Čini se da je kriza zbog rata u Ukrajini podstakla političare dveju zemalja na zbijanje redova.

Premijeri Crne Gore Dritan Abazović i Srbije Ana Brnabić na konferenciji za novinare u Beogradu

Premijeri Crne Gore Dritan Abazović i Srbije Ana Brnabić na konferenciji za novinare u Beogradu

Diplomatski odnosi Srbije i Crne Gore nisu na zavidnom nivou, a takva situacija traje od proglašenja crnogorske nezavisnosti 2006. godine. Brojna pitanja opterećuju odnose dve zemlje, a tokom godina su se istovremeno otvarala nova.

Prema oceni mnogih, Beograd nikada nije dobro prihvatio crnogorsku nezavisnost, niti korake koje je Crna Gora preduzimala kao suverena država. Priznanje Kosova, odnos prema srpskoj zajednici u Crnoj Gori, odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa i ulazak Crne Gore u NATO, nisu nailazili na odobravanje Beograda.

Situacija je na neki način kulminirala otkazivanjem gostoprimstva ambasadoru Srbije u Crnoj Gori Vladimiru Božoviću, koji tu dužnost i dalje obavlja iz Beograda. Nije stoga iznenađenje da su crnogorski čelnici u proteklom periodu ipak dolazili u zvanične posete Srbiji, ali da iz Beograda već dugo niko iz vrha države nije bio u zvaničnoj poseti Podgorici.

Kapitulacija sekularnih država

Razloge za tako nizak nivo odnosa dveju zemalja spoljnopolitički komentator Boško Jakšić vidi pre svega kao „sramnu kapitulaciju dve sekularne države pod uticajem crkve. Aktivnosti Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori i otpor reaktivirane Crnogorske pravoslavne crkve (CPC), koja je deo političkog projekta Mila Đukanovića, dovele su do toga da međudržavni odnosi dve sekularne zemlje zavise od religijskih pitanja“, smatra Jakšić.

Premijer Abazović i patrijarh SPC Porfirije u Podgorici

Premijer Abazović i patrijarh SPC Porfirije u Podgorici

Posetu Abazovića Beogradu i poruke koje su se tom prilikom čule, Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, vidi kao pozitivan korak. Ipak, primećuje da je „pitanje koliko će Abazović, koji vlada tankom većinom, uspeti da bude garant nekih političkih dogovora koje bude postigao u Beogradu“.

Beširi takođe probleme između dve zemlje vidi kao „nepriznavanje crnogorske državnosti, jezika i nacije od strane Beograda, i verski problem nepriznavanja CPC, a sa druge strane status SPC i njene imovine u Crnoj Gori.“

Otvoreni Balkan?

Zvanični Beograd nije zadovoljan ni zbog činjenice da Podgorica ne želi da se priključi inicijativi Otvoreni Balkan. Ipak, kako primećuje Boško Jakšić, „mislim da je upravo ta inicijativa i skup u Ohridu dovela do toga da premijer Crne Gore dođe u posetu Beogradu“. Jakšić kaže da „sada očito prisustvujemo promeni tog stava, što je jedan pozitivan signal kakav nismo videli godinama“.

Neke bojazni Crne Gore oko te inicijative jesu donekle opravdane, ističe Naim Leo Beširi, „ali uspeh te inicijative će pre svega zavisiti od toga da li će se tu uključiti sve zemlje Zapadnog Balkana i da li će ona prebaciti na institucionalni nivo saradnje vlada i ministarstava zemalja regiona. Za sada je velika manjkavost te inicijative što je ona ostala samo na političkom nivou“, skreće pažnju direktor Instituta za evropske poslove.

Lideri Otvorenog Balkana, Aleksandar Vučić (Srbija), Dimitar Kovačevski (Severna Makedonija) i Edi Rama (Albanija) sa Zoranom Tegeltijom (BiH) i Dritanom Abazovićem (Crna Gora) početkom juna na samitu u Ohridu

Lideri Otvorenog Balkana, Aleksandar Vučić (Srbija), Dimitar Kovačevski (Severna Makedonija) i Edi Rama (Albanija) sa Zoranom Tegeltijom (BiH) i Dritanom Abazovićem (Crna Gora) početkom juna na samitu u Ohridu

I dalje bez ambasadora

Ozbiljan problem koji, reklo bi se, niko i ne pokušava da razreši, jeste i činjenica da Srbija nema ambasadora u Crnoj Gori. To je, prema rečima Beširija, „sigurno jedan od razloga i zašto već dugo nema poseta visokih srpskih zvaničnika Podgorici“. Crna Gora takođe nema ambasadora u Srbiji već godinu i po dana.

Boško Jakšić ocenjuje da je samo pitanje ambasadora lako rešiti, ali da je ono povezano i sa nekim drugim stvarima koje nisu samo personalni diplomatski problem. S obzirom na to da Dritan Abazović u Beogradu za danas najavio i susret sa patrijarhom SPC Porfirijem, Boško Jakšić kaže podseća da je „temeljni ugovor crnogorske države i SPC navodno usaglašen, i mislim da se sada očekuje reakcija Crkve. Ukoliko bude pozitivna, to bi moglo uticati i na dalje popravljanje odnosa dveju država.“

Premijerka Srbije Ana Brnabić, kao i predsednik Aleksandar Vučić, nakon susreta sa Abazovićem naglašavali su „veliki reset u odnosima“, i „okretanje novog lista“. Kao važnu stvar Abazović je naglasio da je „predsednik Vučić nazvao ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina i zamolio da se praksa koja je postojala promeni i da od 1. jula svi građani Crne Gore mogu u Srbiju da dođu bez ikakvih restrikcija, naglasivši da se to odnosi i na crnogorske političare, poslanike i članove vlade“. Podsetimo da je Srbija na graničnom prelazu zadržavala crnogorske poslanike koji navode da je razlog za to rezolucija crnogorskog parlamenta o genocidu u Srebrenici.

„Nipodaštavanje Crne Gore“

Odnose dveju zemalja opterećuje i slučaj Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji je u Crnoj Gori optužen za finansijske malverzacije. Marović se nalazi u Beogradu i pitanje njegovog izručenja već dugo utiče na međusobne odnose.

„Jasno je da Marović ima i državljanstvo Srbije“, napominje Naim Leo Beširi, „i Srbija stoga može reći da ne može da ga izruči. Mislim da to nije ključni kamen spoticanja, ali taj slučaj ipak pokazuje kakav je odnos Srbije prema Crnoj Gori, i da li je ona prepoznaje kao državu ili ne. To nipodaštavanje Crne Gore kao države je mnogo veći problem i to nije samo pravno pitanje“, smatra naš sagovornik.

Boško Jakšić ocenjuje da „ne bi trebalo od Marovića praviti Asanža, ali taj slučaj jeste ilustracija kako Beograd želi da na neki način ponizi Podgoricu. Sve dok Srbija ne odustane od svog pokroviteljskog odnosa prema Crnoj Gori, imaćemo samo kozmetičke ali ne i stvarne promene u međusobnim odnosima“, smatra analitičar iz Beograda.

Slučaj Svetozara Marovića takođe opterećuje odnose Crne Gore i Srbije

Slučaj Svetozara Marovića takođe opterećuje odnose Crne Gore i Srbije

Kriza zbija redove

Ako je suditi na osnovu izjava nakon susreta, fokus je bio na temama kao što su hrana, energetika i infrastrukturni projekti. Stiče se utisak da je svetska kriza zbog rata u Ukrajini na neki način probudila političare u obe zemlje i da oni sada zajedničkim snagama pokušavaju da prebrode brojne probleme koji ih očekuju.

Naim Leo Beširi ističe da „svakako nije prirodno da dva prijateljska naroda imaju tako nizak nivo odnosa. Ti odnosi se već po ko zna koji put resetuju, ali nadajmo se da će ovo biti poslednji put, jer osim tih nacionalističkih razloga nema drugih razloga da dve zemlje nemaju maksimalno dobre odnose“, kaže Beširi.

Međunarodna situacija u ovom slučaju deluje pozitivno na zbijanje redova u zemljama regiona, napominje Boško Jakšić: „Situacije je očito stimulisala lidere u regionu da pokušaju sami da pronađu neka rešenja i spreme se za probleme koji ih čekaju, a to su nesumnjivo pre svih prehrambena i energetska kriza.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.