Srbija i Crna Gora: Osetljive teme i „ovnovi na brvnu“ | Evropa | DW | 30.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Srbija i Crna Gora: Osetljive teme i „ovnovi na brvnu“

Podgorica je proterala srpskog ambasadora, a Beograd povukao odluku o proterivanju crnogorskog. Sagovornici DW kažu da je u pitanju logična kulminacija loših odnosa, ali da se sve moglo izbeći uz malo diplomatskog takta.

Božović mora da napusti Podgoricu

Božović mora da napusti Podgoricu

Diplomatski rat Crne Gore i Srbije, koji s prekidima traje od početka godine, dobio je možda završni čin pre dva dana kada je Podgorica proterala srpskog ambasadora Vladimira Božovića na šta je Srbija uzvratila i otkazala gostoprimstvo ambasadoru Crne Gore u Beogradu Tarzanu Miloševiću.

Srbija je u međuvremenu povukla odluku o proterivanju Miloševića i to na zahtev predsednika Aleksandra Vučića koji je kazao da će to uticati na bolje odnose sa Crnom Gorom. „Ne treba da se ponašamo kao dva ovna na brvnu“, lakonski je zaključio Vučić.

Političari prosrpskih stranaka u Crnoj Gori Andrija Mandić i Milan Knežević oštro su osudili odluku odlazeće vlasti u Podgorici o proterivanju Božovića tvrdeći da je to još jedan „krvavi nož u leđa bratskoj Srbiji“. Ipak, podržali su odluku Vučića.

Signal iz Beograda pozdravio je i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji i pozvao Crnu Goru da i ona povuče odluku o proterivanju srpskog ambasadora.

Analitičar Boris Raonić kaže da se nadao da će se diplomatski sukobi Crne Gore i Srbije davno prestati, ali oni u kontinuitetu traju. Još 2008. godine Srbija je proterala crnogorsku ambasadorku zbog priznanja nezavisnosti Kosova. Crna Gora tada nije odgovorila istom merom.

„Previše je uspona i padova u našim međudržavnim odnosima. Izvesno je da oni moraju biti bolji jer ne možemo napredovati ako ne uspostavimo dobre odnose s komšijama“, kaže Raonić za DW.  

Diplomata komentarisao osetljivi istorijski događaj

Božović je i ranije tokom godine više puta pozivan na razgovor u crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova zbog prepucavanja dve države oko litija Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i paljenja crnogorske zastave pred ambasadom u Beogradu.

I nedavno je bio u centru pažnje kada je hteo da položi venac na spomen-ploču u Budvi koja je posvećena „srpskim oslobodiocima“ tog grada iz 1918. godine, a koju zvanična crnogorska vlast smatra istorijskim falsifikatom, mada je sve ove godine nije uklonila, a njeni predstavnici su sa ranijim srpskim ambasadorom tamo polagali cveće. Ovog puta, polaganje venca sprečili su građani sa crnogorskim obeležjima.

Povod za proterivanje bila je Božovićeva izjava o Podgoričkoj skupštini, za Crnu Goru osetljivom i kontroverznom događaju iz 1918. godine, kada je zemlja izgubila nezavisnost i pripojena Srbiji.

Mnogi Crnogorci to smatraju bolnom istorijskom ranom, a Srbi u Crnoj Gori slave, poručujući da su njihovi preci tada samo ispunili vekovnu težnju o ujedinjenju dve države. I Božovićeva izjava bila je u tom kontekstu – „da je Podgorička skupština bila slobodan izraz narodne volje“.

I srpska premijerka Ana Brnabić poručila je da se Srbija slaže sa izjavom Božovića i da to nikako ne može biti razlog da se on izbaci iz Crne Gore, dodajući da neki njeni zvaničnici Srbiju proglašavaju okupatorom u Prvom svetskom ratu.

S druge strane, zamenik predsednika srpske opozicione Stranke slobode i pravde Borko Stefanović smatra da je povlačenjem svoje odluke o proterivanju crnogorskog ambasadora državni vrh Srbije priznao da je odlazeća crnogorska vlast u pravu kad je proterala Božovića kog je nazvao stranačkim vojnikom.

Komplikovani odnosi Beograda i Podgorice

Komplikovani odnosi Beograda i Podgorice

Bivši ministar spoljnih poslova Crne Gore Branko Lukovac za DW kaže da se Božović mešao u unutrašnja pitanja Crne Gore, ali da se njegovo proterivanje moglo izbeći.

„Diplomata treba da izbegava javna uplitanja u unutrašnje političke odnose i da radi na izgradnji međusobnog poverenja. Mislim, ipak, da je primerenije bilo da se Božović pozvao na razgovor i upozorio da to više ne čini, ukazujući mu i na mogućnost otkazivanja gostoprimstva. Takvo upozorenje je, takođe, moglo biti upućeno i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije od kojeg bi se očekivala odgovarajuća reakcija jer je proterivanje jedna od krajnjih mera, te je potrebno iscrpiti sve druge“, kaže Lukovac.

Raonić podseća da je Božović više puta upozoravan, ali mu je čudan trenutak za ovakvu odluku jer je donela tehnička Vlada, kojoj mandat ističe za nekoliko dana.

„Ovo je iznuđen potez jer je neprimereno da se jedan diplomata bavi istorijskim faktima države u kojoj obavlja svoju funkciju. To nije praksa niti njegov posao“, smatra Raonić.

Raonić takođe upozorava da je ovo logičan sled eskalacije loših odnosa dve države u prethodnom periodu, ali i njihovih diplomatskih grešaka. „One za ambasadore nisu postavile karijerne diplomate koje imaju više takta i fokusiraju se na svoj posao – pospešivanje međusobnih odnosa, a ne komentarisanje istorije“, dodaje Raonić.     

Proterivanje istovremeno znači da Božović najverovatnije više neće moći da se vrati u Crnu Goru kao srpski ambasador. „Nije praksa da ambasador, kojem je jednom otkazano gostoprimstvo, bude ponovo prihvaćen u državi koja ga je proglasila nepoželjnim. Čak i ako bi ponovo bio predložen, teško da može dobiti agreman predsednika zemlje prijema“, kaže Lukovac. O tome u ovom slučaju odlučuje predsednik Crne Gore Milo Đukanović. 

Sledi otopljavanje odnosa?

Povlačenje odluke o proterivanju crnogorskog ambasadora u Beogradu je skopčano sa očekivanjem da će formalni dolazak nove vlasti u Crnoj Gori, čiji glavni deo čine prosrpske stranke, dovesti do boljih odnosa dve zemlje. I Lukovac očekuje da će nova Vlada Crne Gore nastojati da se što pre prevaziđe kriza u odnosima sa Srbijom.  

„Nadam se da će naše susedne i prijateljske države iz ove krize izvući odgovarajuće pouke, kako se ovakva praksa uplitanja u unutrašnje odnose ne bi ponovila“, navodi Lukovac.

„Ipak, biće potrebno dosta napora i vremena da se otklone rasprostranjene sumnje da politički i državni organi Srbije imaju neskrivene namere da, uz pomoć određenih unutrašnjih političkih činilaca i kleronacionalističkih snaga, izvrše duboke promene u Crnoj Gori kako bi je pripojili tzv. srpskom svetu“, smatra Lukovac.  

I Raonić se nada da će se odnositi postaviti na novim i zdravijim principima.

„Očekujem bolje odnose ne samo zato što je to rekao mandatar nove crnogorske Vlade Zdravko Krivokapić već i zato što će novi ministar vanjskih poslova Crne Gore biti karijerni diplomata i profesionalac“, kaže Raonić o Đorđu Raduloviću koji bi trebalo da postane šef diplomatije.

„Dobro bi bilo za njega da, nakon posete ključnim evropskim adresama, poseti i Beograd i dogovori na koji način da se ponovo uspostave diplomatski odnosi između dve zemlje. Na kraju, mislim da će nas život naterati da ovi odnosi budu bolji“, zaključuje Raonić. 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM