Srbija – demokratija po „beloruskim merilima“ | Izbor iz štampe | DW | 23.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Srbija – demokratija po „beloruskim merilima“

Demokratija po „beloruskim merilima“, „Srbija na putu u autokratiju“, „šou jednog čoveka“, „izborna farsa“, „ekonomski Vaterlo“ koji preti Srbiji… To su neke od ocena u štampi na nemačkom jeziku nakon izbora u Srbiji.

Frankfurter algemajne cajtung donosi tekst Mihaela Martensa pod naslovom „Ruski odnosi“, u kojem se između ostalog kaže: „Naime, i stanje srpske demokratije se proteklih godina u nekim aspektima razvijalo pre po ruskim i beloruskim merilima, nego po kriterijima Evropske unije. Najveći broj masovnih medija – televizija, sajtova i novina – jesu pod kontrolom poslovnih ljudi koji tesno sarađuju s vlašću. Ti mediji prate rad vlasti stalnim nekritičnim pohvalama i sistematski napadaju opoziciju, koja im to naravno olakšava, pošto ne pokazuje neku ozbiljnu snagu. Državne instance i institucije stavljene su u službu vladajuće partije, od državnih činovnika i službenika se ne zahteva lojalnost prema državi, već prema partiji. To nije samo unutrašnja stvar Srbije, pošto je ona kandidat za prijem u EU“.

-pročitajte još: Klinička smrt Petooktobarske republike

Hans-Peter Zibenhar potpisao je tekst u Handelsblatu, a naslov je više nego jasan: „Srbija je na putu u autokratiju“. „Zemlja kandidat za članstvo u EU je ovakvim rezultatom izbora ubrzala put u autokratiju s demokratskom fasadom. Slično susednoj Mađarskoj, i Srbija pod moćnim Vučićem odavno ima hibridni politički sistem. Formalno su osnovne demokratske slobode garantovane, a u stvarnosti se gaze nogama. Pravna država i sloboda medija teško su oštećene, korupcija i nepotizam doživljavaju bum. Opozicija, ionako razjedinjena i slaba, biva zastrašivana i diskriminisana. Kada se sve to zna, onda je Vučićevo paktiranje s Rusijom i Kinom logičan korak. Nastup ruskog ministra spoljnih poslova u predizbornoj kampanji u Beogradu govori mnogo.“

Autor teksta Zibenhar zamera Briselu da je u dobrom delu prevideo političku stvarnost Srbije: „Ako se uzme u obzir nefer metode Vučića i nefer predizborna kampanja, opozicioni bojkot izbora je razumljiv“. Zibenhar se zalaže za samouvereniji nastup Brisela prema Beogradu u kojem bi bilo više smisla za realnost: „Srbija se sa svojim sve autoritarnijim sistemom ne nalazi na putu ka Evropi. Ali ekonomija ne može zaobići EU. Vučić to zna“.

Aleksandar Vučić prilikom posete Moskvi 2017.

Aleksandar Vučić prilikom posete Moskvi 2017.

Autor dodaje da mala Austrija Srbiji donosi deset odsto direktnih investicija, što je više nego što zajedno ulažu velike sile – Kina sa dva procenta i Rusija sa pet procenata: „Naime, zbog pandemije će ta balkanska zemlja ove godine doživeti privredni Vaterlo. Srbiji je hitno potrebna pomoć iz inostranstva. To je šansa koju bi trebalo da Evropa svakako iskoristi“.

„Šou jednog čoveka“

Za minhenski dnevni list Zidojče cajtung Tobijas Cik donosi portret pobednika Aleksandra Vučića. U tekstu se između ostalog kaže: „U predizbornoj kampanji je sve bilo fokusirano na jednu poruku koja je svedena na jednostavan slogan – „Aleksandar Vučić – za našu decu“. (pored toga nije bilo čak ni naziva stranke; Vučić je sam sebi bio dovoljan brend.) I stvarno je hitan zadatak da se deci te zemlje pruži perspektiva – do sada su čim stasaju redom išla u inostranstvo da rade kao negovateljice u Hajdelbergu ili vozači autobusa u Londonu. A oni koji su ostali u zemlji, stalno su izlazili na ulicu da protestuju zbog nepotizma i korupcije“.

-pročitajte još: Jedan vođa, jedna partija – i varljiva stabilnost

Švajcarski list Noje cirher cajtung donosi tekst svog dopisnika iz Istanbula Folkera Pabsta – „Srbija postaje šou jednog čoveka“. U tekstu se između ostalog kaže: „Mada predsednik nije kao kandidat učestvovao na izborima, a po dužnosti koju obavlja ne bi smeo ni da učestvuje u predizbornim kampanjama, na parlamentarnim izborima se radilo samo o njemu. Njegova Srpska napredna stranka čak nije nastupila pod sopstvenim imenom već pod sloganom ’Aleksandar Vučić – za našu decu’. Pod normalnim okolnostima bi premijerka Ana Brnabić bila glavni kandidat, ali ona u predizbornoj kampanji nije igrala nikakvu ulogu“.

Autor potom dodaje: „Mnogi protivnici vlasti ne vide u opoziciji stvarnu alternativu. Naredni meseci će pokazati u koje kanale će se preliti frustracija brojnih mladih Srba zbog političke stagnacije, mnogobrojnih skandala u koje je upetljana vlast i pre svega zbog odsustva ekonomske perspektive. To nezadovoljstvo nije nestalo.“

„Mnogi protivnici vlasti su razočarani Evropskom unijom koja retko pronalazi jasne reči za nazadovanje demokratije i vladavine prava u Srbiji. To što je bivši predsednik Evropskog saveta i predsedavajući Evropskoj narodnoj partiji Donald Tusk uoči izbora Vučiću poželeo mnogo sreće i dodao da može biti ponosan na to što je postigao, mnogima je zazvučalo kao čisto ruganje neistomišljenicima“.

Aleksandar Vučić i Donald Tusk

Aleksandar Vučić i Donald Tusk

„Bez opozicije u parlamentu izbori su diskreditovani“

Rajniše post donosi članak s naslovom „Srpski parlament bez opozicije“, a već u podnaslovu konstatuje: „Zemlja hoće u EU, ali se udaljava od Evrope“. „Trebalo bi da se partneri iz EU zaista zamisle nad ovom izbornom farsom. Od 2014. se Srbija s mukom provlači kroz pristupne pregovore sa EU, a kraj procesa se ne vidi. Umesto da se približava Evropskoj uniji, taj kandidat se sve više razvija u autoritarno vođenu jednopartijsku državu“. U istom članku se navodi da Florijan Biber, stručnjak za Jugoistočnu Evropu iz Graca, naziva Vučićev trijumf „Pirovom pobedom“ – „Bez opozicije u parlamentu izbori su diskreditovani, a vlast je još manje legitimna nego ikada pre“.

Badiše Tagesblat piše: „Parlamentarni izbori u Srbiji pokazuju koliko je trenutno ta balkanska zemlja udaljena od Evrope. Figura koja zasenjuje sve, predsednik države Aleksandar Vučić, koji u stvari ne učestvuje na izborima, dominira politikom svoje zemlje po sopstvenom nahođenju. On tera klasičnu klijentelističku politiku. Njegova partija SNS duboko je ukorenjena u zemlji, mnogi joj duguju karijeru i položaje. Jasno je da će oni da glasaju za nju i tako osiguraju svoju poslovnu budućnost“.

Priredio Dragoslav Dedović

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama