Srbija: Brisanje sećanja | Politika | DW | 25.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Društvo

Srbija: Brisanje sećanja

Dok se u Aušvicu svaki predmet čuva i konzervira, u Beogradu nameravaju da na prostoru prolaznog logora Topovske šupe izgrade šoping-mol. Savez jevrejskih opština Srbije tome se protivi.

Slučaj prolaznog logora Šupe iz Drugog svetskog rata na beogradskoj Autokomandi postepeno se pretvara u sagu kojoj se bar za sada ne vidi završetak. Na prostoru tog logora najpre su držani zarobljeni Jevreji i Romi, a kasnije i Srbi, i odatle su vođeni na prinudni rad i egzekucije.

Prostor kao takav predstavlja, dakle, zajedničko sećanje na stradanje tokom Drugog svetskog rata, i „nad njim se nadvila senka profita iznad ljudi“, kako ocenjuju u Savezu jevrejskih opština Srbije. Čitav jedan ozbiljan problem očuvanja teškog nasleđa, zapravo se pretvorio u jednu zamršenu storiju, koja je po svemu neka vrsta uvrede za žrtve pomenutog logora.

Šoping mol izmešta logor

Na tom prostoru je, naime, predviđena izgradnja šoping mola Delta planet, a ostaci logora biće premešteni na drugu lokaciju. Savez jevrejskih opština Srbije se tome protivi, jer smatraju da su dve zgrade predviđene za premeštaj mnogo više od svedočanstva stradanja, kako upozorava Isak Asiel, rabin Srbije.

„Ključno pitanje pred nama jeste da li bi ta svedočanstva stradanja trebalo da se sklone pred jednim trgovačkim centrom, ili bi on morao da se nekako uklopi u prostor žrtava stradanja“, navodi Asiel. Rabin Srbije podseća „da se u Aušvicu svaki predmet čuva i konzervira, i ako se stvari krenu rešavati na ovakav način, pitanje je dokle će nas to dovesti“.

Čitavim nizom za sada još uvek spornih poteza dobijene su dozvole za izgradnju šoping centra i za premeštanje logorskih zgrada. Savez jevrejskih opština zbog toga je podneo krivičnu prijavu protiv Danila Medića, predsednika Jevrejske opštine Beograda (JOB), koji je dao saglasnost Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda da se izmeste očuvani logorski objekti sa originalne lokacije, i da se u svrhu izgradnje trgovinskog objekta može razgraditi postojeći spomen park Topovske šupe.

Deportation, Gefangenentransport Belgrad 1941

Beograd 1941. Zarobljeni jugoslovenski vojnici, kao i jevrejske porodice odlaze u zarobljeništvo

Jevrejska zajednica opština Srbije saopštava da je u decembru 2018. godine, u skladu sa statutom i zakonima, održana vanredna skupština JOB, na kojoj je Dubravko Vaić izabran da predstavlja Jevrejsku opštinu Beograda. Međutim, pomenuti Danilo Medić – kako bi se to reklo – ne predaje vlast, i kompletan slučaj je sada u nadležnosti Ministarstva pravde Srbije. Predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije saopštavaju da sve to nanosi veliku štetu jevrejskoj zajednici u Srbiji, i to ne samo kada je reč o slučaju Topovske šupe.

Trend koji nije zaobišao ni Srbiju

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš vidi kao loš trend da se logori poput Sajmišta i Topovskih šupa pretvaraju u mesta za šoping i zabavu. „Pitanje Topovskih šupa trebalo bi da bude deo šire kulture sećanja. Na tom prostoru stradalo je 5.000 Jevreja i premeštenje tog logora bi bila neka vrsta brisanja tog sećanja. A brisanje sećanja je sve prisutnija pojava, kao i poricanje Holokausta“, upozorio je Sabadoš.

Taj negativan trend nije zaobišao ni Srbiju, jer je nedavno popularni dečiji magazin Politikin zabavnik objavio storiju o Dimitriju Ljotiću, saradniku nemačkih okupacionih vlasti koji su Nezavisno društvo novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) ocenili kao „najbedniju od svih manipulacija – manipulaciju najmlađim čitaocima“. Ta dva udruženja ističu da se u tekstu „Ko su bili ljotićevci?“ navodi da se Dimitrije Ljotić „brinuo o redu u Srbiji“, da je imao „jedinice visokog morala“, da je „osuđivao pogrome Jevreja“, i da je dobar deo srpskih masona „spasao iz logora“. To je primer da je istorijski revizionizam postao deo naše svakodnevice, skreću pažnju NUNS i NDNV.

Prekrajanje istorije

Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, u izjavi specijalno za DW, sa jedne strane ističe „da je to možda jedan trenutak neopreznosti, ali sa druge strane je to ista nota kao i izmeštanje zgrada Topovskih šupa. To je sve odricanje od žrtava, odricanje od Holokausta, i prekrajanje istorije. Za sada je to najprisutnije oko Jasenovca, a ovo kod nas su blagi pokušaji sa Nedićem i Ljotićem“.

Mahnmal im ehemaligen Konzentrationslager Staro Sajmiste in Belgrad

Spomenik u blizini Starog sajmišta

Ali, sve je to samo uvod koji može da dovede do nesagledivih posledica, dodaje Sabadoš za DW. „Na taj način dolazimo do toga da može da se kaže: to se nikada nije desilo, i to nikada nije bilo. Zašto? Pa ako nestanu zgrade na Topovskim šupama, nema tih nemih svedoka vremena, a živa reč je nestala. Na svu sreću za Ljotića ima dosta dokumenata, ostali su u istorijskim arhivima, tako da je njegova nečasna uloga u toj kratkoj istoriji Drugog svetskog rata poznata i zabeležena“, kaže Sabadoš.

Pozitivna reakcija javnosti

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije smatra da je reakcija srpske javnosti ipak bila pozitivna, i da se to naročito odnosi na intelektualnu javnost koja je rekla kako to nije u redu. Što se tiče vlasti ja od njih uvek očekujem brže reakcije, ali ipak ih je bilo.

A što se tiče činjenice da su neki negativni trendovi istorijskog revizionizma stigli i do Srbije, Robert Sabadoš ih vidi kao neku vrstu lakmus-papira:

„Zato što je to skretanje udesno specifična pojava na evropskoj pozornici, i stoga i ovo posmatram kao probu koliko je neko društvo imuno na ovakve pojave. Reakcija društva u Srbiji je bila dobra, i ono je pokazalo kako je osetljivo na ovakve pojave“, ističe Sabadoš.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama