Srbija: Šta ako ruski gas prestane da stiže | Evropa | DW | 03.03.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

energetika

Srbija: Šta ako ruski gas prestane da stiže

Srbija sasvim zavisi od ruskog gasa koji sada nabavlja po povoljnoj ceni. Dotok bi prestao jedino ako bi EU krenula u totalne sankcije, pa Bugarska zaustavila protok ruskog gasa. Tada bi Srbija ostala u nebranom grožđu.

Srbija teoretski može da dobija ruski gas iz dva pravca

Srbija teoretski može da dobija ruski gas iz dva pravca

Cena nafte „nastavlja da divlja“, a cena gasa „dostiže nove rekorde“ javili su beogradski tabloidi u sredu, uz odgovarajući broj uzvičnika.

Zbilja, gas je u sredu na evropskom tržištu zabeležio cenu veću od 2.200 dolara za hiljadu kubnih metara. Samo nedelju dana ranije – pred početak napada Rusije na Ukrajinu – ista količina prodavala se za manje od 1.000 dolara.

Sa druge strane, već danima od srpskih zvaničnika stižu informacije da Srbija ima dovoljno gasa, da neće poskupeti, da je dotok stabilan, i sve u tom stilu.

U sredu uveče, u ponešto dramatičnom obraćanju predsednika Vučića, uz silna nabrajanja šta je sve poskupelo zbog rata u Ukrajini, a šta je sve Srbija uspela da nabavi, javnost je saznala i da država ima nešto više od 120 miliona kubnih metara gasa u rezervi, ali i da troši oko desetak miliona dnevno.

Prema važećem ugovoru o isporuci gasa, koji je krajem prošle godine produžen na šest meseci i ističe 1. juna ove godine, Srbija Rusiji plaća 270 dolara za 1.000 kubika gasa. Ta „bratska“ cena važi do nivoa od šest miliona kubika dnevno, a preko Srbija plaća tržišne cene.

Od 1. juna bi trebalo da važi novi ugovor, po novoj ceni, koji doduše još uvek nije potpisan.

Međutim, napad Rusije na Ukrajinu je potpuno poremetio sve planove, pa se s pravom postavljaju pitanja – da li će ruski gas nastaviti da teče uprkos evropskim sankcijama Rusiji? Šta ako, na primer, Bugarska „zavrne slavinu“ i ruski gas prestane da dolazi u Srbiju?

Jer Srbija, osim malo sopstvene proizvodnje, skoro sasvim zavisi od ruskog gasa koji teoretski može da dođe preko Ukrajine i Mađarske, ali sada dolazi takozvanim Turskim tokom pa preko Bugarske.

Sve zavisi od sankcija EU

Koliko juče je kompanija Nord Stream 2, koja stoji iza gasovoda Severni tok 2, otpustila sve radnike: u početku se pojavila informacija i da je kompanija podnela zahtev za bankrot, međutim, ta tvrdnja je demantovana.

Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na univerzitetu FEFA i nekadašnjeg generalnog sekretara Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, pravo je pitanje da li je Evropa ozbiljna u sankcijama prema Rusiji ili nije.

„Ako Gazprom, Lukoil, Rosnjeft, Novatek i Surgutneftegas ostanu nedirnuti sankcijama, nije mnogo bitno šta se dešava sa ostatkom ekonomije, pošto veliki deo prihoda Rusije dolazi iz ovih 4-5 kompanija“, kaže Radosavljević za DW.

Ipak, evropske sankcije su za sada poštedele energetski sektor Rusije. Slično je i sa izbacivanjem ruskih banaka iz sistema SWIFT, dominantnog globalnog servisa koji povezuje finansijske institucije širom sveta: pošteđene su one ruske banke koje rukuju isplatama za energente.

Svečano odvrtanje ventila u Istanbulu (januar 2020): Borisov, Putin, Erdogan, Vučić

Svečano odvrtanje ventila u Istanbulu (januar 2020): Borisov, Putin, Erdogan, Vučić

Stoga se i naglo uvećanje cena možda može smatrati privremenim, kao posledica šoka – sličnu cenu je, bez rata u Ukrajini, gas dostigao i krajem decembra 2021. godine. I inače, isporuka gasa se, za razliku od nafte, najčešće ugovara između dve države: Rusija kao izvoznik, dogovori cenu sa zemljom koja gas uvozi i ta cena važi određeni ugovoreni period, bez obzira šta se dešava na tržištu.

U Srbiji raste potrošnja gasa

Prema podacima Evropske komisije, Rusija je glavni snabdevač sirove nafte, prirodnog gasa i čvrstog fosilnog goriva u EU. Čak 27 odsto od ukupnog uvoza sirove nafte, 41 odsto od ukupno uvoza prirodnog gasa i 47 odsto fosilnog goriva (uglavnom uglja) tokom 2019. u EU došlo je iz Rusije.

Brojke govore da je verovatno da će sankcije i dalje preskakati energetske kompanije iz Rusije, pošto je nemoguće u kratkom roku nadomestiti te količine energije iz drugog izvora.

Sa druge strane, uvoz ruskog prirodnog gasa u Srbiju varira od minimalnih 1,39 milijardi kubnih metara 2014. kada je Rusija anektirala Krim, nakon čega je usledio prvi talas sankcija, do 2,2 milijarde kubika 2019 godine.

Poslednji podatak Republičkog zavoda za statistiku, za 2020. godinu, govori da je od ukupno 1,99 milijardi uvezenih kubnih metara gasa najviše odlazilo na industriju (470 miliona kubika), a potom na domaćinstva (303 miliona). Međutim, primetno je da je industrija mnogo više koristila gas u prethodnim godinama – 2013. je, na primer, ta brojka iznosila 892 miliona kubika, a 2018. 772 miliona. Sa druge strane, potrošnja gasa u domaćinstvima stabilno raste od 2014, od 179 miliona do današnja 303.

Radosavljević za DW kaže da je moguće naći „rupu“ čak i ako se uspostave totalne sankcije, kako za ruski gas, tako i za plaćanja, međutim, on tu opciju vidi malo verovatnom. „Mogu da zamislim da bi Rusi mogli da žive pod svećama dve godine, ali ne mogu da zamislim da bi to isto moglo da se desi u Nemačkoj“, zaključuje on.

Ukoliko bi EU ipak krenula u totalne sankcije, deo srpske industrije bi verovatno morao da snizi kapacitete ili da prestane da radi, kažu stručnjaci. Grejna sezona je doduše na izmaku, ali sledeću valja spremiti. Kao jedina realna opcija deluje nadoknada dela gasa strujom, ali nedavni problemi EPS-a da proizvede dovoljne količine ne ulivaju poverenje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.