Sramna igra na hrvatskoj granici | Evropa | DW | 25.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Sramna igra na hrvatskoj granici

Evropska unija ignoriše brojne izveštaje o nasilnom vraćanju izbeglica i migranata sa hrvatske granice prema BiH. Na taj način pruća se podrška nezakonitom postupanju jedne članice Eu, smatra novinar DW Zoran Arbutina.

Ne može se reći da nedostaje informacija. Svetski mediji već godinama izveštavaju o brutalnom ponašanju hrvatske policije prema migrantima i protivzakonitim „pušbekovima“ na hrvatsko-bosanskoj granici. Odavno je ta tema i na dnevnom redu Evropskog parlamenta.

Ali, promenilo se nije ništa. Hrvatski zvaničnici sve optužbe rutinski odbacuju. Policija, kažu, ne krši nikakve zakone, sve su to neosnovane optužbe i lažne vesti. Najnovija odbrambena strategija glasi: izveštaji o nasilju na granicama su navodno deo neke „antihrvatske zavere“, koju pokreće neko nepoznat i iz nekih neznanih razloga.

Pouzdani čuvar spoljne granice

Naprosto sve negirati, slegnuti ramenima i nastaviti po svom – da, hrvatska Vlada to sebi može da dozvoli. Ona naime zna da tu nije sama. Jasno joj je da EU takvo ponašanje toleriše, verovatno čak i očekuje. I to ne samo one članice koje su uobičajeno neprijateljski nastrojene prema migrantima – poput zemalja „Višegradske grupe“, Mađarske, Poljske, Češke ili Slovačke – već u osnovi sve zemlje. Jer u međuvremenu, bez obzira na sve priče o humanosti ili pravu na azil, svi su srećni kada im u zemlju ulazi što je moguće manji broj izbeglica.

Zoran Arbutina, DW

Zoran Arbutina, DW

Glavni spoljnopolitički cilj Hrvatske je ulazak u tzv. Šengenski prostor. Kako bi se za to pokazala podobnom, Hrvatska se predstavlja kao strog i pouzdan čuvar spoljne granice EU – pre svega kada je reč o zaustavljanju priliva migranata i izbeglica. To se od Hrvatske očekuje – i ona to čini. Odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima, Ženevske konvencije o izbeglicama ili evropskih odredaba o postupku za azil tu igraju sporednu ulogu.

Naravno da je to u suprotnosti sa zakonom. Važeći propisi o azilu predviđaju da svaka osoba ima pravo na podnošenje zahteva za dodeljivanjem azila, kao i pravo na poštenu pravnu proveru opravdanosti tog zahteva. To da li će neko da dobije zaštitu jer je politički progonjen ili mu u njegovoj domovini preti opasnost od mučenja, ili će mu to biti uskraćeno jer se radi samo o tzv. ekonomskoj izbeglici, o tome moraju u transparentnom postupku, na osnovu pozitivnih zakona i u skladu s pravnom procedurom, da odlučuju sudovi ili službe za dodeljivanje azila, a ne policajci na granici.

Držanje EU je skandal

Sigurno ima dovoljno razloga da se zgražavamo i ljutimo zbog takvog postupanja hrvatske policije. Ali zaista sramotno i skandalozno je držanje Evropske unije. Ne obazirući se na brojne informacije, hrvatski „pušbekovi“ se tolerišu i ublažavaju. Zbog toga ne bi trebalo kritikovati samo brutalne hrvatske pogranične službe, već sigurno i one koji njihovo ponašanje tolerišu ili ga čak podstiču.

Hrvatska Vlada i ranije je bila uverena da deluje, ako ne po nalogu drugih država EU, a onda svakako u njihovom interesu. Gromoglasno ćutanje koje godinama odzvanja iz Brisela u tome ih je samo potvrđivalo. A definitivna potvrda stigla je sa nedavnim zahtevom nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona da je u kontekstu borbe protiv terorizma svakako neophodno da se bolje čuvaju spoljne granice EU. Hrvatska taj zahtev može da shvati na samo jedan način: „I dalje tako“. I naravno – Hrvatska je za to spremna.

Zbivanja na hrvatsko-bosanskoj granici predstavljaju kršenje zakona i načela humanosti, te samorazumevanja Evropske unije kao otvorenog, liberalnog i socijalnog društva. Višegodišnje tolerisanje takve prakse od strane Evropske komisije i zemalja članica EU izraz su cinizma, licemerja i ignorancije. Šta na takvim temeljima može da se izgradi? U svakom slučaju ništa što bi bilo dugotrajno i održivo. A svakako ne neka zajednica vrednosti, što Evropska unija za sebe tvrdi da jeste.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama