Srž evrointegracija - bolji život, a ne datumi

Evropska unija će ove godine, u okviru politike regionalnog razvoja, izaći sa novom koncepcijom za budući ciklus finansiranja. Srbija se zalaže za ideju da u buduće strukturni fondovi EU budu dostupniji zemljama Zapadnog Balkana i pre njihovog formalnog ulaska u EU.

„Takav sistem nije zadovoljavajući niti za zemlje koje su na putu ka EU, niti za članice EU,“ smatra potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je juče boravio u Briselu. On pominje primer Hrvatske koja trenutno prima oko 200 miliona evra iz evropskog budžeta, dok bi prve godine po ulasku u EU trebalo da primi oko milijardu i po evra direktne evropske podrške. Takakv disbalans sa jedne strane ne omogućava zemlji da se dovoljno dobro pripremi za ulazak, a sa druge strane i kada uđe u EU nema dovoljno mogućnosti da iskoristi tolika sredstva. Takvi finasijski parametri evropske podrške dovode i do nervoze i pritisaka da se što pre i po svaku cenu dođe do članstva u EU.

Priprema za članstvo

„Postoje elementi za novi dogovor. Novi dogovor bi obezbedio da sredstva koja se daju zemljama koje se pripremaju za ulazak u EU, mnogo brže rastu i pre ulaska u EU. Na taj način Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana možemo mnogo bolje da pripremimo za punopravno članstvo i to kroz izgradnju infrastruktura, razvoj energetike, pripremu prosvetnog i naučnog sistema. Tada datum ulaska u EU neće biti toliko sudbonosan nego što je to danas slučaj.“

Ovakva nova osnova odnosa i jačanje finansijske podrške EU Zapadnom Balkanu, bila bi u interesu obe strane, smatra poptredsednik Vlade Srbije, Đelić. Zemljama regiona to bi omogućilo brži napredak u sprovođenju reformi i izgradnju ključnih infrastrukturnih i energetskih sisitema, što bi, sa druge strane otvorilo novo tržište za evropske investitore.

Drama oko datuma

Tako je, prema Đelićevim rečima, moguće okončati stalnu debatu između zemalja koje se trude da uđu u EU što pre i nekih članica Unije koje zbog ekonomske krize ili zamora od proširenja žele da to bude što kasnije.Tako bi se stvorila nova baza evrointegracija u kojoj će se manje govoriti o tačnom datumu ulaska u EU, a više o samim projektima koji se realizuju: „Na taj način bilo bi moguće da uradimo ono što je zapravo srž evrointegracija, a to je da ih iskoristimo da našim građanima i našoj privredi bude bolje, da taj ulazak u EU bude nešto što je prirodnije, a ne kao drama oko datuma kada će se ta etapa desiti“, istakao je Božidar Đelić.

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednica: I. Ivanović