Sport zna da bude nezdrav i skup | Izbor iz štampe | DW | 14.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sport zna da bude nezdrav i skup

Sve više Nemaca trenira u teretanama. Međutim, treniranje je za mnoge postalo i kult koji nema samo prednosti, već krije i opasnosti i klopke, ne samo zdravstvene, već i – finansijske...

Nemačku je uhvatilo ludilo savršenog tela, piše dnevnik Di velt: „vežbanje u teretani je postalo popularnije od fudbala. Svi bi hteli da imaju perfektnu figuru, da budu dobro utrenirani i mišićavi. Više od 7,6 miliona Nemaca redovno vežba – i sve ih je više i više. Za tako nešto je zaslužna pre svega multimedijalna sveprisutnost idealnih tela. Stručnjaci već govore o promeni svesti. Nils Gronau, šef konsalting-firme Edelhelfer, koji se bavi stalnim analizama branše, kaže da je u toku renesansa telovežbe. To potvrđuje i proizvođač sportske opreme Adidas – jedan od onih čije artikle sportisti-amateri najradije koriste. U centrali ovog koncerna kažu da je vrlo primetan porast amaterskog bavljenja sportom, i to među svim generacijama. Lekari i naučnici načelno pozdravljaju taj trend, jer kretanje i vežbanje mišića deluje preventivno a čini ljude i srećnim, kao što su to do sada pokazale mnoge studije.“

„Doduše, to je tako samo dok se ne pretera sa vežbanjem. Mnogi posetioci teretana i sami tvrde da vežbanje ima u sebi potencijal za stvaranje zavisnosti. U poslednje vreme sve više naučnika tvrdi i da lagano vežbanje – redovno, ali bez velike revnosti – donosi više nego dizanje tegova ili trčanje do potpunog iscrpljenja. Veliki napori mogu biti i opasni. I nemački ministar zdravlja Danijel Bar nedavno je poručio naciji da sport bez mere šteti zdravlju. I portparol poslaničkog kluba Demohrišćana u Bundestagu, Jens Špan, upozorava na opasnost od pogrešnih uzora u fizičkoj kulturi. On je rekao da ga brine to što se stalno otvaraju nove radnje sa proteinima i ostalim sredstvima za potpomaganje rasta mišića. I Jirgen Gralman, predsednik Saveza nemačkog zdravstvenog osiguranja AOK, opominje da oni koji preambiciozno vežbaju, lako mogu da sebi nanesu štetu.“

Ne preterujte sa vežbama

Ne preterujte sa vežbama

U poslednje vreme je primetna još jedna tendencija: oni koji se učlane u neki fitnes-studio, ostaju mu mnogo duže verni nego što je to bio slučaj do pre nekoliko godina. Oko 65 procenata članova dolazi redovno na treninge – veza klubova sa članovima je očigledno postala jača: ponuda je bogatija, kursevi i individualni treninzi su atraktivniji. To se vidi i po broju teretana koji se u Nemačkoj neprestano povećava. Početkom 2012. godine je bilo 6200 teretana sa prostorom većim od 200 kvadratnih metara – što je za 600 više nego 2005. Ako ubrojimo i manje teretane, onda se broj penje na 7300. Posebno mnogo klubova otvaraju lanci kao što su Mekfit, Indžoj, Kizer ili Fitnes first. Više od trećine svih korisnika vežba u teretanama tih firmi. Veliki bum beleže i diskonteri kod kojih može da se trenira za mnogo manju mesečnu cenu.

Preterano, pa i normalno, treniranje može da predstavlja i drugu vrstu klopke, kao što upozorava portal Dervesten. Veliki broj klubova traži poveliku mesečnu članarinu, mnogo njih ima veoma dugo minimalno trajanje ugovora, nepovoljne rokove za otkazivanje ugovora ili automatska produženja ugovora kako bi na što duži rok vezala članove za svoje usluge. Prošle godine je Centrala za zaštitu potrošača Severne Rajne Vestfalije opomenula 20 firmi zbog nedopuštenih klauzula u ugovorima. Reč je o takozvanim sitno odštampanim klauzulama koje su naizgled nevažne, ali zapravo često sadrže upravo uslove koji su za klijente najnepovoljniji.

Tako vlasnici teretana najčešće pokušavaju da se izvuku iz obaveze obeštećenja članova koji za vreme boravka u klubu ostaju bez predmeta od vrednosti, ili ukoliko dođe do povrede na nekoj od sprava za vežbanje. Jedan od omiljenih trikova ovih firmi je i traženje prekomerno velike sume za izdavanje nove članske karte u slučaju da se članska karta izgubi.

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković