Sporni Severni tok 2 | Politika | DW | 18.08.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Sporni Severni tok 2

Tokom posete Nemačkoj, ruski predsednik Vadimir Putin će sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel osim o Siriji i konfliktu u Ukrajini, razgovarati i o spornom tranzitu gasa kroz Baltičko more - gasovodu Severni Tok 2.

Nord strim AG je ćerka firma koncerna Gazprom. Pored ovog ruskog energetskog giganta, u ovom projektu po 15,5 odsto udela imaju nemački koncerni Vinteršal i Eon Rurgas, a po devet odsto holandski Gasuine i francuski Anži. Ovaj konzorcijum bi da pored već postojećeg gasovoda izgradi još jedan od Rusije do Nemačke kroz Baltičko more.

Znatna suzdržanost

Protiv planirane izgradnje 1.200 kilometara dugačkog gasovoda postoji znatna suzdržanost Ukrajine, ali i unutar EU kao i od strane Sjedinjenih Država.

Poljska i druge baltičke zemlje kritikuju ovaj projekat jer strahuju da će Evropska unija postati previše zavisna od ruskog gasa. Američki predsednik Donald Tramp iz principa kritikuje nemačko-ruski dil, a istovremeno bi da u Evropu izvozi više zemnog gasa. Ukrajina opet strahuje da će izgradnjom Severnog toka 2 izgubiti svoje prihode od tranzita ruskog gasa.

Frankfurter algemajne cajtung piše kako Merkel od Putina zahteva da i nakon puštanja u rad gasovoda kroz Baltik, značajan deo gasa treba da ide i dalje kopnenim gasovodom preko Ukrajine. Tako bi vlada u Kijevu osigurala svojih oko tri milijarde dolara, koje na godišnjem nivou ubire na konto tranzitnih marži. Sama Ukrajina za svoje sopstvene potrebe više ne kupuje ruski gas. Nedavno su u Berlinu, uz posredovanje Nemačke i rukovodstva Evropske komisije, održani prvi razgovori Rusije i Ukrajine o ugovoru o tranzitu gasa, koji bi trebalo da 2019. zameni postojeći.

Dalji planovi

U međuvremenu planovi za Severni tok 2 se nastavljaju. I dok su u nemačkim priobalnim vodama kod Grajfsvalda već postavljene prve cevi, građevinski konzorcijum u Danskoj je predložio novu rutu, što je potvrdio i sam preduzetnik a i vlada u Kopenhagenu. Dosadašnji plan je bio da se nova linija postavi paralelno sa postojećim gasovodom, što Danci više ne odobravaju.

Gasovod bi tako mogao da bude izgrađen severozapadno od ostrva Bornholm, saopštio je konzorcijum u Švajcarskoj. Tako bi išao samo kroz dansku privrednu zonu, a ne kroz teritorijalne vode. Danske službe za pitanja energetike su saopštile da su dobile predlog nove rute gasovoda i da ga proveravaju. Danska je jedina severna zemlja koja još nije odobrila gradnju gasovoda.

Infografik Karte Gaspipelines Europa Nord Stream EN

Parlament te zemlje je čak stvorio pravnu osnovu da se iz spoljno političkih, bezbednosnih i odbrambenih razloga može zabraniti polaganje cevi i kablova za provod električne energije na danskoj teritoriji. Do sada su se nadležne službe mogle pozivati samo na bezbednosna pitanja i pitanja zaštite životne sredine.

Nedostaje dansko "da"

Gradnja dodatnih 30-ak kilometara gasovoda bi za konzorcijum bila podnošljiva s obzirom na to da bi 1.200 kilometara dug gasovog trebalo da košta oko 10 milijardi evra, piše Frankfurter algemajne. Tako bi Severni tok 2 pored ostrva Bornholm prolazio sa njegove severozapadne a ne sa istočne strane, kao što je do sada bilo planirano. Tako bi gasovod bio duži 39 kilometara, ne bi prolazio kroz danske teritorijalne vode i zaobišao bi i danske zaone. Međutim, danski ministar spoljnih poslova i dalje ima pravo da iz razloga nacionalne bezbednosti zabrani izgradnju.

Konzorcijum se nada da će i pored najnovijih dugotrajnih ispitivanja, prve dve nove cevi biti izgrađene do kraja 2019. Brodovi za polaganje istih na dno Baltičkog mora su u pripravnosti. Tako bi se kapacitet protoka gasa povećao duplo - na 110 milijardi kubnih metara godišnje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM