Sporni naučni radovi | Mozaik | DW | 23.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sporni naučni radovi

Plagijati u nauci nisu tema samo u Srbiji već i u čitavom svetu. Jedna japanska naučnica je, nedavno morala da povuče svoju spornu studiju. Neki drugi plagijati ili jednostavno propusti, možda nikada neće biti otkriveni.

Haruko Obokata iz Centra za razvojnu biologiju „Riken“ u japanskom Kobeu je, kako tvrdi, pronašla jednostavan put preobražaja somatskih u matične ćelije. Međutim, nbrzo nakon objavljivanja njene studije u uglednom stručnom časopisu „Priroda“ (Nature) u januaru, pojavile su se optužbe kolega kojima nije pošlo za rukom da reprodukuju rezultate istraživanja. Oni su pored toga optužili Obokatu da je prepisivala delove teksta i kopirala ilustracije. Institut „Riken“ preporučio joj je da povuče studiju. Ona je to najpre odbila, ali je na kraju popustila.

Haruko Obokata RIKEN Institut in Osaka 09.04.2014

Haruko Obokata morala je da povuče svoj naučni rad

Otkrivene nepravilnosti

„Zar nismo predvideli da će se to dogoditi?“ – napisao je jedan korisnik internet-portala „Špigel-onlajn“. I zaista, rezultati su bili suviše dobri, da bi bili istiniti. To je tako često u nauci: čuda razočaraju, nakon što ih stručne kolege podrobnije pregledaju.

To se dogodilo i sa južnokorejskim veterinarom Hvangom Vo-suom koji je 2006. godine saopštio da je iz matičnih ćelija klonirao ljudski embrion. Kada se ispostavilo da je falsifikovao rezultate istraživanja, izgubio je posao na Nacionalnom univerzitetu u Seulu.

Izuzeci potvrđuju pravilo

Naučnici međutim moraju dobro da razmisle da li će svoje rezultate istraživanja da „ulepšaju“. Nemačko naučno udruženje (DFG) oformilo je odbor koji proverava anonimne prijave zbog mogućih naučnih prevara.

„Prevare u nauci nisu masovni fenomen“, objašnjava portparol DFG-a Marko Fineti. U proteklih 15 godina odbor je razmotrio 500 sumnjivih slučajeva. U većini se radilo o traljavim i nepotpunim citatima ili plagijatima“, navodi Finetti. „Teške manipulacije podataka su retkost“.

Klon-Spezialist Hwang Woo Su klonen Hund Snuppy

Hvang Vo-su je 2006. izgubio posao na Nacionalnom univerzitetu u Seulu zbog falsifikata

Ali ih ima. „Tako se u eksperimentima studijama koje su date za objavu, tu i tamo sadrže greške“, objašnjava Hajmo Ros, urednik žurnala „Primenjena hemija“ (Angewandte Chemie) i „Evropski žurnal za organsku hemiju (European Journal of Organic Chemistry). „Prošle sedmice imao sam dva slučaja manipulacije“, kaže Ros za DW. „To se često dešava, nepoželjni delovi se brišu. Ali, s obzirom na to da nam se svake godine dostavi 10.000 radova, to je zaista izuzetak“, dodaje Ros.

Mora se biti dovoljno pametan

Ako jedan autor ne može da objasni zašto rezultati njegove studije pokazuju kao čudni, stručni časopis može da odbije njeno objavljivanje. Ako se radi o stvarnoj prevari „mi možemo autora da na određeno vreme blokiramo i da ne objavljivljujemo njegove radove“, kaže Ros.

Pre objavljivanja, svaki manuskript pregledaju najmanje dva veštaka. Postoji i računarski program uz pomoć kojeg je moguće kontrolisati slike, grafike i utvrditi da li na njima postoje anomalije ili nešto sumnjivo. Ros je međutim uveren: „Ljudi koji zaista žele da prevare, uvijek nađu način da to urade“.

„Ponekad se prevara primeti tek kada stručne kolege pokušaju da reprodukuju rezultate studije“, objašnjava portparol DFG-a Fineti.

Publikacija donosi novac

Onaj ko u uglednim časopisima ima mnogo publikacija, lakše može da dođe do novca za studije. Dakle, iskušenje da se manipulišu rezultati istraživanja je veliko.

Doktorhut einer Chemikerin

Put do doktorata nije nimalo lak

„U mojoj grupi se to do sada nije desilo“, kaže jedan biohemičar koji želi da ostane anoniman. On navodi da se rizični projekti izbegavaju i da se umesto toga biraju oni koji u relativno kratkom roku donose mnogo publikacija. „Danas ni jedan profesor nema vremena da podučava studente“, dodaje taj 35-godišnji biohemičar.

Eva Vile iz izdavačke kuće „Wiley-VCH“ misli isto: „Profesori su uvek u žurbi, na putu sa jedne na drugu konferenciju. Često nemaju vremena da preispitaju rezultate istraživanja u svojoj radnoj grupi“. Pri tome je važno, navodi Vile, da studenti od prvog semestra uče o etici u nauci.