Sporna zaštita od Rusije | Politika | DW | 04.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sporna zaštita od Rusije

Sjedinjene Američke Države nameravaju da od februara 2017. prebace jednu oklopnu brigadu na istok Evrope. Ta ideja izazvala je kontroverzne reakcije: zemlje u ruskom susedstvu je podržavaju, a Moskva protestuje.

Američki predsednik Barak Obama je tokom svoja dva mandata znatno smanjio prisustvo američkih vojnika u Evropi. Sa Starog kontinenta povučene su dve od četiri brigade. Vašington sada delimično koriguje te poteze. Od februara iduće godine SAD će na istoku Evrope ponovo imati jednu oklopnu brigadu sa oko 4.200 vojnika.

USA verlegen schweres Militärgerät nach Osteuropa Symbolbild

Američke oklopne jedinice u okviru operacije „Dragoon Ride“ 2015. prolaze kroz baltičke zemlje

U načelu, nije novost da NATO želi da demonstrira snagu na području bivšeg Varšavskog pakta. Nakon što se članice NATO koje graniče s Rusijom već duže vreme osećaju ugroženo, Severnoatlantski savez je, nakon aneksije ukrajinskog poluostrva Krima pre dve godine, započeo takozvanu operaciju „Atlantic Resolve“, u sklopu koje su vojnici NATO učestvovali u vojnim vežbama u istočnoj i srednjoj Evropi. Nedavno se dosta pisalo prvenstveno o operaciji „Dragoon Ride“, u sklopu koje je američki vojni konvoj tenkova prevalio 1.800 kilometara od Baltika do Bavarske.

Trajna američka nazočnost

To privremeno prisustvo NATO na području bivšeg Varšavskog pakta sada se „pojačava“ američkim borbenim trupama. „Simbolika je jasna – uz pomoć teškog naoružanja SAD zemljama istočne i srednje Evrope signalizira: ako smatrate da ste ugroženi – mi smo tu, stvaramo strukture koje će nam omogućiti da brže dođemo“, analizira stručnjak za bezbednost Otfrid Nasauer iz berlinskog Informacionog centra za transatlantsku bezbednost. Američki angažman, bar na papiru, izgleda ogroman: 4.200 vojnika trebalo bi da bude opremljeno sa 250 oklopnih vozila, među njima 90 borbenih tenkova, haubica i borbenih vozila, kao i još oko 1.700 drugih vozila.

USA Manöver Osteuropa

Snažna poruka: brigada na istoku Evrope biće opremljena i tenkovima tima Abrams

Vrhovni komandant NATO, general Filip Bridlov, uopšte ne krije da je nova brigada odgovor na rusku politiku: „Time nastavljamo našu strategiju, u sklopu koje našim saveznicima unutar NATO garantujemo snažno i odgovarajuće postupanje u kontekstu agresivne Rusije na istoku Evrope i na drugim mestima.“ A sve to itekako košta SAD. Na početku godine, predsednik Obama najavio je da će učetvorostručiti izdatke za odbranu u Evropi na 3,4 milijarde američkih dolara.

Uvodi se načelo rotacije

Nova, treća brigada američke vojske u Evropi, ipak se razlikuje od već postojećih brigada u Nemačkoj i Italiji. Za novu jedinicu se u istočnu i srednju Evropu prebacuje moderno naoružanje, ali u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj ili baltičkim državama očigledno neće biti podignute nove kasarne. Istočni Evropljani ne mogu da računaju ni sa opsežnijom američkom infrastrukturom (što uključuje i trajnije naseljavanje porodica vojnika). Upravo suprotno: trupe i oprema rotiraće se na svakih nekoliko meseci, a brigade će biti podeljene na manje jedinice stacionirane u različitim zemljama – za početak u Bugarskoj, Litvaniji i Rumuniji. Vojnici će redovno da rotiraju među zemljama. Veliki deo opreme biće uskladišten u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji. SAD time žele da demonstriraju sposobnost premeštanja trupa u kratkom vremenu, ali i obzir prema sporazumu NATO i Rusije iz 1997. kojim se Alijansa obavezala da neće trajno da stacionira „supstancijalne borbene trupe“ na istoku Evrope. „Amerikanci na taj način žele da poštuju to obećanje“, smatra Nassuer.

Phillip Breedlove NATO U.S. Air Force

Glavni komandant NATO, general Filip Bridlav

Više država članica bivšeg Varšavskog pakta nadale su se većem angažmanu SAD. Estonski premijer Tavi Roivas je, nakon obelodanjivanja američkih planova, zatražio da se u njegovoj zemlji stacionira najmanje jedan bataljon NATO, i to trajno. Savez je to odbio. „NATO izričito pozdravlja planove Američkog ministarstva odbrane o rotaciji“, rekla je za DW portparolka NATO Karmen Romero.

Protest iz Moskve

Sa druge strane, Rusija je ljutito reagovala na planove SAD, koji su u načelu poznati još od leta 2015. Ruski ambasador pri NATO Aleksandar Gruško prošle nedelje je kritikovao američke planove, a u izjavi za DW on ocenjuje da je reč o „novom koraku koji predstavlja dokaz da NATO prelazi na konfrontativni obrazac ponašanja“.

Osim kritike, iz Moskve stižu i pomirljivi signali. Jedan diplomata izjavio je agenciji Interfaks da se nada da će u naredna dva meseca biti održan sastanak Saveta NATO-Rusija. Bio bi to prvi sastanak Saveta nakon izbijanja krize u Ukrajini pre dve godine.

DW.COM

Reklama