Sporna reforma Šengena | Evropa | DW | 27.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Sporna reforma Šengena

Evropa je kontinent na kojem se, trenutno, slobodne krećete iz zemlje u zemlju - barem u tzv. Šengenskom prostoru EU. Ali, kome je dopušteno da kontroliše svoje granice unutar Šengena? To je sporna tema u EU…

Važno dostignuće za države Evropske unije, a posebno za njene građane, jeste sloboda kretanja po Starom kontinentu bez graničnih kontrola. Ali, u poslednjih nekoliko godina nešto se ipak promenilo. Vlade mnogih zemalja strahuju od nekontrolisanog priliva izbeglica. One, na primer, upozoravaju Grčku da zaštiti spoljne granice EU, kako bi se sprečilo da migranti preko Grčke dođu u druge zemlje EU.

Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih

Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih

Nedavno su francuski ministar unutrašnjih poslova Klod Gean i njegov nemački kolega Hans-Peter Fridrih, u zajedničkom pismu upućenom Briselu, zahtevali da svaka država Šengena može da uvede kontrolu granica koja bi trajala maksimalno do 30 dana. Prošlog leta to je uradila Danska i izazvala buru negodovanja. Ali, taj prijedlog s tim nema nikakve veze, tvrdio je Fridrih juče (26.4.) na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu.

„Slučaj Danske je bio nešto potpuno drugačije. Danci su želeli da trajno uvedu granične kontrole, bez najave i bez nekog važnog razloga, a to je neprihvatljivo, jer nije u skladu sa opštim interesom slobode kretanja“, objasnio je nemački ministar.

Kontrola DA, ali kao poslednja solucija

Pojedinačne kontrole granica i do sada su bile moguće, ali samo u slučaju „pretnje javnom redu i bezbednosti“. Izbeglice, prema mišljenju Evropske komisije i Evropskog parlamenta, ne predstavljaju takvu pretnju. Fridrih i Gean, međutim, ta pravila žele da promene i u tim svojim zahtevima nisu usamljeni. Austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner podržava nemačko-francuski predlog i istovremeno govori o tome kako Evropska komisija treba da se postavi u budućnosti.

„Evropska komisija bi pre svega trebalo da bude neka vrsta ranog sistema za upozorenje, da pravovremeno prepozna opasnost, napravi nacrt odgovarajućeg scenarija i predloži konkretne mere koje bi na kraju bile i sprovedene. Ako se takve mere pokažu kao neuspešne, tada bi trebalo ponovo omogućiti kontrolu granica. To znači da su kontrole granice poslednje za čim treba posegnuti. Na taj način bismo imali balans između Evropske komisije i zemalja članica EU“, rekla je austrijska ministarka.

Preuranjeni predlog u predizbornoj kampanji

Komesarka za unutrašnja pitanja EU Sesilija Malstrom

Komesarka za unutrašnja pitanja EU Sesilija Malstrom

Međutim, evropska komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malstrom smatra da takva raspodela kompetencija nije prikladna. Predlog evropske komesarke je da se granične kontrole mogu uvesti samo u slučaju terorističkih napada i prirodnih katastrofa, i to samo na pet dana.

„Šengen je suviše važan da bi bio jeftino zloupotrebljen u predizbornoj kampanji“, naglasila je evropska komesarka Malstrom aludirajući na predsedničke izbore u Francuskoj.

Ipak, nemački ministar Fridrih kaže da njegov predlog ni u kom slučaju nije bio iznet da bi se u izbornoj kampanji podržao Nikola Sarkozi. I njegov francuski kolega Gean ne želi ništa da zna o, kako je istakao, „populističkim kritikama“. Međutim, to ipak može da se poveže baš sa predsedničkim izborima u Francuskoj, jer pismo dvojice ministara upućeno je Briselu neposredno uoči prvog kruga izbora. Od samog početka je jasno da će se o izvesnoj reformi Šengena govoriti tek u junu, a ne sada. I zato nema nikakvog razloga za žurbu.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković