Sporan austrijski Zakon o islamu | Evropa | DW | 26.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Sporan austrijski Zakon o islamu

Dok Evropa, podstaknuta ekstremističkim napadima u Francuskoj i Danskoj, raspravlja o ophođenju s muslimanima, Austrija je prihvatila novi Zakon o islamu. Kritičari govore o diskriminaciji muslimana.

Prema zvaničnim podacima u Austriji živi oko 600.000 muslimana koji većinom potiču iz Bosne i Hercegovine ili Turske. Suživot s njima regulisan je posebnim Zakonom o islamu već više od sto godina. Ali taj stari zakon više ne odgovara današnjem vremenu pa je u poslednje tri godine pripremljen novi. Glavni inicijator donošenja tog novog zakon bio je mladi, konzervativni političar Sebastijan Kurc, austrijski ministar spoljnih poslova i integracije. „Naš je cilj vrlo jasan: želimo urednu pravnu sigurnost za muslimane, ali, s druge strane, želimo i da stvorimo mogućnost da se razvija islam sa austrijskim karakteristikama, slobodan od uticaja i tutorstva iz inostranstva.“

Kako bi se pospešila integracija, ubuduće u Austriji neće biti moguće plaćati verske organizacije i imame iz inostranstva. Oni će morati da govore nemački i da se obrazuju u Austriji. To konkretno znači da ta zemlje neće više da dozvoljava finansiranje imama i džamija iz Saudijske Arabije i nekih drugih zemalja, jer „mi znamo da se tu često ne pruža samo pomoć, već se sprovodi i društveno-politički uticaj“, kaže Kurc. „S druge strane, želimo da bude sve više i više imama koji su obrazovani u Austriji, koji govore nemački, koji su Austrijanci, koji poznaju našu kulturu i našu zemlju, pa tako znaju i koji su problemi mladih muslimana u Austriji.“

Österreichischer Außenminister Sebastian Kurz

Austrijski ministar spoljnih poslova i integracije Sebastian Kurc želi islam sa austrijskim obeležjima

Protiv radikalizacije

Već iduće godine u Beču bi trebalo da bude osnovana katedra za islamsku teologiju. Osim toga, tamošnji muslimani po prvi put stiču zakonsko pravo na versko staranje –dušebrižništvo – u vojsci, bolnicama ili zatvorima, pre svega tamo gde postoji velika opasnost od radikalizacije.

Ramazan Demir je muslimanski duhovnik u bečkom zatvoru za mlade u četvrti Jozefštat. Za sada ima samo dva sata nedeljno za 300 muslimanskih zatvorenika. „Tolikom broju njih je potrebna pomoć, potreban im je duhovnik, a ne nalaze ga. Zbog toga može da se dogodi da se oni još više radikalizuju, jer kažu: država nam ne pruža čak ni to. Katolički sveštenik je tu svakog dana, ali muslimanski duhovnik nije. Dakle, država uopšte ne želi da nam bude dobro“, objašnjava Demir moguće razmišljanje muslimanskih zatvorenika.

Najavljena ustavna tužba

Islamska zajednica se, nakon dugog natezanja, saglasila s novim zakonom. Ali to je samo kompromis između Vlade i predstavnika muslimana, kaže njihov predsednik Fuat Sanac.

Muslimanska omladina je radikalnija, ona potpuno odbacuje novi zakon. Savez islamskih udruženja povezanih s džamijama, „Tursko-muslimanska unija“, najavila je da će protiv novog zakona podneti tužbu pred Ustavnim sudom. Toj turskoj organizaciji pre svega smeta zabrana finansiranja islamskih organizacija iz inostranstva. Imame više neće moći da šalju i plaćaju, kao do sada, turska Ustanova za religiju. „Tursko-muslimanska unija“ u tome vidi diskriminaciju u odnosu na druge verske zajednice. I neki opozicioni političari i kritičari se s tim prigovorom slažu navodeći da Ruska pravoslavna crkva i dalje može da dovodi sveštenike i dobija novac iz inostranstva.

Reklama