Spontani protest i (ne)kontrolisano nasilje | Politika | DW | 15.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Spontani protest i (ne)kontrolisano nasilje

Odavno na ulicama Beograda nije zabeleženo ovoliko policijske brutalnosti prema demonstrantima i napada na policijske službenike, kao prethodnih dana. Da li je izazivanje nasilje bilo planirano i organizovano?

Nakon što je završio sa poslom, kasno uveče u utorak 7. jula Petar Petrović* (pravo ime poznato redakciji) otišao je kući, gde je odgledao obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića o pogoršanoj epidemiološkoj situaciji u zemlji. Predsednik je tog dana najavio ponovno uvođenje policijskog časa u Beogradu tokom vikenda. Ta vest bila je okidač, objašnjava Petar u razgovoru za DW:

Otišao sam na demonstracije da bih bio samo još jedan više kao broj, bez ikakvog motiva da pravim haos, već da pokažem da sam tu. Bilo bi poštenije da su rekli da nisu u stanju da se nose sa bilo čim, onda mi narod možda razumeo i ostao kućama."

Kada je stigao na protest, policija je već krenula da razbija demonstracije. Bežeći od suzavca, Petra i druge demonstrante su kod fontane na Trgu Nikole Pašića najpre napali ljudi u civilu koji su odbili da se legitimišu.

„Jedan od mladića ih je pitao ko su i zahtevao da se predstave i pokažu legitimacije. Postali su još agresivniji i počeli da ga tuku", objašnjava on za DW. 

U opštem metežu koji je nastao, Petar* je video da prema njemu trči kordon policije. Krenuo je da beži, spotakao se i pao. Policija ga je potom tukla pendrecima i šutirala dok je ležao na zemlji.

Loša bezbednosna procena

Iako je u Beogradu proteklih godina bilo brojnih masovnih protesta, policija je, čini se, reagovala proporcionalno pretnjama.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević za DW kaže da je moguće da je na ovim poslednjim protestima loša bezbednosna procena visokorizičnog događaja dovela do neprofesionalnog postupanja pojedinih policajaca prema demonstrantima.

„I u prošlosti su se dešavali incidenti, ali je ovaj protest drugačiji zbog najmanje tri razloga. Najpre, najnasilniji je u prethodnih deset godina i više. Odavno nije zabeleženo ovoliko policijske brutalnosti prema demonstrantima i napada na policijske službenike. Zatim, protest se organizuje usred epidemije. Na kraju, protest nije bio homogen u smislu da je učestvovala samo jedna grupa nezadovoljnih ljudi, već više njih zbog čega je priprema policije trebalo da bude ozbiljnija”, zaključuje on.

U razgovoru za DW Petar Petrović* dalje objašnjava da su ga, nakon što je pretučen, neuniformisana lica sprovela do Skupštine:

„Dvojica su me uhvatila ispod miške, treći za vrat i svakim korakom sam dobijao po tri udarca. Ko je kako stigao da udari udarao je rukama i nogama. U Skupštini su privedene tukli ljudi u civilu. Uniformisana lica sam video tek kada su me prebacili u policijsku stanicu u Zemunu."

SAJ na ulicama

Pored brojnih policajaca u civilu, na ulicama Beograda su tokom protesta mobilisane posebne jedinice policije zadužene za javni red i mir i sprečavanje nasilja na sportskim priredbama - Žandarmerija i Policijska brigada za Grad Beograd. Međutim, Saša Đorđević kaže da je zanimljivo prisustvo Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ):

„U zakonskom smislu postoji mogućnost da SAJ obavlja i druge poslove ako neke jedinice ne mogu samostalno da odrade posao. Zanimljivo, jer ne mogu da se setim da je SAJ nekada pomogao Žandarmeriji oko protesta i sličnih situacija visokog rizika. Šta je sada bilo drugačije pa je SAJ izašao na ulice? Inače, SAJ se angažuje na predlog direktora policije i prethodnog odobrenja ministra unutrašnjih poslova da izvršava najsloženije zadatke visokog rizika pre svega u suprostavljanju terorizmu."

Novinarka KRIK-a Vesna Radojević takođe smatra da prisustvo SAJ-a nije uobičajeno na demonstracijama i da ukazuje na to da prvih dana protesta nije bilo potpune kontrole na ulicama. U prilog tome govore i brojni maskirani ljudi u civilu oko zgrade Predsedništva:

„Mi ne znamo ko su ljudi koje smo snimili kao nezvanično obezbeđenje Predsedništva Srbije i koji nisu želeli da nam se predstave, ali sigurno nisu došli da protestuju. Na jednom od snimaka vidi se kako neki od njih razgovaraju i sa policijom koja je bila postavljena oko zgrade Predsedništva."

Beograd, 7. juli 2020.

Beograd, 7. juli 2020.

Huligani na radnom zadatku

Iako je u ovom trenutku teško reći da li su ti ljudi deo neke navijačke grupe, Vesna Radojević za DW kaže da nije neobično da država koristi huligane za svoje potrebe i dodaje da su najpovezaniji sa državom „Janjičari", navijači Partizana.

Eskalaciji sukoba na ulicama Beograda iz dana u dan upravo su doprinosile različite organizovane grupe civila spremnih na nasilje. Pored policijskih službenika, brutalno su napadnuti i brojni novinari. Saša Đorđević za DW smatra da policija nije adekvatno reagovala kako bi sprečila ovakve incidente:

„Stiče se utisak da je izazivanje nasilja bilo planirano i organizovano, jer su kamenice i bakljade uvek bile na pravom mestu i u pravo vreme. Takve aktivnosti je trebalo da prepoznaju i preduprede policajci u civilu kako ne bi došlo do nasilja", zaključuje on.

Haos kao državni razlog

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potpomognut državno-kontrolisanim medijima, za haos na ulicama Beograda optužio je pro ruske i anti evropske snage, anti vaksere, protivnike migranata i 5G tehnologija. On je takođe rekao da je cilj protesta miniranje tekućih pregovora o rešavanju statusa Kosova.

Spoljnopolitički saradnik trusta mozgova „LSE Ideas" u Londonu, Vuk Vuksanović za DW kaže da se Vučić time pokazao kao vrlo pragmatičan političar, koji se svakoj situaciji prilagođava zavisno od toga kakvi su unutrašnji i međunarodni rizici sa kojima se suočava.

„Ovo je evidentan pokušaj da on iskoristi Rusiju kao žrtvenog jarca za ove proteste. Isto tako je i pokušaj da malo ublaži proruske sentimente u svom delu glasačkog tela. To je receptura koja je veoma prepoznatljiva na Balkanu. Invokacija, a ponekad i prenapumpavanje ruske pretnje kako bi obezbedio podršku Zapada. To je istovremeno i blagi indikator činjenice da rusko-srpsko partnerstvo nije ono što je nekad bilo, jer je Srbija sve više voljna da zameni Moskvu Pekingom, kada se radi o partnerima sa istoka" kaže Vuksanović.

Beograd, 8. juli 2020.

Beograd, 8. juli 2020.

Protest u jeku epidemije

Iako je teško razlučiti ko je sve učestvovao u nasilju na ulicama Beograda, koji su motivi, a ko nalogodavci, veliki broj građana na ulice je izašao revoltiran državnim upravljanjem epidemijom i zbog sumnje u verodostojnost zvaničnih podataka o broju obolelih i preminulih od korona-virusa.

Protesti u jeku epidemije svakako su nepovoljni za građane. Jer, po svemu sudeći, vlast će to izražavanje nezadovoljstva na ulicama, u narednim danima iskoristiti da odgovornost za porast broja obolelih i preminulih opet prebaci na građane.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama