„Spomenik nema veze sa ratom i žrtvama“
16. mart 2019.
„O inicijativi za gradnju spomenika mira u Srebrenici razgovaralo se gotovo godinu dana u neformalnim krugovima, a onda smo se usaglasili sa predlogom predstavnika iz nekih međunarodnih organizacija, pre Kancelarije visokog predstavnika, da to i zvanično pokrenemo“, kaže za DW predsednik opštine Srebrenica Mladen Grujičić.
Grujičić tvrdi da se nije u pitanju namera da se napravi kompromisu jer predstavnici međunarodnih institucija i organizacija gotovo nikad ne dolaze na obeležavanja stradanja Srba u srebreničkom kraju.
„Ne. Ovaj spomenik neće imati nikakve povezanosti sa minulim ratom i njegovim žrtvama. Ovo će biti možda jedan od retkih spomenika podignut miru. Mi želimo spomenik miru i da to bude mesto na kojem se neće pričati o stradanjima i stradalima. Tu se neće pominjati prošlost“, navodi on.
„Cilj nam je da zajednički provedemo neko vreme kraj spomenika, pokazujući na taj način da je život pobedio smrt, da je mir pobedio rat. To je koncept kojim želimo izbeći svaku povezanost sa žrtvama rata bilo koje nacije“, kaže Grujičić.
Na isto pitanje Radomir Pavlović (SNSD) je kazao da „želimo mir ali i da damo putokaz mladima da treba razmišljati o budućnosti, a ne ponavljati greške vraćajući se u prošlost“.
„Za ovu odluku glasali su svi srpski odbornici što je poruka Kancelariji Visokog predstavnika šta mi želimo i bez obzira na njihova dodvoravanja nekima u BiH, to je dokaz naše opredeljenosti za mir, to je naša želja i ovo nema nikakve veze sa ratnim dešavanjima u Srebrenici“, kaže Pavlović.
Spomenik – paravan za diskriminaciju Bošnjaka?
Mada je SO Srebrenica odluku o postavljanju spomenika u centru grada donela bez ijednog glasa protiv, nije sve išlo glatko, na momente bilo je i teških reči. Odbornik Zulfo Salihović smatra da je Srebrenica osetljiva tema i da je pre donošenja ovakve odluke trebalo sprovesti javnu raspravu u narodu i konsultovati udruženja porodica žrtava.
On je podsjetio da zbog ratnih dešavanja u Srebrenici Bošnjaci ne veruju mnogo međunarodnim faktorima i plaši se da je ova odluka, kako kaže, „paravan za diskriminaciju Bošnjaka povratnika u Srebrenicu i Republiku Srpsku“.
„Ja želim jasno da kažem, kao Bošnjak koji je preživeo genocid u Srebrenici, da sumnjam u iskrenost namera svih inicijativa koje dolaze od međunarodnih organizacija i nekih predstavnika međunarodnih institucija pa i Visokog predstavnika i Ujedinjenih nacija. Pitam se zašto se baš sad njima toliko žuri da ovaj spomenik naprave u Srebrenci?“, kaže Salihović.
„Ja bih predstavniku Kancelarije Visokog predstavnika iz kancelarije u Bratuncu poručio da svom šefu Incku prenese da mir u Srebrenici neće postići spomenikom u centru Srebrenice, makar on bio visok trideset metara, ako najpre ne učini sve da Bošnjaci u Srebrenici i Republici Srpskoj ne budu diskriminisani u svakom pogledu“, kaže Halilović.
Njegov kolega odbornik Miloš Milovanović odbacuje takve ocene. Kaže da u Republici Srpskoj niko nije diskriminisa jer je „slobodan izbor svima dozvoljen i omogućen“. On takođe smatra da je trebalo u javnoj raspravi poslušati i glas naroda, i kaže da ima i lične razloge da ne veruje visokom predstavniku u BiH Valentinu Incku.
Tri konstitutivna i ostali
Spomenik kao poruka mira za budućnost iz Srebrenice bi trebalo da bude otkriven 21. septembra ove godine, na Međunarodni dan mira. Spomenik će biti u centru grada, a za samu lokaciju postoje dva predloga. Prvi je da bude u kružnom toku na Trgu Mihajla Bjelakovića, a drugi u malom gradskom parku desetak metara dalje.
Postavljanje spomenika i uređenje prostora oko njega trebalo bi da pruži novi izgled centralnom trgu. Spomenik miru u Srebrenici predstavljaće mesingana skulptura na postamentu dimenzija 2x2 metra i visoka tri metra u vidu podlaktica ruku čije šake na dlanovima drže globus na čijem vrhu, zagrljeno stoje četvoro dece kao simbol naroda koji žive u BiH – tri konstitutivna i „ostali“.