Spisak NSA, broj 388: Gerhard Šreder | Politika | DW | 05.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Spisak NSA, broj 388: Gerhard Šreder

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder i članovi njegove vlade prisluškivani su još 2002. godine. To je novo saznanje o megalomanskoj špijunaži američkih službi koju je prošlog leta razglasio Edvard Snouden.

NDR, javni servis za sever Nemačke, i minhenski list Zidojče cajtung poslednjih sedmica dolaze do novih otkrića na talasu saznanja koja je prvi doneo Edvard Snouden. I taman kada se pomisli da od onoga što znamo nema dalje, dolaze nove, šokantne informacije koje zvuče kao da ih pišu najluđi teoretičari zavere. Tako pomenuta dva medija saznaju da je američki NSA najkasnije 2002. godine dobio nalog da prisluškuje bivšeg kancelara Gerharda Šredera.

Socijaldemokrata koji je proveo dva mandata na čelu Nemačke stigao je na listu sumnjivaca kada je odbio da Bundesver učestvuje u američkoj invaziji na Irak 2003. godine. U administraciji tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša mlađeg i tajnim službama navodno je postojala bojazan da bi NATO mogao da se raspadne. „Imali smo razloge da mislimo da Šreder ne doprinosi uspehu Alijanse“, citira Zidojče jednu osobu koja je iz prve ruke pratila prisluškivanje. Tako je Šreder završio pod brojem 388 liste za prisluškivanje.

Pogledajte video 04:37
Trenutno na programu
04:37 min

NSA afera: špijuniranje partnera

Paranoje nikad dosta

„U to vreme nikada ne bih pomislio da me prisluškuju“, kaže Gerhard Šreder. „Sada me više ni to ne iznenađuje.“ Prema nekim izvorima, prisluškivani su i drugi članovi tadašnje vlade, pre svih ministar spoljnih poslova Joška Fišer. Amerikanci su želeli da saznaju da li to Berlin okreće leđa zapadnim partnerima i kako će tačno pokušati da utiče na odluke Saveta bezbednosti u vezi sa Irakom. Zidojče je razgovarao i sa jednim visokim funkcionerom nemačkog BND-a, tajne službe namenjene inostranstvu. On kaže da je iz nekoliko razgovora sa američkim obaveštajcima postalo jasno da Vašington ima podatke o berlinskoj politici koji se mogu prikupiti samo špijuniranjem.

Jedan od dokumenata koje je predstavio bivši saradnik NSA Edvard Snouden upravo je pominjao 2002. godinu kao početak špijuniranja nemačke vlade. Na tom dokumentu je stajalo da se ima prisluškivati GE Chancellor Merkel, sa sve njenim brojem mobilnog telefona. Verovalo se mesecima da su Amerikanci prisluškivali Merkelovu još dok je bila šefica opozicije (kancelarka prvi put postaje 2005. godine). Međutim, insajderi iz NSA čitaju dokument drugačije – ne prisluškuje se osoba, već funkcija. A na funkciji je 2002. bio upravo Šreder.

Razumeti ne znači tolerisati

Ko hoće da razume Amerikance, mora da se zamisli u njihovoj koži, piše Štefan Kornelijus, novinar Zidojčea koji se bavio temom. „Logika američkih službi na leto 2002: ruševine 11. septembra još se nisu ni slegle. Službe su doživele neopisivu sramotu. Predsednik Buš upravo pritiska iračkog diktatora Sadama Huseina. Miriše na rat. Ovde, u Nemačkoj, miriše na izbore. Vlada Šredera i Fišera koristi priliku da se distancira od SAD. Zakuvava se, rađa se osovina Pariz-Berlin-Moskva (protiv rata u Iraku). U Briselu se planira samit pod nemačkim vođstvom gde bi se govorilo o osnivanju Evropske bezbednosne i odbrambene unije, svojevrsnog Antinatoa. Je li to dovoljno za prisluškivanje? You bet! rekli bi Amerikanci.“ Tako se, piše Kornelijus, može razumeti američki motiv, iskrivljen ratnom perspektivom. Ali razumeti, ne znači ujedno i tolerisati, dodaje ovaj novinar.

Mobilni telefon nemačke kancelarke na meti NSA

Mobilni telefon nemačke kancelarke na meti NSA

Američki predsednik Barak Obama je nedavno, predstavljajući „reformu“ tajnih službi, svečano obećao da NSA više neće prisluškivati Angelu Merkel. Nova saznanja, o prisluškivanju bivše vlade socijaldemokrata i Zelenih, u NSA nisu želeli da komentarišu. Gost minhenske Konferenciji o bezbednosti za vikend bio je Majkl Hajden, koji je 2002. bio na čelu NSA, ali ni on nije hteo da komentariše nova saznanja.

Autor: Nemanja Rujević (sz, ndr, dpa, dw)
Odg. urednik: Ivan Đerković

Audio i video