Zvuči kao neki vic: upozorenje koje je turska vlada uputila svojim građanima da ne putuju u Nemačku. Država proizvoljnosti optužuje pravnu državu za rasizam. Ali najnovija provokacija iz Ankare uopšte nije smešna. Erdogan je ozbiljan: Nemačka je, smatra, opasna i na to njegovi građani moraju da budu upozoreni.
Pri tom sve više ljudi iz Turske podnosi zahtev za azil u Nemačkoj. Turski građani traže zaštitu u Nemačkoj – nakon propalog pokušaja puča protiv Erdogana u leto 2016. Samo u julu podneseno je 600 takvih zahtjeva. Taj broj se u poslednje dve godine više nego utrostručio. I to baš u Nemačkoj. U svom upozorenju od putovanja u Nemačku, turska vlada u subotu (9.9.) je navela: ne treba se upuštati u „političke debate“, a na „rasističke i prema strancima neprijateljske ispade i agresivnost, trebalo bi reagovati uzdržano“. Čini se da potražioce azila u Nemačkoj, to ovo do sada nije uplašilo.
Desno-populistički stavovi
Tačno je da su desno-populistički stavovi u Nemačkoj od izbijanja izbegličke krize sve prisutniji. Po prvi put od Drugog svetskog rata u Bundestag će najverovatnije da uđe desničarska stranka kao što je Alternativa za Nemačku (AfD). Njen lider Aleksander Gauland nedavno je izjavio da bi poverenicu nemačke vlade za pitanja migranata Ajdan Ozoguz, ženu turskog porekla, trebalo „odstraniti i vratiti u Anadoliju“. Sada Državno tužilaštvo vodi istragu protiv njega zbog huškanja i podsticanja na mržnju među nacijama. To međutim nimalo ne utiče na omiljenost AfD. Ta stranka bi na izborima za Bundestag mogla da postane treća po snazi politička snaga u zemlji.
U tom smislu, uzbuđenje među Turcima bi i moglo da bude opravdano. Međutim, opasnosti po turske građane u Nemačkoj nema. I bez toga je broj turskih turista u Nemačkoj veoma mali. A i dva miliona Turaka koji žive u Nemačkoj, ne moraju da se plaše da bi mogli da „budu vraćeni u Anasoliju“, kako je šef AfD-a Gauland zatražio u slučaju Ozoguzove. Uzgred, njoj i nije upućeno Erdoganovo upozorenje u kojem se odvraća od putovanja u Nemačku.
Erdogan koristi nemačku izbornu kampanju
Jasno je na koga Erdogan želi da utiče svojom kampanjom: na milione turskih birača, na one koji nikada i nisu bili u Nemačkoj i koji tamo nisu ni nameravali da idu. On na taj način vodi unutrašnju politiku i bori se za naklonost birača. Vladar sa Bosfora želi da pošalje još jedan signal sopstvene snage i da Nemačkoj demonstrira svoje samopouzdanje. On je to već jednom uradio tokom referenduma za ustavne reforme u Turskoj, kojim je proširio svoju vlast. Erdogan sada koristi predizbornu kampanju u Nemačkoj i izjave Angele Merkel (CDU) i Martina Šulca (SPD) da će se založiti za prekid pregovora o učlanjenju Turske u Evropsku uniju.
Turski građani trebalo bi da izbegavaju „izborne mitinge političkih stranaka i mesta na kojima se oni drže“, na zaobilaze demonstracije koje „organizuju ili potpomažu terorističke organizacije koje nemačke vlasti tolerišu“, navodi se dalje u upozorenju Turske.
Nemačka navodno „pruža zaštitu teroristima“
Erdoganova optužba glasi: po Nemačkoj tumaraju sledbenici zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK). To nemačka vlada čak i ne poriče, i te optužbe nisu nikakva novina. Nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka, PKK naziva „najsnažnijom stranom ekstremističkom organizacijom u Nemačkoj“. Erdogan stalno ističe kako Nemačka ne nastupa dovoljno odlučno protiv PKK i kako teroristima pruža zaštitu. Ali ta optužba je neopravdana. PKK je od 1993. u Nemačkoj zabranjena. Kažnjivo je već i javno isticanje plakata sa likom zarobljenog šefa PKK Odžalana. Prošle godine vodilo se 4.500 istražnih procesa protiv članova PKK i njihovih simpatizera. Zašto? Da li postoji opasnost od PKK za Turke u Nemačkoj? Teško. Nemačka može opušteno da gleda na upozorenje Ankare turskim građanima da ne putuju u tu zemlju.
Sledeća provokacija?
Upozorenje od putovanjau Nemačku je ništa drugo do odgovor na pooštravanje preporuke nemačkim građanima od strane vlade u Berlinu u vezi s putovanjima u Tursku, a u kojem se oni upozoravaju na to da se nemački građani tamo sve češće proizvoljno hapse.
Nemačko-turski novinar Deniz Judžel proteklog vikenda je iza rešetaka napunio 44 godine. U ponedeljak (11.9.) je u Istanbulu uhapšen jedan nemački bračni par turskog porekla. Pritom nema pravnog postupka u skladu s načelima pravne države. Erdogan sa svojim upozorenjem na putovanja u Nemačku možda može da dobije neke poene u Turskoj, ali svoje partnere u inostranstvu neće moći da razuveri da je situacija sa ljudskim pravima u njegovoj zemlji sve gora. Još uvek je veliki broj članica EU protiv obustavljanja pregovora sa Turskom o učlanjenju, ali uskoro će da usledi neka nova provokacija. Nemačka vlada do tada ne bi trebalo da pada u Erdoganove zamke. Ona bi njegovo upozorenje na putovanja morala da shvati onako kakvo ono i jeste: politički manevar za unutrašnju upotrebu u cilju skretanja pažnje.