Spas za male morske kornjače | Mozaik | DW | 26.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Spas za male morske kornjače

Male morske kornjače na Zelenortskim ostrvima do nedavno su bile žrtve ilegalnih lovaca. Ali to se sada promenilo i njihov broj neprestano raste.

Na južnoj strani ostrva Sal, nalazi se tamna, usamljena plaža. Između kamenja, oprezno korača manja grupa turista. „Ne zaboravite molim vas da ugasite bliceve na foto-aparatima“, upozorava grupu Italijana, Britanaca i Nemaca njihov vodič, mlada Amerikanka Šenon Klejton. Jako svetlo moglo bi da uplaši pa čak i povredi oči morskih kornjača starih samo tri sata. Klejton ih skuplja na plaži, stavlja u kantu napunjenu peskom i nosi do mora. Ona je jedna od volontera organizacije „SOS kornjače“ (SOS Tartarugas) čiji je cilj zaštita tih životinja. Svake godine u ovo vreme, kornjače izlaze iz mora, dolaze na plažu i tu zakopavaju svoja jaja. Nakon nekog vremena, novorođene kornjače izlaze iz ljuske i kreću na put ka moru. Kako bi im pomogli, odnosno zaštitili od raznih neprijatelja na tom neizvesnom putovanju, ljudi poput Klejton ih skupljaju i odnose do vode.

Ubijeno oko 120 kornjača

Morske kornjače koje plivaju stotine kilometara, prvenstveno ugrožavaju druge životinje, ribari kao i zagađenje mora i klimatske promene. „Šansa tih malih, tek izleglih stvorenja da dosegnu uzrast kada će i same biti u stanju da se pare i ponovno, nakon 25 godina, vrate na obalu ostrva Sal, iznosi samo jedan prema hiljadu“, kaže Džeki Kozens, filmska rediteljka koja je na to ostrvo po prvi put stigla 2006. godine.

Kapverden Meeresschildkröte

Na putu ka moru

„Ja sam se specijalizovala za na morske životinje. Samim tim, želela sam da snimim film o kornjačama i njihovom ponašanju na ovom ostrvu“, kaže Kozens. Međutim, kada je stigla na to mesto, zatekla je katastrofalnu situaciju. „Ustanovili smo da ilegalni lovci na plažama love ženske kornjače i brutalno ih ubijaju. Svuda je bilo njihovih mrtvih tela. Samo ove sezone ubijeno je oko 120 kornjača. One su tražene zbog svog mesa, a po onome što smo čuli, ako se ništa ne promeni, kornjače će ovde izumreti najkasnije do 2015. godine“, kaže Kozens.

Noćne policijske patrole

Situacija se srećom, u međuvremenu, veoma popravila. Zahvaljujući radu organizacije „SOS kornjače“, njihov broj se čak i povećao. „Moja ideja je bila da mobilišemo lokalno stanovništvo da ono noću patrolira plažama i tako plaši ilegalne lovce. U međuvremenu za nas radi oko 25 osoba koje žive na ovom ostrvu, a njima treba dodati i veći broj volontera iz drugih krajeva sveta. U periodu između avgusta i novembra, a to je vreme kada kornjače polažu jaja u pesak i kada mlade kornjače rastu, intenzivno patroliramo plažama“, kaže Kozens. Ona naglašava da lovci ne ubijaju kornjače zato da bi ih sami pojeli, već zbog prodaje na stranim tržištima gde se za kilogram tog mesa zaradi – tri evra.

„All-inclusive“ takođe opasnost za kornjače

Lovci nisu jedina opasnost za morske kornjače na Salu. To ostrvo je, naime, omiljena destinacija turista iz Evrope koji tu provode zimske mesece. Na nekada mirnim i idiličnim plažama, sve je veći broj velikih hotelskih zdanja. To znači da kada se kornjače izlegu u pesku, pre nego što stignu do mora, moraju nekako da pronađu put pored ležaljki, suncobrana i pre svega – noćne rasvete.

„To je naročito opasno. Naime, kada se izlegnu iz jaja, kornjače se orijentišu po veštačkoj rasveti, umesto prema mesečini. Zbog toga se kreću u pogrešnom smeru, gube orijentaciju i na kraju umiru“, kaže Kozens. Ona dodaje da se zbog toga saradnici organizacije patroliraju po plaži u blizini hotela i, ukoliko pronađu mesta na kojima su kornjače zakopale jaja, oni ih tada iskopavaju iz peska i prenose na neko drugo sigurno mesto. „Zato imamo na raspolaganju delove plaže koje su nedostupne turistima“, kaže ona.

Meeresschildkröten Kapverden

Porodilište i vrtić za kornjače

U vrtićima za male kornjače

U senci jednog velikog hotela nalazi se neka vrsta porodilišta ili vrtića za morske kornjače. Tu se i turistima nudi prilika da nešto nauče o životu tih životinja. Oni imaju priliku razgovaraju sa saradnicima, posmatrati tek izlegle kornjače i, ukoliko to žele, doniraju novac za dalji rad organizacije koja se, inače, oko 80 odsto finansira sa iz privatnih donacija.

To koliko je njihov rad uspešan pokazuju i konkretne brojke. Od početka rada na tom projektu do danas, broj gnezda povećao se sa oko 500 godišnje, na više od 1.300. Kornjače se sada vraćaju na plažu kako bi izlegle jaja i do pet puta tokom sezone, a svaki put u gnezdu ostave i do sto jaja. „To im, naravno, uspeva samo zato što se sve manje ubijaju. Neke od kornjača uspeli smo da obeležimo i zato znamo da se vraćaju nekoliko puta godišnje“, kaže Klejton.

Nena koleginica Kozens dodaje da je prošle godine put do mora pronašlo sveukupno oko 18.000 malih kornjača. Bez pomoći te organizacije, njima to ne bi uspelo u tolikom broju.

WWW Linkovi