Sovjetski kult u Tiraspolju

Sovjetski tenk u centru Tiraspolja mnogi vole: deca se po njemu pentraju, mladi sede okolo i slikaju se sa njim. Odmah pored, na prolećnom suncu se presijava pozlaćena kupola male pravoslavne crkve. Ispred parlamenta koji se zove “Najviši Sovjet” u plavo nebo izdiže se statua Lenjina, još viša od crkve - i sve to u zemlji koja po međunarodnom pravu ne postoji.

Transnistrija, službeno Pridnjestrovska Moldavska Respublika, PMR, skraćeno: Pridnestrovlje, odvojila se od republike Moldavije 1992, nakon kraćeg oružanog sukoba, ali je do danas nije priznala nijedna država. Ruski vojnici su još uvek stacionirani u ovom regionu. Na referendumu koji je održan 2006, čak 97 odsto građana se izjasnilo za pripajanje Rusiji. Na to je podsetio i predsednik transnistrijskog parlamenta, koji se prošle nedelje obratio Moskvi, i to molbom da Rusija stvori zakonsku osnovu za priključivanje Transnistrije.

Rusija je na pravom putu

“Mi Sloveni bi trebalo da živimo pod slovenskom vladavinom – i Rusija je politički na pravom putu”, kaže čovek sa sedim brhovima koji je upravo došao na buvlju pijacu u Tiraspolju. Na ulici, slepi svirač svira harmoniku. Stariji ljudi nude svoju robu: od dugmadi sa sovjetskim simbolima, preko polovnih cipela do cevi za kupatio. U Transnistriji živi oko pola miliona ljudi od kojih njih 60 odsto govori ruski kao maternji jezik. Ruski je prvi jezik i našeg sagovornika sa sedim brkovima. Istovremeno, on nas uverava da nema ništa protiv Moldavaca i ljudi koji govore rumunski. On je i studirao u prestonici Moldavije. Ipak, ne želi da sa nama razgovara na tom jeziku. Po njegovom gledištu, za političke probleme nije kriva vlast u Moldaviji, već američka zavera: „Jugoslavija je ranije bila pravi raj, ali Amerikanci su je pretvorili u pakao. To su sada uradili sa Ukrajinom – i to će se desiti i u Moldaviji.“

Ipak, ovde “neće biti haosa kao u Ukrajini” dopunjuje ga nastavnica matematike srednih godina. Razlog su ruski vojnici u Transnistriji. I ona podržava ujedinjenje sa Rusijom. Šta misli o novoj vlasti u Kijevu? „To su fašisti!“ Ovo gledište zastupaju ruske vlasti i ruski mediji, koji u Transnistriji imaju veliku publiku. Ona se ne plaši krize u regionu, jer veruje da će ruske trupe zaštiti granice . Ruski vojnici su ovog meseca izvodili vežbe u Transnistriji, i čini se da je to umiruje.

Otvoreni muzej Sovjetskog Saveza?

Jedna starija žena koja čita na suncu, najpre gleda preko ramena, a onda nam kaže: „Ja sam Ukrajinka“. Isto kao i drugi sagovornici ne želi da nam kaže ime ni da se fotografiše, ali tvrdi da ne podržava pripajanje Rusiji.

U turističkim vodičima na Zapadu, Transnistrija se često opisuje kao „muzej Sovjetskog Saveza na otvorenom“. Ipak, vreme ni ovde nije stalo – zapravo čini se da ovde paralelno postoji više epoha. Tajna služba ove nepriznate države još uvek se zove KGB. Na svakom koraku su brojni komunistički simboli kao što su srp i čekić ili spomenici sovjetskim herojima. Ali i tu su i reklame za pametne telefone ili posteri sa kojih se smeše bebe.

“Nikada nisam bio u EU”

Mladi takođe nose modernu odeću. Jedna plavokosa devojka nam kaže da će verovatno studirati u Moldaviji: “Tamo postoji obrazovanje po evropskom sistemu.”

I stasiti mladi čovek u trenerci objašnjava – na rumunskom – da ima pozitivan stav prema Moldaviji. Ipak, smatra on, sve je pitanje životnog standarda: “Ako bi on bio tako visok u Moldaviji kao u Rusiji, ljudi iz Rusije bi želeli da se presele tamo”, kaže on. Ovaj mladiće je već radio u Rusiji, na građevini i to za „za dobru platu“. On zna da Moskva privredno pomaže ovaj otcepljeni region – na primer, penzije subvencioniše ruska država. Benzin i prirodni gas su jeftiniji nego u Moldaviji. Njegova supruga dodaje da će ljudi na Krimu sigurno imati koristi od priključenja Rusiji: “Dobiće bolje penzije nego ranije.”

A zašto je Rusija toliko privlačna za mlade? Zašto ne Evropska unija, gde je prosečni standard života veći? Mladi čovek gleda u daljinu. “Zato što nikada nisam bio u Evropi. O tome ne znam ništa.“

Autori: Aleksandra Šerle / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić