″Solidarna poseta″ Angele Merkel | Evropa | DW | 23.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

"Solidarna poseta" Angele Merkel

Uoči ukrajinskog Dana nezavisnosti nemačka kancelarka Angela Merkel putuje u Kijev. Poseta se, barem u Ukrajini, tumači kao gest solidarnosti. Ipak i dalje ima kritika i sumnji u nemačku spoljnu politiku.

Angela Merkel je retko kada gost u Kijevu. Otkako je na funkciji šefice nemačke vlade, dakle skoro devet godina, Merkelova je Ukrajinu posetila smo jednom i to pre šest godina. Poseta 21. jula 2008. godine trajala je samo nekoliko sati. Predsednik Ukrajine je tada bio Viktor Juščenko. Fondacija Konrad Adenauer, inače bliska Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), kojoj pripada i Angela Merkel, zajedničku konferenciju za novinare u jednoj analizi opisuje kao „hladan tuš“ za predsednika Ukrajine. Merkelova podržava prozapadni kurs, ali istovremeno odbija brzo približavanje Ukrajine NATO savezu i EU. Juščenkov naslednik, Viktor Janukovič, nije posetio Angelu Merkel u Berlinu. Berlin je sa takvim autoritarnim političarima na distanci.

Poseta kriznoj zemlji

Nemačka kancelarka će u subotu (23.8.2014) boraviti u drugoj zvaničnoj poseti Kijevu. I ovaj put će ostati samo nekoliko sati. Međutim, poseta nemačke kancelarske organizovana je u potpuno drugačiji okolnostima. Ukrajina se nalazi u najtežoj krizi u svojoj novijoj istoriji. Rusija je preuzela Krim. Na istoku zemlje se već mesecima vodi rat u kojem je, po svemu sudeći, stradalo više hiljada ljudi.

Kontakti između Berlina i Kijeva su intenzivniji nego ikada pre. Novi ukrajinski predsednik, Petro Porošenko, već je dva puta boravio u Berlinu - pre i posle izbora za predsednika. Sa Angelom Merkel sastao se i na obeležavanju „Dana D“ u Normandiji, kao i na samitu EU u Briselu. Kancelarka sa ukrajinskim predsednikom često razgovara i telefonom.

Simbolično vreme posete

Vreme u kojem Angela Merkel posećuje Kijev smatra se jakim simboličnim gestom. Nemačka kancelarka dolazi uoči obeležavanja ukrajinskog Dana nezavisnosti. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin posetu Angele Merkel smatra „jedinstvenom“. Sličnog mišljenja je i politikolog Oleksij Haran. „To je simbolično važan datum i naglašava sa kim se Nemačka solidariše“, izjavio je za DW, profesor na Mojla akademiji u Kijevu.

Haran pored ostalog ukazuje i na druge datume. Merkel u Kijev dolazi na dan kada je pre 75 godina u Moskvi potpisan tzv. Hitler-Staljinov pakt. 23. avgusta 1939. godine je u tajnom dodatnom protokolu o nemačko-sovjetskom nenapadanju zapečaćena podela istočne Evrope. „Možda je to slučajnost, ali je poseta simbolična“, mišljenja je Haran. U Ukrajini je ranije bilo dosta kritike na račun politike u Berlinu, koja je navodno prihvatala ruske sfere uticaja. „Sada vidimo da se nemački stav zbog agresivne politike ruskog predsednika Vladimira Putina promenio“, kaže Haran.

Strah od osovine Berlin-Moskva

Susret nemačke kancelarke sa ruskim predsednikom Putinom pre finalne utakmice na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Brazilu, izazvao je negodovanje u Kijevu. U kampanji na društvenim mrežama, pokrenutoj protiv Angele Merkel, učestvovao je veliki broj Ukrajinaca. Objavljen je veliki broj foto-montaža sa natpisom „Hvala gospođo Ribentrop“ (aluzija na Hitlerovog ministra spoljnih poslova Joahima fon Ribentropa, koji je potpisao Hitler-Staljinov pakt. Iziritiranost u Ukrajini je prouzrokovala i jedna publikacija u britanskim medijima u kojoj se navodi kako je Nemačka sa Rusijom navodno angažovana na planu u kojem se, za obustavljanje borbi na istoku zemlje, priznaje ruska aneksija Krima. Uoči posete nemačke kancelarke Kijevu neki od vodećih ukrajinskih medija upozoravaju na „Merkel-Putinov plan“.

Berlin demantuje takve tvrdnje. Međutim, skepsa u Kijevu ostaje. Stručnjaci, kao što je Pleksander Suško, od posete nemačke kancelarke očekuju „jasan signal da su Berlin i Kijev solidarni u rešavanju problema u Donjecku“. Pre svega je neophodno usklađivanje zajedničke pozicije pred, za utorak (26.8), planirani susret predstavnika Rusije, Ukrajine i EU u Minsku. „Nemoguće je zamrznuti konflikt bez da rusko-ukrajinska granica bude stavljena pod kontrolu“, kaže Suško, direktor Instituta za evro-atlantsku saradnju u Kijevu. Inače, preko granice bi i dalje separatistima stizala pomoć iz Rusije.

Nada u finansijsku pomoć

Suško smatra da ništa manje nije važna ni konkretna pomoć iz Nemačke. Kijevu je posebno potrebna finansijska pomoć. „To bi mogla biti jedna fondacija koja će osiguravati strane investicije u Ukrajini“, kaže Suško. Zbog spora oko cene, Rusija trenutno ne isporučuje gas Ukrajini. Nije isključeno da će se Porošenko prilikom susreta sa nemačkom kancelarkom založiti za učešće nemačkih firmi u ukrajinskom gasovodu. Parlament u Kijevu je nedavno dozvolio privatizaciju jednog dela gasovoda. U Kijevu se nadaju da bi na taj način mogao da bude ublažen ukrajinsko-ruski spor o gasu.

Reklama