1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Hodovo - solarni park
Hodovo - solarni parkFoto: Dragan Maksimovic/DW

Solarni paneli u RS: Iznajmljivanje krovova i pozitivna nula

7. oktobar 2022.

Elektroprivreda RS raspisala je ove godine Javni poziv za subvenciju 50 hiljada domaćinstava kroz program ugradnje solarnih panela. Odličan ideja i loš primer nejasne realizacije projekta, ocenjuju stručnjaci.

https://p.dw.com/p/4Hs4U

Ugradnja solarnih panela je sve popularnija i u Republici Srpskoj: Kada se radi prozjumerima, kako se nazivaju fizička lica koja jedan deo energije proizvode za svoje potrebe, dok drugi šalju u mrežu i na taj način ostvaruju popust, RS prednjači u odnosu na ostale dve elektroprivrede u BiH.

Program subvencija

A sada je Elektroprivreda RS raspisala Javni poziv za subvenciju 50 hiljada domaćinstava u narednih 18 meseci. Projekat je zamišljen tako da Elektroprivreda finansira nabavku opreme i ugradnju solarnih elektrana, nakon čega bi korisnik tu investiciju otplatio na rate.

Iznos mesečne rate bi bio u visini prosečnog mesečnog računa za struju iz prethodne godine, umanjen za 10 odsto. To u praksi znači: ukoliko je račun 100 maraka, korisnik će plaćati 90 maraka, a posle deset godina, oprema će preći u njegovo vlasništvo.

„Svi oni koji se odluče da ugrade ove panele na svoje kuće ostvariće velike uštede za svoja domaćinstva u narednih 25 godina. To nije mašta, već realnost koju nudimo. Moram naglasiti da će prioritet imati ona domaćinstva sa manjim primanjima”, poručio je, između ostalog, direktor Elektroprivrede RS, Luka Petrović.

Paneli na krovu
Paneli na krovuFoto: Dragan Maksimovic/DW

No, stručnjaci kažu da, ako se uzme u obzir da je životni vek panela oko 15 godina, te da će cena struje da poraste, čak i uz smanjenje cena solarnih panela - ne treba očekivati „zaradu".

Koliko je to izvodljivo?

Republika Srpska koristi obrnuti postupak od Srbije, gde je resorno ministarstvo prvo dodelilo sredstva opštinama, koje su raspisale tender za izvođače, a potom su građani mogli da se odluče za nekog od ponuđenih.

Elektroprivreda RS još nema izvođače, iako je najavljeno da će paralelno sa Javnim pozivom za domaćinstva biti raspisan i tender za izvođače radova i isporučioce opreme, pa mnogi sumnjaju u realizaciju projekta.

Osim toga, slično kao i u drugim zemljama regiona nejasne procedure otvaraju mnoga pitanja.

Kako su nam rekli stručnjaci, deklarisni cilj - dodatnih 50 hiljada domaćinstava sa solarnim panelima - gotovo je neizvodljiv jer ne postoji dovoljan broj montera.

„To je preambiciozno, ne zato što neće biti interesovanja, nego što je tehnički neizvodljivo. Crna Gora koja subvencioniše tri hiljade domaćinstava, odlučila se da obuči 400 montera. To znači da bi trebalo obučiti pet do sedam hiljada montera, da bi završili ovaj posao”, kaže Damir Miljević iz Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET).

Nejasni i nepotpuni kriterijumi

Pored toga, nisu jasni svi kriterijumi za subvenciju: posedovanje građevinske dozvole za objekat; dokazi o potrošnji u periodu jedne godine, koja mora biti veća od tri megavata; kosa površina krova sa orijentacijom jug/jugoistok/jugozapad kao i objekti sa trofaznim priključkomm na mrežu.

Ovako to može da izgleda
Ovako to može da izgledaFoto: Dragan Maksimovic/DW

Predviđeno je da prednost kod subvencija imaju „korisnici sa manjim mesečnim primanjima po članu domaćinstva”.  Međutim, „većina, uslovno rečeno socjalnih kategorija koje su navedene u pozivu, nemaju trofazno već monofazno brojilo, što ih odmah izbacuje iz programa" kaže Miljević.

Stručnjaci takođe kažu da je teško očekivati da socijalno slabije kategorije imaju rešenu svu dokumentaciju za objekat. A postavlja se i pitanje opravdanosti ove prednosti, ako se uzme u obzir kakva je energetska efikasnost njihovih objekata (fasada, PVC, izolacija…).

Inače, čudno je da se nijedan kriterijum Javnog poziva ne odnosi na energetsku efikasnost: ne spominje se fasada na objektu, koja je tu najvažnija, kao ni PVC stolarija, niti izolacija krova, kroz koji u lošim uslovima odlazi i do 50 odsto energije.

A cena?

Nekoliko kompanija u BiH odavno je specijalizovano za proizvodnju, nabavku, distribuciju i ugradnju solarnih panela.

U jednoj od njih, ETMax iz Banjaluke, rekli su nam da imaju povećanu potražnju za ugradnjom solarnih panela i da trenutno mogu da odgovoriti tržištu. Kada je reč o ceni, kažu:

„Mnogo faktora utiče na cenu. To se utvrđuje izlaskom na teren. Okvirna cena, u nekim idealnim uslovima, ali i to treba uzeti sa rezervom, iznosi oko 1100 evra po kilovatu instalirane snage. U to je uračunto i pripremanje terena i montaža."

Ulaganje panele se isplati

Međutim, koliko se ulaganje ipak isplati, govori primer porodice Jeremić iz Banjaluke, koja je pre 16 godina na krov pomoćnog objekta u dvorištu postavila tri fotonaponske ćelije. Cena je tada bila preko devet hiljada maraka za tri solarna panela.

„To je tada bilo jako skupo, ali to je najbolja stvar koju smo uradili. Mi to koristimo samo za toplu vodu. Savršeno je. Mi imamo toliko tople vode da ne možemo da je potrošimo”, kaže Gordana Jeremić.

Kuća porodice Jeremić
Kuća porodice JeremićFoto: Dragan Maksimovic/DW

Ona ipak skeptično odgovara na pitanje, da li bi se prijavila za subvenciju Elektroprivrede RS:

„Ne znam. Slušala sam nešto oko toga ali nije baš skroz jasno kako će to funkcionisati. Videćemo kad to krene malo, kad ljudi počnu da dobijaju račune, kako će to ići”.

Raščulo se da su prozjumeri u Srbiji, koji su se odlučiili na subvenciju države za ugradnju solarnih panela, bili iznenađeni visinom računa za struju. Prema tvrdnjama tamošnjih stručnjaka, resorno ministarstvo prećutalo je neke odredbe koje su se kasnije našle na računima za struju, poput naknade za unapređenje energetske efikasnosti i podsticaj povlašćenih proizvođača. To mogu da imaju samo komercijalni korisnici a prozjumeri to nisu.

Iznajmljivanje krovova

Damir Miljević iz Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET) veruje da će Elektroprivreda RS ovaj projekat da podvede pod „iznajmljivanje krovova", jer zakonom nije regulisan ovaj vid distribucije, naveden u Javnom pozivu.

„Znači po principu, njihova instalacija na tuđem krovu, dok se ne reše podzakonski akti, da bi građani kada im istekne ugovor i paneli postanu njihovo vlasništvo, mogli da budu pravi proizvođači-potrošači, odnosno prozjumeri i mogli svoj višak električne energije da prodaju na tržištu", zaključuje Miljević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi