Sofija-Skoplje: kad kancelarka zapreti | Izbor iz štampe | DW | 11.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Sofija-Skoplje: kad kancelarka zapreti

Nemačka se uključila u posredovanje u bugarsko-makedonskom sporu na najvišem političkom nivou. Nije međutim jasno da li su opomene Angele Merkel urodile plodom, piše nemačka štampa.

„Samo što se oporavio od kovida 19, bugarski premijer Bojko Borisov primio je u utorak u Sofiji premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva. Razgovarali su – ništa manje – nego o budućnosti politike proširenja Evropske unije“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Povod za taj sastanak bio je ovogodišnji Samit o Zapadnom Balkanu, u okviru tzv. Berlinskog procesa. Njega je svojevremeno inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel, a on bi, podseća nemački list, „trebalo da promoviše približavanje Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije – ali pre svega približavanje među tim balkanskim zemljama“.

-pročitajte još: Priprema Balkana za EU: mini Šengen i Zelena agenda

Domaćini te konferencije, koja je zbog pandemije održana skoro isključivo putem video-linkova, bili su Bugarska i Makedonija. Ali, konferencija je bila „zasenjena sporom domaćina“:

Bugarska preti da će da blokira početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, planiranih za decembar, ukoliko Vlada u Skoplju o centralnim pitanjima, koja se tiču istorije dve jezički i etnički veoma bliske susedne zemlje, ne prihvati bugarsko gledište kao jedino istorijski istinsko.“

Frankfurtski dnevnik ukazuje da Berlin već nedeljama pokušava da posreduje u tom sporu na najvišem nivou. „Predsednik Štajnmajer, kancelarka Merkel i ministar spoljnih poslova Mas pokušavaju da ubede Bugarsku da povuče pretnje vetom“.

„Kancelarka koja se uključila u sastanak Borisova i Zaeva u utorak je izjavila: ’Berlinski proces i njegov napredak uvek su povezani sa pomirenjem, s prevazilaženjem istorijskih napetosti, i zbog toga, naravno, želimo da se taj proces nastavi’ – upozorila je Merkel majčinsko-učiteljskim tonom dvojicu šefova vlada da to okončaju. ’Mora se u regionu reći: Podnosite se! To je veoma važno’. Ali u utorak nije bilo jasno da li su te opomene i urodile plodom.“

Makedonski identitet „bugarskih korena“

List navodi da se u Skoplju može čuti da su „izgledi loši“, da se Bugarska drži svog stava i da „Makedonija sme da započne pristupne pregovore samo ako prihvati državno bugarsko tumačenje ’zajedničke istorije’.“ Vlada u Sofiji, naime, širi teorije da su Makedonci nacija koju su „1940-ih izmislili bugarski komunisti i staljinistička Moskva“, da su „Bugari u Makedoniji tada morali da se u nacionalnom smislu izjašnjavati kao Makedonci“. Bugari govore da sada, u okviru pristupnih pregovora, na evropskom nivou ne sme da se prihvatati „lažno predstavljanje“ istorije. Severna Makedonija bi, prema bugarskom stavu, zbog toga morala javno da objavi da „u Bugarskoj ne postoji makedonska manjina“ i da o tome „ne može da se pregovara“.

Zaev i Borisov 10.11. u Sofiji

Zaev i Borisov 10.11. u Sofiji

List citira i bugarsku ministarku spoljnih poslova Ekatarinu Zaharijevu, koja je krajem oktobra u intervjuu Rojtersu izjavila da bi „Severna Makedonija morala da prizna da makedonski identitet i jezik imaju bugarske korene“. „Takve stavove su vodeći bugarski istoričari i lingvističari u otvorenom pismu vladi kritikovali kao ’smešne’, ali to vladu u Sfoji ne dotiče“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Precenjivanje istorijskih sporova

Predviđen je ipak, piše dalje u tekstu, „nezvanični kompromis“. Skoplje bi, naime, trebalo da pismeno prizna da je „makedonski jezik koji se danas govori u Makedoniji, kodiran tek nakon Drugog svetskog rata“. U tekstu se ističe i da je ta činjenica sama po sebi „nesporna“, ali da u utorak nije bilo jasno da li je to dovelo do zbližavanja.

„Taj konflikt je značajan za jugoistočnu Evropu. U tom delu kontinent, gde se naginje precenjivanju istorijskih sporova, proširenje EU bi veoma brzo doživelo svoj kraj ako bi se kao uslov za početak pristupnih pregovora postavio sporazum o spornim bilateralnim istorijskim pitanjima. Jer, sve države članice EU iz regiona (Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska) su sa zemljama kandidatkinjama u konfliktu oko ovog ili onog istorijskog pitanja. Radi se o teritorijama, o ishodu i toku rata, o vrednovanju istorijskih ličnosti, postojanju ili nepostojanju različitih manjina. Ako bi neko od tih pitanja postalo uslov za priključenje, politika proširenja na Balkanu doživela bi svoj kraj. Doduše, to ne bi rastužilo sve u zapadnoj Evropi“, zaključuje se u tekstu u „Frankfurter algemajne cajtungu“.

Tržište Zapadnog Balkana kao perspektiva

List Handelsblat takođe piše o sastanku Zaeva i Borisova, odnosno o samitu u Sofiji, ali sa akcentom na privredu:

„Regionalno zajedničko tržište ima za cilj da privrede zemalja Zapadnog Balkana poveže slobodnim kretanjem ljudi, robe, usluga i kapitala, saopštila je bugarska vlada. ’Nemojmo zaboraviti da tržište Zapadnog Balkana ima 20 miliona ljudi’, rekao je Borisov i naglasio da bi ono moglo da dâ perspektivu mladima, koji u ovom trenutku emigriraju ’ubrzanim tempom’“, piše „Handelsblat“.

Priredio: Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama