Snouden traži azil i u Nemačkoj

U rešenju slučaja Edvarda Snoudena beleže se sitni pomaci. U Moskvi može da ostane, ali to je pre izraz tolerantnosti ruskih vlasti, nego ljubavi prema Snoudenu. Amerikanac na to, međutim, ne želi da se oslanja. Prema saopštenju sajta „Vikiliks“, Snouden je podneo zahtev za azil i u Nemačkoj. Zahtev je predao jednom službeniku ruskog konzulata na moskovskom aerodromu Šeremetjevo i on bi trebalo da bude prosleđen ambasadi u Moskvi.

Snouden moli Putina za azil

Pored Ekvadora i Islanda, Snouden traži azil i u Austriji, Boliviji, Brazilu, Kini, na Kubi, u Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Indiji, Italiji, Irskoj, Holandiji, Nikaragvi, Norveškoj, Poljskoj, Rusiji, Španiji, Švajcarskoj i Venecueli.

Predsednik Rusije Vladimir Putin, prethodno je ponudio Snoudenu mogućnost podnošenja zahteva za dobijanje azila u Nemačkoj. Uslovi su, međutim, bili da Snouden prestane da nanosi štetu Sjedinjenim Američkim Državama. U najnovijim saopštenjima spominje se da Snouden toga ne želi da se pridržava.

„Državljanstvo kao oružje“

Prema saopštenju „Vikiliksa“, tridesetogodišnjak teško optužuje svoju domovinu. U jednom dokumentu sa njegovim potpisom, Snouden se žali da SAD žele da mu uskrate „ljudsko pravo“ da podnese zahtev za dobijanje azila u drugim zemljama. Iako nije dokazano da je kriv za bilo kakav zločin, pasoš mu je proglašen nevažeći. Američka vlada sada ima novu strategiju i koristi „državljanstvo kao oružje“. U saopštenju koje je objavio „Vikiliks“, Snouden se prvi put obratio javnosti od bekstva iz Hong Konga u Moskvu pre nedelju dana. Ipak, još ne može sa sigurnošću da se tvrdi da li je dokument koji je objavio „Vikiliks“ zaista napisao Snouden.

Snouden takođe prebacuje američkoj vladi da vrši pritisak na razne zemlje da odbijaju njegov zahtev za dobijanje azila. Za predsednika Baraka Obamu čitav slučaj postaje sve veći diplomatski debakl.

Autor: Boris Rabrenović / ml/as (dpa, rtr)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković