Rezolucija UN koja je usvojena u četvrtak (20.1.) u Njujorku, svakako se može smatrati istorijskom. Ujedinjene nacije su do sada samo jedan jedini put prihvatile rezoluciju koju je inicirao Izrael: 2005. godine, kada je UN dan oslobađanja koncentracionog logora Aušvic 27. januar proglasio za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Otada su UN stalno bile na meti kritika, jer nijedna država-članica nije tako često bila predmet osuđujućih rezolucija kao Izrael. Više nego Sirija, Severna Koreja i Iran zajedno.
Tim više čudi što je upravo sada Generalna skupština prihvatila jednu rezoluciju koju je Izrael predložio zajedno sa Nemačkom – što je takođe istorijski i simboličan znak – i koja je jasno usmerena protiv osporavanja i relativizacije Holokausta.
Uskoro više neće biti preživelih
Odlučujuće je pri tom sledeće: pogled rezolucije, kao i stav govornica i govornika na Generalnoj skupštini, nije bio usmeren samo prema prošlosti, već pre svega prema sadašnjosti i budućnosti. Jedna od najupečatljivijih rečenica rezolucije glasi: „Ignorisanje istorijskih činjenica tih strašnih događaja povećava rizik od njihovog ponavljanja.“ To pogađa srž problema u digitalnom dobu u kojem cvetaju lažne vesti i relativizacija.
Rezolucija je na taj način u skladu sa stvarnošću 21. veka. Sa stvarnošću koja će u dogledno vreme morati da se snalazi bez onih koji su preživeli Holokaust. Sa stvarnošću u kojoj se poricanje Holokausta na Fejsbuku širi kao korov i u kojoj mladi ljudi sve manje znaju o genocidu nad Jevrejima Evrope. U skladu s tim, rezolucija poziva članice UN na razvijanje obrazovnih programa, te preporučuje definiciju antisemitizma Međunarodnog saveza za sećanje na Holokaust (IHRA).
I to čudi. Definiciju IHRA su stalno kritikovali predstavnici kulture i umetnosti s argumentom da ona dozvoljava malo kritičnosti prema Izraelu. Ali onda je s jednom razvodnjenom definicijom antisemitizma skoro onemogućena borba protiv antisemitizma – posebno onog koji se odnosi na Izrael. Podrška 114 članica UN Međunarodnom savezu za sećanje na Holokaust ojačaće i njegovu definiciju Holokausta, a time i borbu protiv antisemitizma.
Izazovi sadašnjice
Rezolucija stiže u jednom veoma simboličnom trenutku: na godišnjicu Vanzejske konferencije na kojoj je planiran industrijalizovani genocid nad evropskim Jevrejima. To je snažan znak: 80 godina nakon tog događaja, nacije u čitavom svetu donose odluku da ne samo da će priznati te zločine i poštovati ubijene, već i da će aktivno, uprkos izazovima sadašnjice, sprečiti ponavljanje nečeg sličnog.
Jedan od tih aktuelnih izazova javio se u raspravi za reč: kao jedina država međunarodne zajednice, Iran je obrazlagao zašto neće podržati inicijativu Izraela i Nemačke. Rezolucija mora da bude poziv i za UN da onim zemljama-članicama u kojima postoji od države naređeni antisemitizam, pokaže gde su granice.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.