Smrtonosni lekovi | Mozaik | DW | 02.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Smrtonosni lekovi

Lek se ne kupuje bez teške nevolje – ali kriminalcima to ništa ne znači. Tržište falsifikovanih, ponekad i otrovnih lekova raste jer su i zarade veće nego u švercu oružjem ili drogom.

Skoro da nema nikog ko nije dobio neko elektronsko pismo sa ponudom za jeftinim lekom. Često je to Vijagra ili neko drugo sredstvo za potenciju, ali nude se i drugi, ozbiljni lijekovi: skupi citostatici, sredstva za regulaciju krvnog pritiska ili holesterola, analgetici...

Nakon što je plaćen iznos, obično stiže pakovanje leka koji često izgleda kao original. Ali Rut Haliti iz carinske uprave u Kelnu tvrdi da ste još i dobro prošli – ako taj „lek“ uopšte ne deluje. Jer jedno je ako je glavni sastojak navodnog sredstva za mušku potenciju zapravo obična voda ili ako je sredstvo protiv bolova samo školska kreda, a drugo kad se u sredstvima za mršavljenje pronađe i otrovni arsen.

Nije samo prevara – već pokušaj ubistva

Samo mali deo falsifikovanih lekova stiže na Zapad, ali i to je ipak sve veći problem carinicima

Samo mali deo falsifikovanih lekova stiže na Zapad, ali i to je ipak sve veći problem carinicima

Takvih slučajeva je sve više. Na zapad takvi falsifikovani lekovi stižu uglavnom prodajom preko interneta, ali u neke zemlje u razvoju takvi otrovi stižu i u apoteke. Kako objašnjava Joahim Odenbah iz nemačkog Udruženja farmaceutske industrije, u mnogim zemljama Azije i Afrike gotovo da nema kontrole tržišta lekovima.

Tako je i mogla da se dogodi tragedija kao ona sredinom devedesetih u Nigeru. Tamo se, prema navodima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), na tržištu pojavila falsifikovana vakcina protiv meningitisa što je prouzrokovalo smrt najmanje dve i pol hiljade ljudi. Želja da se jeftinije dođe do inače skupih lekova protiv AIDS-a, tuberkuloze ili malarije tera bolesnike u mrežu kriminalaca pa tako i dalje od falsifikovanih lekova umiru hiljade, a po nekim procenama, čak 700.000 ljudi godišnje.

Deo te poplave lažnih medikamenata stiže i u Nemačku, a, kako priznaje službenica, nemačke carine Rut Haliti, njih je sve više i više. Samo u prvom polugodištu ove godine nemačka carina zaplenila je 1,4 miliona falsifikovanih pilula, praškova i ampula što je čak 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine. I to je samo vrh ledenog brega - ko zna koliko je pošiljki promaklo pažnji nemačkih službenika.

Ponekad nemačka carina uspeva da otkrije ogromne pošiljke „lekova“ – kao ovde 2011. godine. U džakovima je 250.000 pilula za potenciju, 50.000 pilula za mršavljenje...

Ponekad nemačka carina uspeva da otkrije ogromne pošiljke „lekova“ – kao ovde 2011. godine. U džakovima je 250.000 pilula za potenciju, 50.000 pilula za mršavljenje...

Mreža dobro organizovanih kriminalaca

Nije teško u nekom podrumu ili šupi započeti sa proizvodnjom „lekova“, što je i više nego unosan posao. Kod Vijagre i sličnih preparata na primer, najveći trošak je poštarina, a dobit je oko 25.000 odsto što je deset puta više nego kad se švercuje teška droga, poput kokaina.

Rut Haliti isto tako dobro zna da njeni protivnici nisu usamljeni prevaranti. Taj „biznis“ privukao je i organizovane kriminalne bande čiji šefovi verovatno nikada neće završiti iza rešetaka. To je ogroman problem koga su svesne i mnoge policije u svetu – konačno, procenjuje se je da u zemlji poput Nigerije čak 60 odsto svih lekova falsifikovano, a u čitavom nizu zemalja je bar svaki deseti lek potencijalno opasan.

Zato je sredinom ove godine pokrenuta velika akcija u kojoj je učestvovalo više od stotinu zemalja. Više od nedelju dana pažljivo se pratio međunarodni robni promet. Samo ta akcija dovela je do zaplene gotovo deset miliona sumnjivih pošiljki i hapšenja dvestotinak osoba. U Nemačkoj nadzor traje praktično bez prekida i ispostavilo se da je glavna raskrsnica za falsifikovane lekove – aerodrom u Frankfurtu.

Na tržištima Istoka, naročito Kine i Indije, često možete da budete još i srećni ako ste za svoj novac dobili kredu ili vodu, a ne nešto što će vas zaista odvesti kod lekara

Na tržištima Istoka, naročito Kine i Indije, često možete da budete još i srećni ako ste za svoj novac dobili kredu ili vodu, a ne nešto što će vas zaista odvesti kod lekara

Da li se isplati „ušteda“?

Rut Haliti objašnjava da tamošnji carinici imaju i više nego dovoljno posla: svake godine sistematski pregledaju oko 90 tona pošiljki. Neki falsifikati su izuzetno vešto proizvedeni i gotovo po svemu su kao original: po boji, pakovanju, pa čak i po hologramu. Sumnju može da pobudi zemlja porekla jer su glavne zemlje proizvođači falsifikovanih lekova Kina i Indija. Ali već i sam oblik pošiljke može da zainteresuje carinike.

Frankfurtski carinici uzorke nađenih lekova i preparata šalju u laboratorij na analizu. Sastav pilule može da bude različit – od bezopasnog praška pa do zabranjenog narkotika. Kod lažnih lekova mnogo češće se pronalaze ili sastojci koji jedva da ikako deluju, ili sastojci koji svedoče o nemaru i bezočnosti kriminalaca. Prema rečima nemačkog stručnjaka za lekove Joahim Odenbaha, bilo je i „lekova“ u kojima je pronađen čak i izmet pacova. Pa da li je onda vredilo uštedeti koji evro na leku? To ostaje na kupcima da odluče…

Autori: Hajmo Fišer / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.