Smrt doktorke koja se mogla izbeći

Hiljade ljudi u ponedeljak je u Beču, Gracu, Lincu i drugim gradovima Austrije obeležilo pomen preminuloj Lizi-Mariji Kelermajr. Ta 36-godišnja doktorka pronađena je tokom vikenda mrtva u ordinaciji u jednom malom mestu u Gornjoj Austriji. Vlasti procenjuju da se radi o samoubistvu.

Kelermajr je postala poznata širom zemlje kao otvorena zagovornica vakcinacije i drugih mera protiv korona-virusa -ali i zato što je time izazvala mržnju radikalnih protivnika korona-politike, kao i onih koji poriču samo postojanje tog virusa. Mesecima su je šikanirali na društvenim mrežama. U pretećim pismima ponekad se detaljno opisuje kako bi nju i njene kolege trebalo „zaklati“. Navodni pacijenti dolazili su tokom njenog radnog vremena kako bi ometali rad ordinacije. Kelermajr je sve to prijavila policiji, a tražila je i pomoć od lekarskog udruženja. Uzalud.

„Nije shvaćena ozbiljno“

Iako su među među onima koji su slali pretnje bili i nasilni desničarski ekstremisti poznati policiji, smatralo se da pretnje smrću nisu ozbiljne. Istražitelji su govorili da takve ljude nisu mogli da pronađu. Jedna hakerska aktivistkinja tvrdi međutim da je to uspela da uradi u roku od nekoliko sati, identifikujući jednog od agitatora. Međutim, policija je odbila da ga krivično goni, jer muškarac živi u Nemačkoj. Portparol policije čak je optužio Kelermajr da samo želi da se pravi važnom.

„Nije shvaćena ozbiljno“, piše u svojoj kolumni Florijan Klenk, glavni urednik nedeljnika „Falter“. „Nadležni joj nisu pomogli, već su se uglavnom bavili odbacivanjem kritike sopstvenog bezvoljnog policijskog rada.“

Pošto su vlasti odbile da zaštite njenu medicinsku ordinaciju u Zevalhenu na Ater-jezeru, Kelermajr je o svom trošku angažovala naoružanog čuvara i time verovatno dovela sebe do finansijske propasti. Kada se krajem juna državna bezbednost konačno uključila, doktorka je već zatvorila svoju ordinaciju. Planirano ponovno otvaranje nije uspelo, jer su ljudi koje je zapošljavala verovatno kapitulirali pred pretnjama.

Javni zahtevi da se preispita slučaj

Poput Klenka, brojni komentatori sada traže da se slučaj procesuira transparentno. U ponedeljak uveče, stručnjakinja za društvene mreže Ingrid Brodnig rekla je u televizijskoj emisiji na javnoj austrijskoj televiziji (ORF): „To se mora pažljivo razmotriti: kakva je bila uloga izvršne vlasti, kakva je bila uloga sudstva?“

S jedne strane, ne može biti da policija kritikuje žrtvu umesto da je štiti, rekla je Brodnig. A s druge strane, slučaj postavlja pitanje da li postoje praznine u pravnom sistemu ili u sprovođenju zakona.

„Opasna pretnja“ je kažnjiva

Slično kao u Nemačkoj, i u Austriji je krivično delo pretnja „koja izaziva strah i nemir“, kako stoji u članu 107 austrijskog krivičnog zakona – „opasna pretnja“. Ko to čini duži vremenski period, može biti kažnjen zatvorom do tri godine.

Osim toga, „opasna pretnja“ je takozvani službeni prekršaj: „To znači da organi za sprovođenje zakona, kada saznaju za opasne pretnje, na primer kada se podnese krivična prijava, moraju da pokrenu istražni postupak“, piše bečki advokat za krivična dela Zaid Rauf na svojoj veb-stranici.

Država ju je ostavila na cedilu?

Kolet M. Šmit, urednica bečkog „Standarda“, opisuje neaktivnost austrijske policije kao „posebno nečuvenu“, jer je ipak pokojnicu država angažovala kao lekarku za vakcinaciju: „To uopšte nije bilo lako u Gornjoj Austriji, jer je atmosfera bila teška od početka“, rekla je Šmit u podkastu „Tema dana“. „To znači da je Kelermajr pomogla Republici, zbog čega su joj protivnici vakcinacije masovno pretili. I onda ona ne dobije nikakvu pomoć protiv tih pretnji.“

Kao glavni urednik „Faltera“ Krenc, ali i drugi novinari, i Šmit je lično poznavala Kelermajr jer je izveštavala o koroni. O vlastima kaže: „Kada pogledate kako je sve završilo, morate reći da su policija i političari zakazali.“

Dojče vele oprezno izveštava o temi samoubistva, jer postoje indicije da neki oblici izveštavanja mogu da dovedu do imitacije reakcija. Ako imate samoubilačke misli ili ste u emocionalnoj nevolji, nemojte oklevati da potražite pomoć. Ona se u Srbiji može dobiti na nacionalnoj SOS-liniji za prevenciju samoubistava, na broju 0800/309-309, opcija 1, i to 24 sata, sedam dana u nedelji

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.