Slučaj Skripalj, godinu dana kasnije | Politika | DW | 04.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

otrov i tragovi

Slučaj Skripalj, godinu dana kasnije

Pre tačno godinu dana su dvostruki špijun Sergej Skripalj i njegova kćerka pronađeni bez svesti na jugu Engleske. Još nema epiloga iako je iza nas godina optužbi, diplomatskog rata, i sankcija između Zapada i Rusije.

Jednog jutra sredinom februara je na katedrali u Solsberiju osvanula ogromna ruska zastava. Neko se sigurno, zaštićen tamom, popeo na skelu na ovom srednjevekovnom zdanju koje je zaštitini znak grada, i istakao ogromno belo-plavo-crveno platno.

„Hvala Bogu da su je u međuvremenu sklonili“, kazao je Džon Glen, konzervativni poslanik iz ovog grada na jugu Engleske. „Kakva glupa šala kojom se podseća na grozne događaje koje je Solsburi prošle godine morao da preživi.“

Upletenost Rusije u ove „grozne događaje“ je iz ugla britanske vlade očiglednija nego ova ogromna zastava. Posledice se tako osećaju i danas, a još uvek nisu razjašnjeni svi detalji.

Dve osobe bez svesti i jedan trag

Pre tačno godinu dana, 4. marta 2018, su na klupi u parku pronađeni čovek i žena bez svesti. Ubrzo se saznalo da je reč o ruskom dvostrukom agentu Sergeju Skripalju i njegovoj kćerki Juliji. Skoro isto toliko brzo se saznalo da su otrovani i to nervnim bojnim otrovom – novičok.

Zbog toga je trag vodio ka Skripaljevoj domovini Rusiji, gde je ovaj špijun zbog odavanja državnih tajni pao u nemilost. Osam dana kasnije je premijerka Velike Britanije Tereza Mej pred parlamentom rekla da iza napada „vrlo verovatno“ stoji Rusija.

Skripaljevi su u bolnici povratili snagu. Četiri meseca nakon napada jedan britanski par je u okolini Solsberija je pronašao flašu u kojoj je najverovatnije transportovan otrovni gas. Oboje su došli u kontakt sa otrovom, žena je umrla, a muškarac oslepeo.

Doppelagent Sergei Skripal und Tochter

Julija i Sergej Srkipalj u restoranu na dan kada su otrovani

Zatrovana diplomatija

Dok su se Sergej i Julija Skripalj još borili za život, eskalirala je politička kriza. Dva dana nakon napada je tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson izjavio da ne želi ni na koga da upire prstom, ali je uprkos tome Rusiju nazvao „zlom i destruktivnom silom“. Ambasadori su primili diplomatske note, postavili su se ultimatumi i sa obe strane su proterane desetine diplomata.

Desetine zapadnih zemalja su stale uz Veliku Britaniju i odlučile se na iste korake. U septembru je London još zaoštrio ton. Ben Valas, državni sekretar za bezbednost, je kazao da je odgovornost „na kraju krajeva“ na šefu države Putinu lično jer njegova vlast „kontroliše, finansira i rukovodi tajnom službom“.

Potraga za počiniocima

Prvi talas političkih reakcija se već bio primirio kada je došlo do pomaka u istrazi. Početkom septembra je britansko pravosuđe podiglo optužnicu protiv dvojice muškaraca, za kojima je na kraju izdata poternica na evropskom nivou. Uz to je Velika Britanija objavila nekoliko snimaka nadzornih kamera, kao i imena pod kojima su ovi muškarci ušli u zemlju. Predsednik Putin je predložio da je najbolje da oba privatna lica koja su poznata vlastima sama objasne šta su radili. U jednoj emisiji državne ruske televizije RT su izjavili da su u Solsberi išli kao turisti.

Salisbury Überwachungskamera Mutmaßliche Skripal Attentäter

Snimak nadzorne kamere iz Solsberija - navodni napadači

U roku od meseca dana od kako je objavljena optužnica, istraživački portal Belingket je objavio pravi identitet obojice muškaraca. Ispostavilo se da su obojica tajni agenti ruske vojne tajne službe GRU. Belingket je rekonstruisao kako su Aleksandar Miškin i Anatolij Čepiga pod lažnim imenima doputovali u Veliku Britaniju. Rusija je pak odbacila krivicu.

SAD su u jesen pooštrile sankcije protiv Rusije – pre svega zbog mešanja u izbornu kampanju 2016, ali i eksplicitno zbog slučaja Skripalj. Ruski predsednik Vladimir Putin je na Samitu G20 u Argentini osudio „opake“ sankcije te ponovo odbacio odgovornost Rusije za trovanje. Evropska unija je u januaru na listu sankcionisanih osoba stavila vodeće ličnosti ruske vojne tajne službe GRU i obojicu navodnih napadača.

Prvi zvanični diplomatski razgovori između Velike Britanije i Rusije nakon 11 meseci dogodili su se nedavno na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. Ubrzo nakon toga Belingket je predstavio nova saznanja o mogućoj osumnjičenoj trećoj osobi Denisu Sergejevu. Sergejev je takođe oficir vojne tajne službe koji se dovodi u vezu sa napadom bojnim otrovom u Bugarskoj. Rusija kao i ranije odbacuje krivicu.

Više jasnoće u vezi sa nervnim bojnim otrovom

Ni godinu dana nakon napada na Sergeja i Juliju Skripalj ni politička ni kriminalistička obrada slučaja nije zaključena. Međutim, slučaj je doprineo fundamentalnoj promeni u kontroli hemijskog oružja. Organizacija za zabranu hemijskog oružja je u junu od svojih država članica dobila još veća ovlašćenja.

Inspektori su ranije smeli da provere samo da li je bilo upotrebe hemijskih agenasa, a ne i ko ih je upotrebio – to je trebalo da obezbedi apsolutnu političku neutralnost istražitelja. Međutim, u slučaju razornih napada u ratu u Siriji to je imalo za posledicu da počinioci nisu mogli biti pozvani na odgovornost. Sada bi inspektorima trebalo dozvoliti da prate tragove koji omogućavaju da se izvuku zaključci o počiniocu.

Karikatur | Vergiftung des Doppelagents Skripal

- Otkud je taj novičok, Holmse? - To nije u našoj nadležnosti, Votsone.

No, upitno je da li bi reforma ove organizacije, i da se dogodila ranije, sprečila trovanje Skripalja. Jer, Rusija nije dala ovlašćenja Organizaciji za zabranu hemijskog oružja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM