Slobodarsko vaspitanje | Evropa | DW | 11.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Moja Evropa

Slobodarsko vaspitanje

Mada populisti tvrde da govore u ime naroda, masa i narod nisu isto. Ako bi postali identični, bili bismo izgubljeni, smatra Dorijan Floresku.

Masa je oduvek billa politička zvezda. Svejedno da li je to rulja koja dovodi Hitlera na vlast ili ona koja podnosi i slavi Staljinovu svirepost. Ili prosvećena gomila koja u Pragu ili Budimpešti demonstrira protiv sovjetskog režima. Uvek je stupala na scenu u vremenima kriza i prevrata. Ili, drukčije rečeno, kada masa poprimi određenu kritičnu veličinu, ona može da pretvori svaku krizu u nezamislivi prevrat. Osokoljena kritičkim duhom i humanističkim idealom, ona može pomerati brda. Pošto su stotine hiljada ljudi šezdesetih godina demonstrirale protiv Vijetnamskog rata i rasizma stvoren je pritisak zbog kojeg je okončan rat i na osnovu kojeg su pobedila građanska prava u Americi. Posle ustanaka studenata (a u Francuskoj i radnika) 1968 nije se vratilo grobnom miru iz pedesetih. Mnoge šezdesetosmaške ideje su postepeno ostvarile uticaj na društvo i danas utiskuju pečat našem načinu života. Alternativni način života, ravnopravnost polova, ekološka svest. Čovek na Zapadu se dodatno oslobodio iz teskobe nezrelosti.

U istočnoj Nemačkoj i Rumuniji – da spomenemo samo dve istočnoevropske zemlje – masovni izlazak građana na ulice oborio je komunističke režime. Mada postoji sumnja, čak i fakti, koji kažu da je rumunski narodni ustanak 1989. bio izmanipulisan i da su ljudi ostali uskraćeni za suštinski duh svoje revolucije, oni su rizikovali svoj život za demokratiju i prosvećenost.

Ljubavni odnos prema vođi

Danas izgleda kao tračak nade to što su stotine hiljada ljudi posle Trampove inauguracije demosnstrirale protiv njega i duha koji on reprezentuje. Mada je demokratski izabran, čini se da predstavlja opasnost po demokratiju. Hoće li to biti dovoljno? U prvo vreme sigurno ne. Naime, drukčija masa je u međuvremenu dosegla kritičnu veličinu. Njena bujica je izbacila diletantske populiste na vlast.

Mi se moramo čuvati te cinične, besne mase, pune predrasuda. Mi, narod. Mada populisti tvrde da govore u ime naroda, masa i narod nisu isto. Ako bi postali identični, bili bismo izgubljeni.

Takve mase obično ulaze u žestoki ljubavni zagrljaj sa „Vođom“. Dok u Rusiji zastrašuju i ubijaju predstavnike opozicije,  a slobodnih medija skoro i da nema, ljubav Rusa prema Putinu je u procvatu. Podstaknuti demagoškom politikom Orbana i Kačinjskog, sve više mladih Mađara i Poljaka se okreće apsurdnom desničarskom nacionalizmu, pa i radikalizmu. Čega se oni konkretno boje, ne znaju ni oni sami jer su strance videli samo u inostranstvu. Njihove kulture su dobrano homogene. Čak ni ekonomija ne može da bude uzrok sve većoj sirovosti, jer je poljska ekonomija u poprilično dobrom stanju.

Sloboda se ne može nametnuti

Drugačiji su uzroci za uspeh populizma među mladima na Istoku i na Zapadu. Ako su danas u starosnoj dobi između dvadeset i trideset pet godina onda su odrastali u doba sloma komunizma. Posle tupog komunizma ispunjenog strahom i oportunizmom usledila je era oportunizma i egzistencijalne borbe u vulgarnom kapitalizmu devedesetih. Ljudi su hteli da se oslobode tegobne diktature, a kada su se oslobodili, sloboda ih je preopteretila. Vaspitavanje za slobodu na Istoku traje sve do danas. Sloboda koja je odgovorna ne može se narediti odozgo. Ona je plod vaspitanja i prosvećenih institucija. Ni jedan odlazak u crkvu, ni jedna molitva ne mogu zameniti proces ljudske individualizacije i sticanja zrelosti. To se dešava u porodici i u školi uz podršku odgovorne države. Mnogi na istoku se moraju zapitati šta je krenulo naopako.

Autor Catalin Dorian Florescu (M. Walker)

Katalin Dorijan Floresku

Da li je taj proces bio uspešan makar na Zapadu? Nikako. I ovde je izgleda tlo prosvećenosti veoma tanko. U Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj, Engleskoj itd. svi oni koji se osećaju kao ekonomski gubitnici napušteni od države, smatraju da imaju pravo da podrže opsenare koji izvrguju ruglu humanističke vrednosti. U Nemačkoj to neki rade i bez veće ekonomske nužde. Oni na to nemaju pravo jer etika i moral za zrelog čoveka ne mogu biti predmet trgovine. Čak ni tada, kad je čovek ugrožen siromaštvom i besperspektivnošću. Ništa nas ne prisiljava da sa lanca pustimo svog unutrašnjeg demona.

„Ceo čovek“

Čovek se upusti u političku borbu, traži način da izrazi svoje zahteve. Zasuče rukave, udruži se sa drugim ljudima, kako bi formirali prosvećenu masu. Naročito bi vernici trabalo da trpe a da ne dozvole da ih zatruje mržnja. Čovek je celina. U svakom slučaju, želi da to bude.

Napor da se masa razume baš i ne pomaže. Čovek mora stati nasuprot nje, odlučan na osnovu snage humanističkih vrednosti, za koje oseća da su u njemu čvrsto usidrene. Ali prosvećenost i humanizam ne mogu se narediti odozgo. Za njih je potrebno uporno ali istrajno vaspitavanje za slobodu.

Reklama