Slike rata u Ukrajini bude stare traume Nemaca

Odjednom se sve vratilo i to „jedan kroz jedan“, kaže za DW Rajnhild Hant. „Strah kod nas koji smo kao deca preživeli rat nikada ne nestaje. Uvek ga nosimo sa sobom. Ja fizički osećam svoje uspomene“, kaže 84-godišnjakinja. Preživela je Drugi svetski rat kao dete.

Danas Rajnhild Hant živi u Berlinu. Rođena je u Majsenu, na istoku Nemačke. Taj grad je u blizini Drezdena, koji je krajem rata skoro potpuno razoren američkim i britanskim bombama.

Nemačka je 1939. godine započela Drugi svetski rat – svetski požar koji je, procenjuje se, odneo 60 miliona života. Rajnhild Hant u to vreme nije mogla da razume šta se tačno dešava, zbog čega stalno zavijaju sirene, zbog čega mora da ide u mračno sklonište i zašto padaju bombe. Pred kraj rata videla je i leševe na ulici.

Ta sećanja uvek nosi sa sobom, a sada su se zbog Putinove invazije ponovo probudila. Brutalna Hitlerova invazija kojom je otpočeo Drugi svetski rat i sadašnja invazija na Ukrajinu ne mogu da se porede – ali slike mogu. „Razoren Drezden u pepelu i šutu me podseća na Ukrajinu. Kada vidim slike iz Ukrajine, uvek pomislim da je i Drezden tako izgledao“, kaže Hant.

Okidač traume

Psihološkinja Sabine Čajner-Cangl razgovarala je s nekoliko desetina ljudi koji imaju između 83 i 100 godina u okviru istraživačkog projekta koji je fokusiran na rat u Ukrajini. „Oni uvek povlače paralele i iskazuju žaljenje prema ljudima iz Ukrajine“, kaže Čajner-Cangl.

„To se stručno zove ’okidač traume’. Naša sopstvena traumatična iskustva su u centru našeg iskustva i našem umu teško pada kada se to iskustvo vraća“, kaže psihološkinja za DW. „U razgovorima dolazim u kontakt i s ljudima koji preživljavaju očaj. I plaču.“

Emocije se nisu probudile samo kod onih koji su lično preživeli Drugi svetski rat. Čajner-Cangl kaže da u Nemačkoj oko 30 odsto ljudi starijih od 67 godina ima neke traume koje se pojavljuju u starosti. U Švajcarskoj je, kaže, takvih oko 10 procenata.

To ima veze s tim što je Nemačka bila država koja je činila zločine i koja je svetu nanela veliku štetu. „Osećaj sramote, krivice i griže savesti – sve su to danas tabui koji dovode do toga da trauma ne može da se preradi“, kaže psihološkinja.

Klaus Gradovski ima 74 godine i spada u generaciju posleratne dece. Kao mali se igrao u ruševinama Berlina, a jedno vreme je čak živeo u tada razorenom dvorcu Belvju, danas sedištu nemačkog predsednika. „Slike iz Ukrajine mi deluju još gore nego ono što sam tada kao dete video u Berlinu“, kaže Gradovski za DW.

On strahuje od proširenja sukoba: „Možda će doći do svetskog ili nuklearnog rata. Bojim se da onda od sveta ništa neće ostati.“

I Rajnhild Hant se brine: „Strah me je od atomskog ili nuklearnog rata. Uopšte ne isključujem tu mogućnost. Ukoliko se to desi, neću ići u sklonište. Ukoliko dođe do atomskog rata, stajaću napolju da bih odmah nestala.“

Strah od svetskog rata

Da rat utiče na svakodnevicu ljudi svih generacija, pokazuje i anketa koju je na uzorkzu od 5.000 ljudi za magazin „Špigel“ sproveo institut Civi: od atomskog rata strahuje čak 55 odsto ispitanika, svetskog rata se boji 62, a 41 odsto oseća neželjene psihičke posledice zbog rata i to kroz nesanicu, osećaj bespomoćnosti i strah.

Strah, ravnodušnost, mirenje sa sudbinom, fantazije o kraju sveta… Sve je to izazvano ratom koji se odigrava na samo 1.400 kilometara od Nemačke i koji svakodnevno odnosi ljudske živote.

Za psihološkinju Ingrid Vildlufe to nije iznenađenje, poznato joj je taj fenomen iz dosadašnje prakse. „Slike rata izazivaju osećaj gubitka kontrole. To u ljudima izaziva strah i dovodi do trauma“, kaže ona za DW.

Šta je moguće uraditi protiv tih osećanja i uspomena? Rajnhild Hant ima svoj metod: „Samo jednom dnevno gledam vesti, kako bih samo osnovno bila informisana“, kaže. Psihološkinja Čajner-Cangl smatra da je to dobar sistem. A i razgovor pomaže: „Preduslov je, naravno, da se razgovor vodi sa stručnim ljudima.“ Nedavno je, kaže, u jednom staračkom domu jedna negovateljica uključila televizor kako bi svi gledali izveštaje o ratu. „To je loš pristup.“

Pa ipak, razgovori o Ukrajini, o ratu i sećanjima veoma su uznemirili Rajnhald Hant. Umorna je, kaže nam. Ali samo još nešto da spomene, nešto što je tišti: „Jako sam tužna što ljudi do danas nisu naučili da se razumno odnose jedni prema drugima. Jednostavno ne želim i ne mogu da poverujem da je rešenje rat.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.