Slikar, monstrum i čarobnjak

Pikasov otac Hoze Ruiz, profesor umetnosti je desetogodiünjem sinu poklonio četkicu, više nije mogao ništa da pripomogne. Čudo od deteta Pablo Pikaso je kasnije bez problema položio prijemni ispit za umetničku akademiju, i za vrlo kratko vreme svojim izložbama postizao uspeh. Tri godine posle naslikao je ”Gospodjice iz Avinjona” jedno od najslavnijih dela i njegov prvi rad iz kubističke faze.

Bez obzira da li se radilo o plavoj, ružičastoj fazi ili kubizmu, Pikaso je odredjivao pravce u umetnosti XX veka. Kada je na svojim portretima pokazivao trećinu lica više nego što je to bilo uobičajeno, to je značilo napredak u umetnosti.

Jedan posetilac muzeja kaže:

" Nekako je sve besmisleno. On je stvarima davao smisao koji one nisu imale, medjutim upravo to te prisiljava da gledaš sliku. Meine Pikaso oduševljava."

Nisu uvek svi mislili tako. Još za vreme Pikasovog života mnogima je teško padalo da prate njegove stalne promene umetničkih pravaca. Pikasa je ta vrsta nerazumevanja ostavljala ravnodušnim, radio je dan i noć, nije tražio, on je našao i stvarao je umetnost.

Kada se radi o politici Pikaso je umeo da bude tren u oku. 1973 godine je naslikao Gerniku - odgovor na nemačko bombardovanje baskijskog grada Gernike. Slika je iz egzila u Njujorku došla u Španiju tek 25 godina posle Gradjanskog rata. Značenje ovog remek dela za Španiju je neprocenjivo. Direktorka muzeja ”Kraljica Sofija” u Madiru Ana Martinez de Agiljar kaže:

” Vraćanje Gernike u Španiju je značilo priznanje normalizacije naše istorije i demokratske slobode.”

Pikaso je zahtevao da Gernika ne sme da se vrati u Španiju sve dok Franko bude na vlasti. Gernika vaši za najvažnije političko umetničko delo dvadesetog veka. Medjutim nije jedino, u francuskom egzilu Pikaso je naslikao i čuveni Staljinov portret. Naslikao je i ”Masakr u Koreji”, za koju je upotrebio Gojine motive.

Nije to prvi put da genijalni umetnik uzima motive i teme starih majstora i dalje ih razvija na svojim slikama.

U privatnom životu, dva puta se ženio, imao je dosta ljubavnica. Ponižavao je žene i iskorišćavao ih za svoju umetnost. Paloma Pikaso, ćerka velikog umetnika kaže:

"Sve je smesta pretvarao u umetnost. Ni u kući nije pravio razliku. Nije postojao muž i umetnik, on je uvek bio i jedno i drugo.”