Sleteti na kometu – to je nešto neverovatno | Mozaik | DW | 13.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sleteti na kometu – to je nešto neverovatno

Robot Evropske svemirske agencije (ESA) sleteo je na kometu „67P/Čurjumov-Gerasimenko“. Sletanje je pratila i Svetlana Gerasimenko, koja za DW priča kako je pre 45 godina otkrila tu kometu.

DW: Gospođo Gerasimenko, Vi, kažu da ste Vi i Vaš kolega Klim Čurjumov slučajno otkrili kometu 67P koja nosi Vaše ime...

Svetlana Gersimenko: Da, otprilike tako. Tada, 1969. godine, ja sam bila tek početnica na katedri za astronomiju Univerziteta u Kijevu i posmatrala sam (teleskopom u Kazahstanu – prim.aut.) jednu drugu kometu. To sam fotografisala i loše razvila fotografiju tako da sam čak htela da je bacim da je niko ne vidi. Ali onda sam je ipak zadržala: na njoj se videla kometa. Onda smo zajedno sa šefom tima Klimom Čurjumovim analizirali tu i druge bolje fotografije. Zaključili smo da kometa 32P/Comas Sola, koju smo u stvari posmatrali, nije na svom mestu. Postojalo je odstupanje od dva stepena. To nije bilo moguće! I onda smo shvatili da smo otkrili jedno novo nebesko telo – jednu kometu.

Efim Schuhmann und Svetlana Gerassimenko

Efim Šuman i Svetlana Gerasimenko

Pojedini novinari veruju da misija Rozeta i podaci koji su tokom njenog trajanja prikupljeni, mogu da izazovu pravu naučnu revoluciju. Šta Vi mislite?

Ne verujem da će to odmah biti revolucija, ali sigurna sam da će nam robot „File“ (Philae) dati mnogo novog materijala. Radi se o tome da se po prvi put spuštamo na neku kometu i tako dobijamo informacije o njenoj površini. Sleteti na jezgro komete – to je nešto neverovatno! Kada se kometa približi Suncu, ono postaje aktivno: oslobađaju se gasovi, prašina i slično. Zato ne vidimo jezgro već samo ono što je oko njega. Sada ćemo saznati šta je unutra. Očekujemo informacije o strukturi površine jezgra i o tome šta je ispod njega. Komete su elementi koji su preostali nakon nastanka našeg Sunčevog sistema. S novim informacijama moći ćemo da izvučemo važne zaključke o nastanku Sunčevog sistema i njegovoj evoluciji.

Možda i o nastanku života?

Sve je moguće. U kometama se nalaze organske materije. Ipak, lično sam prilično trezvena. U nauci ima mnogo hipoteza, a i mnogo onih neverovatnih.

Misija Rozeta u kojoj učestvuje 17 zemalja košta više od milijardu evra. Da li se isplati trošiti toliko mnogo novca na takve projekte?

Mislim da se isplati. Znanje sme mnogo da košta, na njemu ne treba štedeti.

Naučnica Svetlana Gerasimenko je, zajedno sa svojim kolegom Klimom Čurjumovim, 1969. Godine na Institutu za astrofiziku u Alma Ati otkrila kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko.