Slepa vera u napredak ne donosi nikom dobro
28. decembar 2018.
DW: Moto vašeg trideset i petog kongresa je „refreshing memories". Kakve uspomene želite osvežiti?
Linus Nojman: Verujemo da bi možda imalo smisla u vremenima kad Donald Tramp govori da bi Ameriku trebalo ponovo učiniti velikom. Imamo utisak da postoje i u Evropi mnogi pokreti koji govore o prošlosti. O prošlosti koja u našim sećanjima nikada nije bila takva. Zato želimo da obnovimo sećanja, ali i da stvorimo sveža sećanja da bismo sa pozitivnom slikom sveta išli u budućnost.
IT-bezbednost je centralna tema. Recimo biometrijski postupak. Kakvi su rizici?
Biometrijske metode se primenjuju na dva načina. Za nadzor ljudi, manje-više protiv njihove volje. S druge strane, to su bezbednosni sistemi pristupne kontrole. Sada je problem da ljudi imaju samo dva oka, dve ruke i deset prstiju, Ne možemo ich zameniti ako je neko u stanju da ih kopira.
Prepoznavanje na osnovu vena je bio pokušaj da se biometrijski odredi svojstvo koje čovek ne izlaže stalno javnosti, kao lice ili ruke. Koje vene su karakteristične za koje ruke? Postupak se smatra izuzetno bezbednim i primenjuje se na pristupnim kontrolama. Dva naučnika će održati predavanje na kojem će pokazati kako se može izgraditi veštačka ruka koja je u stanju da prevari sistem.
Na kongresu se tematizuju i računari koji se upotrebljavaju na izborima. Zašto u Nemačkoj još uvek hemijskom olovkom stavljamo krstiće kraj imena kandidata i partija?
To nam je, s jedne strane, naložio ustavni sud u presudi kojoj smo i mi bitno doprineli. U Nemačkoj su izbori obavezno slobodni, tajni i proverljivi. Ako se uključi računar onda je to programirana mašina koja memoriše podatke. Ako želim da mi kompjuter obezbedi proverljivost podataka onda moram žrtvovati tajnost izbora. A ako sačuvam tajnost glassa, onda računar više ne može da proverava kako je neki glas nastao. Dakle, i mi i Ustavni sud smo na stanovištu da je nemoguće izgraditi izborni sistem koji ima obe osobine. Smatramo da u ime demokratije i bezbednosti moramo imati bezbednu proceduru. A u njoj kompjuter nema šta da traži.
Ipak, ta se tehnologija primenjuje na izborima. Estonija se recimo hvali uspesima. Da li je CCC previše skeptičan?
Najpre moram reći da je Estonija u svom prednjačenju u digitalizaciji društva i politike pretrpela gorke poraze o kojima smo mi na našim kongresima razgovarali. A što se naše uloge tiče, ne radi se o skepsi, već o izbegavanju problema koji su očigledni. Svi mi smo ljubitelji tehnologije, t oste videli na našim okupljanjima. Ovde se strasno odnosi prema aparatima, hakuju se sistemi, stvaraju se nove stvari, poboljšavaju se.Kod nas je samo prisutna bojazan u kojim društvenim oblastima te tehnologije mogu biti primenjene.
Na primer, kada se radi o zdravstvenim podacima, koji su verovatno najdelikatniji podaci koji se skupljaju.Ili kada je reč o izborima, to je najvažniji, sveti čin demokratije.Zato treba biti oprezan, da ne stvorimo sada nešto zbog čega bismo se kasnije pokajali. Slepa vera u napredak nije još nikome donela dobro, i nju nećete naći kod tehnički verziranih ljudi. Stoga ćemo i dalje opominjati i upozoravati ako probleme unapred vidimo. Što se tiče prognoze problema do sada smo imali poprilično dobar njuh.
Ranije je ovo bio kongres za retke specijaliste, a sada okupljate 16 000 ljudi. Kako objašnjavate uspeh?
Uspeh se može objasniti činjenicom da su teme koje mi ovde obrađujemo sve više relevantne za društvo. Pre 35 godina malo ljudi je imalo računar, niko nije imao pametni telefon. Danas je to drukčije. Te teme ne zaokupljaju samo grupe na margini, već cela društva. Osim toga, uveren sam da nudimo izuzetno interesantan skup koji u svojoj programskoj raznolikosti naravno interesuje širu publiku. Dakle, kongres se promenio od skupa hakera za hakere, do skupa za hakere i sve druge ljude zainteresovane za razvoj društva.
Linus Nojman je portparol Haos kompjuter kluba (Chaos Computer Club,CCC). Udruženje je osnovano 1981 i okupilo je hakere. Oni su angažovani u oblasti računarske bezbednosti.
Intervju: Fridel Taube.