Skoplje: Rasipništvo u vreme krize

Špigel onlajn pod lupu stavlja krizu u Makedoniji, navodeći da privredi te zemlje, zbog preterane izgradnje i prestižnih projekata rekonstrukcije u glavnom gradu, preti propast: „Skoplje ima nov zaštitni znak. Spomenik Aleksandra Velikog koštao je 10 i po miliona evra. Izdiže se 30 metara u visinu, a nalazi u samom srcu grada. Veoma je autentičan, poput replike Velikog kanala u Las Vegasu. Nedaleko odatle poziraju i drugi junaci makedonske istorije […] Na drugoj strani Vardara, na ulazu u Stari grad, nalazi se spomenik Kralju Filipu II, Aleksandrovom ocu – u monumentalnoj veličini. Na tom potezu nalaze i drugi spomenici, a između njih renovirana ministarstva, pozorište i muzej, posvećen književnicima i revolucionarima iz 19. i 20. veka.“

I dok jedni diplomatski govore o „baroku“ i „neo-klasicizmu“, makedonske arhitekte tvrde da je uređivanje vredno stotine miliona, Skoplje pretvorilo u grandiozni „istorijski kič“. Ipak, nacionalno-konzervativna vladajuća partija VMRO nazvala je taj projekat „Skoplje 2014“, a budžet zaokružila sumom od 207 miliona evra. Doduše, trn u oku nije samo novac, već i istorijski, antički i slovenski motivi, koji ne ilustruju etničku raznolikost države Makedonije.

Uz sve to, primećuje Špigel, retko ko se, a posebno ne mediji, upušta u opsežne analize i kritike. „Previše kritike moglo bi da nas košta gubitka posla. VMRO danas kontroliše gotovo sve medije“, kaže jedan novinar koji je želeo da ostane anoniman. Nemački nedeljnik zaključuje, da novi 'monumentalni stil' makedonske prestonice, podseća na autoritarni režim, ukazujući na slučaj novinara Kezarovskog, koji je zbog otkrivanja identiteta jednog svedoka u sudskom procesu za ubistvo, osuđen na četiri i po godine zatvora. Presuda je za gotovo sve posmatrače, pa tako i Špigel, samo izgovor za ućutkivanje novinara.

Priroda ipak jača od čoveka

Ako je za utehu, i ako se tako nešto uopšte može reći, katastrofa koja je zadesila Filipine, dogodila se u pravom trenutku, konstatuje Nordvest cajtung iz Oldenburga. „Prirodne neprilike poput razornog tajfuna Haijan, pažnju političara obično privuku samo na kratko. Šok koji izazivaju dramatične slike i vapaji za pomoć velikog broja žrtava opominju sve one koji u političkim diskusijama o klimi govore o ekonomskim interesima. Zato sada stručnjaci iz čak 194 zemalja sveta imaju na raspolaganju dve sedmice za formulisanje zajedničkih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena. Tajfun koji opustošio obalu Filipina, poziva na poniznost, ali i na razum. Brutalnost te katastrofe trebalo bi da nas podseti na činjenicu da je priroda ipak jača od čoveka i tehnike kojom raspolaže.“

Badiše cajtung iz Frajburga ukazuje na dva aspekta posledica katastrofe na Filipinima. „Kao prvo, svi napori u ovim trenucima trebalo bi da budu fokusirani na obezbeđivanje hitne pomoći žrtvama koje nemaju dovoljno hrane i vode. Zbog toga su vlasti u Manili preopterećene, a humanitarne organizacije imaju pune ruke posla. Ali i rasprava o tome da li je tajfun Haijan rezultat klimatskih promena, takođe je važna. Na međunarodnoj konferenciji u Varšavi, govori se upravo o posledicama klimatskih promena. Razorni tajfun svedok je globalnog zagrevanja, iako stručnjaci pojednostavljeno govore o uzrocima globalnog zagrevanja. U svemu tome postoji opasnost da žrtve katastrofe ostanu u senci međunarodnog skupa, da ostanu prepuštene same sebi.“

Bavarci rekli „ne“

I dok se u Nemačkoj organizuje prikupljanje pomoći žrtvama katastrofe na Filipinima, nemačka štampa analizira ishod građanskog izjašnjavanja o (ne)održavanju Olimpijade u Minhenu, 2022. godine. Bavarci su rekli „ne“, što je mnoge iznenadilo, a neke i zabrinulo. Frankfurter algemajne cajtung komentariše: „Šteta. Minhen bio imao velike izglede kao kandidat za domaćina Zimskih olimpijskih igara, posebno zbog činjenice da grad, a ni priroda ne bi morali mnogo da pretrpe, kao što je to slučaj u Sočiju, gde se u februaru okupljaju sportisti iz celog sveta. Niko ne polazi od toga da su Bavarci postali netrpeljivi prema zimskim sportovima jer mnogi od njih upravo od njih i žive. Dakle, mora da su imali dobar razlog – a razlog je zaštita prirode. Njihovo 'ne' upućeno je čelnicima u sportu. Ovo građansko izjašnjavanje nagoveštava promenu raspoloženja u Bavarskoj. Građani su izjašnjavanjem nadležnima hteli da poruče – hvala, ali Olimpijske igre nam nisu potrebne.“

Lajpciger folkscajtung smatra da je poruka građana iz Minhena težak udarac za nemački sport. „Šansa da se dokaže da je održavanje jednog tako velikog međunarodnog sportskog takmičenja, bez megalomanskih građevinskih projekata i uništavanje prirodnih resursa moguće – propala je. Istovremeno, podsećamo one koji veruju da će Međunarodni olimpijski komitet zbog stava Bavarske sada menjati svoje standarde, da se bliže Božićni i Novogodišnji praznici, tako da još imaju vremena, da svoje želje adresiraju na – Deda Mraza.“

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković