Skandal oko donacije organa i posledice | Politika | DW | 07.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Skandal oko donacije organa i posledice

Iako u Nemačkoj postoje strogi medicinski kriterijumi prema kojima se dodeljuju organi, sistem nije savršen. Veliki skandal oko donacije organa koji je potresao Nemačku dokazuje tu činjenicu.

Jedan nemački doktor očigledno se igrao boga kada je odlučivao koji će od njegovih pacijenata, od kojih su neki bili manje bolesni od drugih, biti favorizovani u raspodeli organa i tako dobiti veće šanse za preživljavanje. Državni tužilac trenutno istražuje da li su neki pacijenti zbog toga umrli.

Transplantacija bubrega

Transplantacija bubrega

Nemačka je visoko industrijalizovana zemlja u kojoj je sve jasno definisano. Svi ljudi, bez obzira da li su siromašni, bogati, poznati ili nepoznati trebalo bi da budu jednako tretirani kada je reč o raspodeli donatorskih organa. Iz tog razloga je transplatacioni skandal veliki šok. Svakog dana progovara sve više političara, doktora i medicinskih stručnjaka koji uveravaju da dosadašnji sistem više ne funkcioniše.

Doktor i lista

Kada je u Nemačkoj nekome potreban organ, njihovi doktori imaju dužnost da sakupe i dostave sve nalaze fondaciji „Eurotransplant“ u Holandiji, koja je zadužena za raspodelu organa. Tamo se na osnovu nalaza sastavlja lista čekanja. Neko kome je organ hitno potreban, nalaziće se na višem mestu na listi čekanja od nekoga kod koga zdravstveno stanje nije još toliko ozbiljno. „Eurotransplant“ sastavlja centralnu listu čekanja za Nemačku, Holandiju, Belgiju, Luksemburg, Austriju, Sloveniju i Hrvatsku. Nadležni doktori ne bi trebalo da imaju nikakav uticaj na pozicioniranje njihovih pacijenata na listi čekanja.

Univerzitetska klinika u Regensburgu - tu se dogodio skandal

Univerzitetska klinika u Regensburgu - tu se dogodio skandal

Centralna figura u ovom skandalu je, pak, imala tu vrstu uticaja. Nekadašnji glavni doktor u Univerzitetskoj bolnici u Regensburgu je u periodu između 2004. i 2006. godine navodno falsifikovao podatke preko 20 pacijenata kako bi dospeli na viša mesta na listi čekanja. 2005. godine je, navodno, čak neke pacijente iz Jordana postavio na evropsku listu čekanja za transplantaciju.

Jedna transplantacija jetre je navodno obavljena u Jordanu. U taj slučaj se umešalo tužilaštvo. Na kraju je odlučeno da ponašanje doktora nije bilo kažnjivo delo već da se radilo o prekršaju.

2008. godine glavni doktor prelazi u Univerzitetsku bolnicu u Getingenu gde je, navodno, opet falsifikovao podatke dvadeset pacijenata. U međuvremenu je suspendovan sa dužnosti. Protiv njega je započeta istraga zbog sumnje da je počinio ubistvo iz nehata. Istraga se proširila i na ostale moguće saučesnike zato što je bilo nemoguće da niko pored optuženog doktora nije znao šta se događalo.

Ginter Kiste, predstavnik Medicinskog odbora nemačke fondacije za transplantaciju organa

Ginter Kiste, predstavnik Medicinskog odbora nemačke fondacije za transplantaciju organa

Nemačka ima veliki problem sa nedostatkom organa, na donatora organa čeka 12.000 ljudi, a prošle godine je obavljeno samo 4000 transplantacija, „Dnevno umre troje ljudi sa liste čekanja zato što nije pravovremeno pronađen odgovarajući organ“, objašnjava profesor Ginter Kiste, predstavnik Medicinskog odbora nemačke fondacije za transplantaciju organa u razgovoru za DW. Njegova organizacija prati tok registracije mogućih donatora od prosleđivanja podataka „Eurotransplantu“ do predaje samog organa centru za transplantaciju.

U aktuelnom skandalu radi se o transplantaciji jetre. Ginter Kirste objašnjava kako teče proces prijave kod „Eurotransplanta“ za taj organ: „Doktor iz jednog transplantacionog centra prijavljuje svoje pacijente na listu i pri tom određuje laboratorijske vrednosti. Te vrednosti se sumiraju i na kraju se iz toga dobija konačan zbir. Što je taj zbir veći, to su veće šanse da će se pacijent naći na listi čekanja. Da li je jednostavno manipulisati sa takvim sistemom?

Svako dana u Nemačkoj umre troje ljudi koji nisu dočekali organ za transplantaciju

Svako dana u Nemačkoj umre troje ljudi koji nisu dočekali organ za transplantaciju

Profesor Jan Gumert je direktor Klinike za torakalnu i kardiovaskularnu hirurgiju u Centru za srce i dijabetes Severne Rajne-Vestfalije u Bad Oenhauzenu, najvećem centru za transplantaciju srca u Evropi. On kritički posmatra sistem: „Koliko sam ja upućen, u slučaju jetre samo nekoliko laboratorijskih vrednosti igra važniju ulogu kada se radi o hitnom stavljanju na listu čekanja i naravno da je verovatno jednostavnije manipulisati sa takvim nalazima.“

Učiti od srca

Svake godine obavi se oko 350 transplantacija srca, od toga oko 80 u Centru za srce i dijabetes Severne Rajne-Vestfalije u Bad Oenhauzenu. Ako treba da se obavi hitna transplantacija srca, onda se u centrima za transplantaciju sastavlja tim od najmanje četiri doktora. Profesor Jan Gumert objašnjava da se tada obavljaju mnogi laboratorijski testovi, vrše se ultrazvučni pregled srca i ispituje kateter i onda se sve ti nalazi sabiraju. Na kraju, glavni doktor mora još jednom sve da prekontroliše. „U našoj klinici najmanje pet doktora mora da barata nalazima, kako bi se takve stvari dogodile.“

Prof. Jan Gumert, direktor Klinike za torakalnu i kardiovaskularnu hirurgiju u Centru za srce i dijabetes Severne Rajne-Vestfalije u Bad Oenhauzenu

Prof. Jan Gumert, direktor Klinike za torakalnu i kardiovaskularnu hirurgiju u Centru za srce i dijabetes Severne Rajne-Vestfalije u Bad Oenhauzenu

To nije svuda tako. Ginter Kirste iz Medicinskog odbora nemačke Fondacije za transplantaciju organa, skeptičan je kada se radi o povećanoj kontroli i o doktorima koji učestvuju. „Mislim da do sada korišćeni princip ponovnog kontrolisanja malo pomaže, zato što se čini da se u Getingenu upravo radilo o više doktora koji su učestvovali u čitavom procesu.“ Kirste veruje da se, umesto toga, „mora uključiti neko ko je nezavisan od čitavog procesa transplantacije i taj kolega, koji bi naravno bio stručnjak u iz te oblasti, morao bi, na kraju, sve još jednom da prekontroliše i potvrdi.“

I specijalista za srce Jan Gumert smatra da treba da postoji neko nezavisno telo koje bi proveravalo da li su svi uzorci i podaci tačni. To nezavisno telo moglo bi da bude Stalna komisija za transplantaciju organa. Komisija bi mogla da bude pri Saveznom medicinskom udruženju i bila bi zadužena za dokazivanje da je došlo do takvih i sličnih prekršaja.

Odeljenje za transplantaciju u Univerzitetskoj klinici u Getingenu

Odeljenje za transplantaciju u Univerzitetskoj klinici u Getingenu



Dugoročno rešenje

Savezni ministar zdravlja Nemačke Danijel Bar očekuje predloge kako bi se „ubuduće sprečile slične manipulacije i falsifikati“. Predstavnici Ministarstva zdravlja i stručnjaci za transplantaciju trebalo bi da 27. avgusta ove godine daju taj odgovor ministru.

Ministar zdravlja Nemačke Danijel Bar najavljuje borbu protiv manipulacija

Ministar zdravlja Nemačke Danijel Bar najavljuje borbu protiv manipulacija



Ostaje pitanje da li će rezultat svega biti sistem kojim neće moći da se manipuliše. „Globalno gledano, nijedan sistem nije imun na takve vrste prekršaja“, kaže Ginter Kirste. „Kada u formulare unosim pogrešne podatke, iako znam da je to pogrešno, niko nije imun od takve vrste prevare nigde na svetu.“ Rešenje za problem mora se potražiti na drugom mestu.

Premalo građana Nemačke ima donatorsku karticu

Premalo građana Nemačke ima donatorsku karticu

Da postoji dovoljan broj organa za transplantaciju, ne bi bilo razloga za manipulacije ove vrste. Jan Gumert iz Centra za srce i dijabetes Severne Rajne-Vestfalije u Bad Oenhauzenu zna za druge evropske zemlje kod kojih ima više donatora organa. U tim zemljama, situacija je takva da je svako, nakon smrti, donator organa, osim ukoliko se ta osoba u toku života nije drugačije izjasnila. U Nemačkoj ljudi postaju donatori samo ukoliko u toku životu odu u neki od centara za transplantaciju i izvade donatorsku karticu. Gumert se nada da će, i pored skandala, sve više donatora organa stajati na raspolaganju zato što bi to uticalo na prestanak kriminalnih aktivnosti.

Autor: Marko Miler / Staša Nikodinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković