SAD - devojčice prisiljene na brak
30. avgust 2020.
Primetila sam da me stalno gledao, priseća se Ženevjev Majer. Pitao ju je, da li je nova. Ona je imala 15 a on 42 godine. Živela je sa neuračunljivom majkom u kamp kućici u veoma teškim uslovima. Obećao joj je da će je izvući odatle. Majka je tinejdžerki dala saglasnost za sklapanje braka i njih dvoje su se venčali.
Izgubljena prava
I Frejdi Ris je pod prisilom stupila u brak. Njeni roditelji, ortodoksni Jevreji tražili su muža za tada 19-godišnju ćerku. Ris je s brakom izgubila pravo na kontracepciju, obrazovanje, posao, a nije joj bilo dozvoljneo ni da ima sopstveni račun u banci. Samo nedelju dana nakon venčanja, muž je postao nasilan. Prošlo je 12 godina dok Ris nije uspela da se oslobodi iz tog braka. Njena veoma religiozna porodica je prekinula s njom kontakt – do danas.
Ona osniva organizaciju „Unchaind At Last" (konačno slobodna). Sada se, ova dvostruka majka trudi da druge mlade žene i devojčice budu pošteđene slične sudbine – stupanja u prisilni brak.
U Sjedinjenim Američkim Država maloletnički brak ustvari nije dozvoljen – ali, kao i kod svih pravila i ovde postoje izuzeci: pristanak roditelja, trudnoća ili pristanak sudije. Upravo u siromašnim, ruralnim oblastima SAD dolazi najčešće do sklapanja braka maloletnika. Tu su takođe i religiozni i (ili) kulturološki razlozi koji dovode do toga da se devojčice udaju a da još nisu napunile 18 godina – ili ih na to prisiljava porodica. Aktivistkinja Frejdi Ris priča kako je najmlađa osoba naterana da stupi u brak s 12 godina.
„Mi moramo da obezbedimo da deca prvo dostignu punoletstvo pre nego što potpišu jedan tako težak pravni ugovor. Jer, samo tako imaju prava kao i drugi odrasli: da izađu iz braka, da ih mogu primiti u sigurne kuće, da uzmu advokata – sve što je za maloletne ili teško ili nemoguće."
Osuđuju u svetu, a istu situaciju imaju kod kuće
Pri tom, tu je naravno velika kontradiktornost – Ministarstvo spoljnih poslova SAD osuđuje sklapanje braka maloletnih lica u celom svetu kao kršenje ljudskih prava. Ali, ako pogledate kartu SAD, tu su tek četiri savezne zemlje koje eksplicitno zabranjuju maloletnički brak: Minesota, Njudžersi, Delaver i Pensilvanija. A i tamo je ta zabrana uvedena tek pre koju godinu.
Kako bi saznala koliko maloletnika je stupilo u brak, Frejdi Ris je pregledala matične knjige venčanih od 2000. do 2010, i došla do stravične brojke od 248.000. U statistike doduše nisu ušle devojčice koje su venčane verski ili su zbog venčanja odvedene u inostranstvo.
Devojčice migrantikinje i one latinoameričkog porekla su posebno ugrožene od mogućnosti da se udaju kao maloletnice. Takođe je posebno veliki broj dece indijanskog ili kineskog porekla koja stupaju u maloletnički brak. Pored toga, Afroamerikanke rođene u SAD-u imaju oko 1,5 puta veće šanse da se udaju kao maloletne od belih devojčica rođenih u SAD.
Posledice ranog braka su pogubne: devojčice često nisu završile nikakvu školu ili zanat, češće žive ispod granice siromaštva i partneri ih češće tuku nego žene koje se udaju kasnije. Oko 70-80 odsto svih brakova sa maloletničkim partnerima se nesrećno završi. A to je često mučan i dugotrajan proces. Frejdi Ris kaže da nije ni čudo, kada neko ko ima malo ili uopšte nema prava da odluči da li da stupi u brak, takođe nema pravo da iz braka izađe.
dr, ard, wiki