Sirija traži pomoć, Rusija okleva | Politika | DW | 26.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sirija traži pomoć, Rusija okleva

Prilikom posete sirijskog ministra spoljnih poslova Moskvi koja počinje danas (26.11), biće reči o dve stvari: novcu i oružju. Damask želi više i jednog i drugog. Do sada je pomoć Rusije bila prilično simbolična.

Ruski PVO sistemi tipa S-300 su mobilni i veoma efikasni. Mogu da se koriste protiv aviona, krstarećih i balističkih raketa. Upravo to oružje Sirija hoće od Rusije i to što pre. Uoči dvodnevne posete Moskvi (26. i 27.11), sirijski ministar spoljnih poslova Valid al-Mualem, u intervjuu za jedan libanski list je rekao: „Mi smo Rusiji jasno dali do znanja da želimo kvalitetno oružje.“ Šef sirijske diplomatije objasnio je da misli na raketne sisteme S-300, ali i na drugo oružje.

Rusija kao glavni snabdevač oružjem

Rusija odavno snabdeva Siriju oružjem. Švedski institut za istraživanje mira SIPRI je u izvešaju za 2013. Rusiju naveo kao glavnog snabdevača Sirije. Damask od Moskve kupuje skoro polovinu svog oružja, a u poslednjih nekoliko godina se obim stalno povećavao, navodi se u izveštaju.

Russland S-300 Raketen

Ruski raketni sistem S-300

Posebno unosan posao Moskva i Damask su dogovorili 2010. godine. To je ugovor o isporuci sistema S-300 koji je potpisan pre početka građanskog rata u Siriji. Prema izveštajima ruskih medija reč je ukupno četiri jedinice sa više raketnih bacača i radarskih sistema ugrađenih na kamionima. Detalji se drže u tajnosti.

Damask strahuje od američkog bombardovanja

Neki mediji tvrde da su ruski PVO sistemi, ali i ruski vojni savetnici već u Siriji. Predsednik Vladimir Putin potvrdio je samo da su „isporučene pojedinačne komponente“. U septembru 2013, lider Kremlja je u jednom intervjuu rekao da je Rusija zamrzla dalji izvoz sistema S-300 u Siriju. Sada Damask očigledno želi da ubedi Moskvu da nastavi isporuke.

Američke snage od septembra napadaju terorističku miliciju „Islamska država“ u Siriji. Vlada u Damasku strahuje da je u opasnosti i sirijska vojska. „Moramo da se pripremimo, jer ne znamo kako će se ponašati Barak Obama“, rekao je sirijski ministar spoljnih poslova Valid al-Mualem uoči puta u Moskvu.

Rusija ne pravi pauzu u vojnoj saradnji sa Sirijom, potvrdio je pre nekoliko dana portparol Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi reagujući na izjave Al-Mualema. Rusija je sisteme S-300 ranije opisala kao „odbrambeno oružje“ koje nije bilo obuhvaćeno međunarodnim sankcijama protiv Sirije. Ipak, stručnjaci kao Dmitrij Trenin sumnjaju da će Rusija izaći u susret Siriji: „Rusija shvata posledice takvih isporuka, s obzirom na to da sistemi S-300 mogu pasti i u ruke boraca IS“, ukazao je direktor moskovskog „Karnegi centra“ u razgovoru za DW. Međutim, Rusija bi mogla da promeni stav ukoliko SAD napadne Damask i sirijsku vojsku.

Moskva više ne deli novac šakom i kapom

Druga tema tokom posete sirijskog ministra spoljnih poslova Moskvi mogao bi da bude – novac. Sirija želi da od Rusije zatraži kredit u iznosu od milijardu dolara za stabilizaciju svoje devalvirane valute, pisali su ruski mediji još krajem oktobra. Međutim, Rusija na to nije spremna, citirao je „Komersant“ izvor u Vladi.

Sirijska vlada demantovala je da je od Moskve zatražila kredit. Činjenica je međutim, da je Rusija u maju Siriji obećala finansijsku podršku od oko 240 miliona evra. Prema ruskim medijskim izveštajima, banka Rusije do sada je vladi u Damasku isplatila 46 miliona evra.

Diskussionsveranstaltung Russland - EU in der Landesvertretung Hamburg

Trenin: broba protiv zajedničkog neprijatelja – „Islamske države“, zbližava Rusiju i SAD

„Moskva sada više pazi na svoje finansijske resurse“, kaže Dmitrij Trenin. Ruska privreda suočena je sa sve većim problemima. Pored toga, tu su i „novi rashodi“ – anketirani ukrajinski Krim, ali i Donbas, koji je pod kontrolom pro-ruskih separatista.

Rusija i SAD razgovaraju o Siriji

Od početka borbi u Siriji između vlade i opozicije, Moskva je pre svega pružala diplomatsku podršku. Svojim vetom u Savetu bezbednosti UN, Rusija je nekoliko puta sprečila rezolucije protiv Sirije. Štaviše, Moskva je poslala ratne brodove pred sirijsku obalu. Na kraju, ruski predsednik Vladimir Putin je u jesen 2013. uspeo da spreči preteći napad SAD protiv Sirije. U to vreme, Moskva je ubedila predsednika Bašara el-Asada da uništi hemijsko oružje pod međunarodnim nadzorom. Moskva i Vašington se zbog toga uzajamno hvale. Ipak, razlike ostaju: SAD traže smenu vlasti u Siriji, a Moskva podržava Asada.

Međutim, jačanje terorističke milicije IS u Siriji i Iraku poslednjih meseci, približilo je Rusiju i SAD, kaže Trenin. Ima informacija da se u redovima „Islamske države“ bori oko 800 ljudi iz Rusije. „IS je zajednički neprijatelj Rusije i Amerike“, naglašava Trenin. Zato on vidi šansu za novu međunarodnu mirovnu konferenciju za rešavanje sukoba u Siriji. U saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova od utorka (25.11), rečeno je da je Rusija i dalje spremna da u Moskvi organizuje pregovore predstavnika sirijske vlade i opozicije.